Suhoj Su-30
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Suhoj Su-30 (rus. Сухой Су-30), (NATO naziv engl. Flanker-C) je višenamenski borbeni avion, dvomotorni dvosed, generacije 4+. Karakteriše ga super-manevarbilnost, veliki radijus dejstva, savremena avionika i motori sa promenljivim vektorom potiska kao opcija. Proizvodi ga Ujedinjena avio-proizvodna korporacija, a konstruisao ga je OKB Suhoj. Avion je veliki izvozni uspeh, a prodat je u deset zemalja, u preko 500 primeraka. U Irkutsku je pored aviona za izvoz, u toku proizvodnja 60 aparata za Rusko ratno vazduhoplovstvo, sa rokom isporuke do 2016. godine.[2]
Organizovanje efikasne zaštite nenaseljenih prostranstava sovjetskog severa i Dalekog istoka bio je jedan od glavnih zadataka vojske PVO. Mnogobrojni aerodromi koji ne ispunjavaju ni osnovne, a teške klimatske uslove, stavili su pred vazduhoplovnu industriju težak zadatak da obezbedi lovačke avione velikog doleta, opremljene kvalitetnom navigacijskom opremom i sposobne za što samostalnije obavljanje zadataka. Povoljna početna iskustva u upotrebi Su-27UB pokazala su da taj avion po mnogim svojstvima odgovara zahtevima dugotrajnog patroliranja. U drugoj polovini osamdesetih godina Crvena armija, naručila je posebnu varijantu dvoseda, koja je mogla da služi kao leteće komandno mesto za navođenje grupe lovaca Su-27. Ovo posebno dolazi do izražaja kod važnih zadataka presretanja krstarećih raketa i strateških bombardera naoružanih takvim oružjem. Rad na projektu aviona Su-30 je počeo u OKB Suhoj sredinom 80-ih godina dvadesetog veka pod rukovodstvom rus. I. V. Emelьяnov-a, a ispitivanje ovih aviona, obavljeno je u jesen 1988. godine.[3]
Piloti su zapazili da trenažni dvosedi Su-27UB, uz pune borbene mogućnosti izvorne varijante, daju priliku za podelu poslova između dva člana posade tokom dugotrajnih letova. Početkom 1987. godine na jedan Su-27UB ugrađen je sistem za utakanjem goriva u vazduhu što je trajanje leta produžilo na 10 časova. Prvi prototip aviona Su-27 PU, koji je kasnije preimenovan u Su-30, završen je 1990. godine. Oprema aviona dopunjena je taktičkim pokazivačem koji je smešten u drugoj kabini, na instrumentalnoj tabli komandira lovačke grupe. Uređaj za vezu i navođenje obezbeđuje prijem podataka, kao što su koordinate i karakteristike ciljeva i položaj grupe Su-27. Oni stižu iz operativnog centra sistema PVO i letećih radarskih osmatračkih stanica A-50. Poseban navigacijski sistem upotpunio je opremu za patroliranje. U grupnoj borbi u vazduhu, jedan Su-30 može da predvodi 4 lovca Su-27. Takva borbena grupa, osim suprostavljanja protivničkim avionima može da postavlja blokadu na pretpostavljenim pravcima leta krstarećih raketa. U podeli odgovornosti između članova posade, pilot Su-30 na prvom sedištu je zadužen za upravljanje avionom i naoružanjem kao i za vođenje vazdušne borbe na malim udaljenostima, a komandir, na drugom sedištu, osim vođenja grupne vazdušne borbe, odlučuje o upotrebi raketa većeg dometa protiv ciljeva izvan vizuelnog kontakta, na distanci.[3][4][5]
Avion Su-30 je dvomotorni avion dvosed, sa klasičnom aerodinamičkom šemom, razvijen na osnovu višenamenskog lovca Su-27 i prilagođen za lovačku namenu, sa velikim radijusom dejstva ili lovca za ulogu komandnog mesta. U avione Su-30SM (Serijski Modernizovani) su ugrađeni motori AL-31FP, koji imaju promenljiv vektor potiska (sa dopunskim sagorevanjem, iznosi 123kN) u odnosu na motore koji su ugrađeni u osnovi Su-30 (AL-31FL). Motori su smešteni u razmaknutim gondolama na zadnjem delu trupa, dovoljno udaljeni jedan od drugo da jedan drugom ne smetaju u toku rada i da se poveća preživljavanje u slučaju pogotka jednog od njih sa raketom. Zbog ugradnje težeg radarskog sistema u kljunu, na trupu aviona su ispred krila postavljen kanard, u cilju poboljšalja uzdužne stabilnosti aviona, ali se u toku ispitivanja pokazalo da isti povećava uzgon aviona u toku poletanja, pa je odlučeno da se ugrađuje u buduće modifikacije aviona Su-30(SM, MKI, MKM, MKA). Tehnički opis aviona Su-30 uglavnom odgovara tehničkom opisu aviona Su-27 u odnosu na njega ima nekih poboljšanja proistekla iz prilagođavanja novoj nameni.[3][6]
| Naoružanje aviona: Suhoj Su-30 | |||
| Vatreno (streljačko) naoružanje | |||
| Top | |||
| Broj i oznaka topa | 1 h GŠ-301 | ||
| Broj granata | 180 | ||
| Kalibar | 30 mm | ||
| Mitraljez | |||
| Bombardersko naoružanje (bombe) | |||
| Klasične avio bombe | 28hFAB-250; 8hFAB-500; | ||
| Ukupna masa | 4.000 kg | ||
| Broj tačaka za podvešavanje | 12 | ||
| Raketno naoružanje (rakete) | |||
| Broj i oznaka raketa | v-v:6h(P-27/P-73/R-77/R-27ER/R-27T/R-27ET); v-z: 4 kontejnera h S-8; 7 kontejnera h S-13; | ||
| Broj podvešanih raketa | 12 | ||
 |
VVS Ruske federacije poseduje samo 19 primeraka serijskih aviona Su-30 koji su izrađeni od 1994. do 1996. godine. Nalaze se u upotrebi u sastavu 54. gardijskog kerčanskog lovačkog avijacijskog puka iz baze Sevaslejka koji pripada 18. centru za borbenu opremu i preobuku letačkog sastava. Ta jedinica je zadužana za razradu taktike lovačke avijacije, pa Su-30 često učestvuju u vežbama kojima se proveravaju nove taktičke ideje borbene upotrebe. Jedan prototip Su-30 dodeljen je akrogrupi, u njoj lete piloti, koje predvodi čuveni Anatolij Nikolajevič Kvočur.[7] Su-30 je korišćen u razvoju nekoliko izvoznih varijanti, koje su definisane kao višenamenski borbeni avioni osposobljeni za primenu raketnih sredstava vazduh-zemlja. U toku je ispitivanje prototipa koji će postati standard za modernizaciju aktivnih Su-27UB i Su-30. Rusko ratno vazduhoplovstvo i Rusko mornaričko vazduhoplovstvo dobija po 30 aviona Su-30SM, koji predstavljaju analog Su-30MKI, prilagođenih ruskim uslovima eksploatacije.[8]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Современная военная авиатехника, В. Н. Шунков, 1997. pp. 245
- ↑ Autor: Živojin Banković Zbog čega Srbija neće Suhoje? Vazduhoplovni portal Srbije-Tango 6, 25. juli 2013.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 „Suhoй Su-30”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ↑ http://www.sukhoi.org/planes/military/su30/[mrtav link]
- ↑ „[2.0] Second-Generation Su-27s & Derivatives”. www.vectorsite.net. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ↑ „SU-30 FLANKER-C management interceptor”. legion.wplus.net. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ↑ „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ↑ Ruski avioni neprikosnoveni Srbin. Info, 29.09.2012.
-
Avioni Su-30 u grupnom letu -
Avion Su-30 let na aero izložbi
- Radić, Aleksandar (2002) ((sh)). Vazdušna moć Rusije. Beograd.
- ((en)) Encyclopedia of World Military Aircraft. London: Aerospace publishing. 1994,; Volume 1,2.
- Janić, Čedomir (2003) ((sh)). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija]. Beočin: Efekt 1. (COBISS).
- Hlopotob, O. D. (2004) ((ru)). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob. Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,.
- Bagratinov, Valeriй (2005) ((ru)). Krыlья Rossii. Moskva: Эksmo. ISBN 978-5-699-13732-9.
- Gordюkov, Nikolaй (1994) ((ru)). Pervыe reaktivnыe istrebiteli Suhogo. Moskva: Polygon. ISBN 978-5-88541-003-8.
- Lavrov, A. B. (2010) ((ru)). Reformirvanie Voenno-vozdušnыh sil Rossii. Moskva: Novaя armiя Rossii. ISBN 978-5-9902620-1-0.
- Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996) ((en)). OKB Sukhoi. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8.
- Donald, David (1997) ((en)). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Donald, David (2000) ((en)). The Encyclopedia of World Military Aircraft. NY: Barnes & Noble.
- Gunston, Bill (1995) ((en)). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3.
- Gunston, Bill (1995) ((en)). The Encyclopedia of Modern Warplanes. New York: Barnes & Noble,.
- Rendall, David (1999) ((en)). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2.
- Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995) ((en)). Jane`s Combat Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers.
- David, Isby,C (1997) ((en)). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age. London: Harper Collins Publishers.
- Shavrov, V.B. ((en)). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 978-5-217-02528-2.
- Green, W; Swanborough, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3.
- Winchester, Jim (2006) ((en)). Military Aircraft of the Cold War. San Diego, CA: Thunder Bay Press.
- Taylor, Michael (1996) ((en)). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's.
- Taylor, Michael (1999) ((en)). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's.
- „Zvanični sajt Suhoja” ((ru),(en)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „Su-30” ((ru),(en)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 17. 3. 2011.
- „ВВС России Кто есть кто:” ((ru)). www.airforce.ru. Pristupljeno 30. januar 2011.
- „Su-30” ((ru),(en)). «Ruski vitezovi». Pristupljeno 17. 3. 2011.
- „Su-30” ((ru)). Уголок неба. 2004. Pristupljeno 21. 3. 2011.
- „Sukhoi Su-30 1993.” ((en)). www.aviastar.org. Pristupljeno 21. 3. 2011.
- „Sukhoi Su-30” ((en)). www.aerospaceweb.org. Pristupljeno 20. 3. 2011.
- „Sukhoi SU-27PU/(Su-30)” ((en)). www.vectorsite.net. Pristupljeno 21. 3. 2011.
- „Su-30 Lovac presretač” ((ru)). Русская сила. Pristupljeno 21. 3. 2011.
- „History of Russian Sukhoi Fighter Aircraft” ((en)). www.b-29s-over-korea.com. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „Suchoj Su-30,” ((de)). Galerie. Pristupljeno 2. 4. 2011.
- „Licna karta Suhoj SU-30,” ((sh)). www.mycity-military.com. Pristupljeno 2. 4. 2011.