Disocijativ

Izvor: Wikipedia

Disocijativi su klasa halucinogena koja iskrivljuju percepciju vida i zvuka i proizvode osećanje izdvojenosti (disocijacije) iz okoline i samoga sebe. Do toga dolazi putem redukovanja ili brokiranja signala ka svesnom delu mozga od drugih delova mozga.[1] Mada mnogi tipovi lekova mogu da imaju takvo dejstvo, disocijativi su jedinstveni po tome što proizvode halucinogene efekte, koji mogu da obuhvataju senzornu deprivaciju, disocijaciju, halucinacije i snu slična stanja ili transove.[2] Neki od lekova ove grupe sa neselektivnim dejstvom koji utiču na dopaminske[3] i/ili opioidne[4] sisteme, mogu da imaju sposobnost indukovanja euforije.

Reference[uredi - уреди]

  1. Tamminga, C. A.; Tanimoto, K.; Kuo, S.; Chase, T. N.; Contreras, P. C.; Rice, K. C.; Jackson, A. E.; O'Donohue, T. L. (1987). "PCP-induced alterations in cerebral glucose utilization in rat brain: Blockade by metaphit, a PCP-receptor-acylating agent". Synapse 1 (5): 497–504. doi:10.1002/syn.890010514. PMID 2850626. 
  2. Snyder, Solomon H. (1980). "Phencyclidine". Nature 285 (5764): 355–6. doi:10.1038/285355a0. PMID 7189825. 
  3. Giannini, AJ; Eighan, MS; Loiselle, RH; Giannini, MC (1984). "Comparison of haloperidol and chlorpromazine in the treatment of phencyclidine psychosis". Journal of clinical pharmacology 24 (4): 202–4. PMID 6725621. 
  4. Giannini, A. James; Nageotte, Catherine; Loiselle, Robert H.; Malone, Donald A.; Price, William A. (1984). "Comparison of Chlorpromazine, Haloperidol and Pimozide in the Treatment of Phencyclidine Psychosis: Da-2 Receptor Specificity". Clinical Toxicology 22 (6): 573–9. doi:10.3109/15563658408992586. PMID 6535849.