Suhoj
| OAO Suhoj (rus. Suhoй) | ||
|---|---|---|
 | ||
| Vrsta preduzeća | Projektovanje i proizvodnja | |
| Delatnost | Aeronautika, vojna industrija, vazduhoplovstvo | |
| Godina osnivanja | 29. jul 1939. godine Moskva, Rusija | |
| Osnivač(i) | Pavel Osipovič Suhoj | |
| Sedište | Moskva | |
| Rukovodioci | Fedorov Aleksej Inokentjevič | |
| Proizvod(i) | Vojne i civilne avione | |
| Usluge | projektuje vojne i civilne avione | |
| Broj zaposlenih | 26.177 (2011) | |
uredi  |
||
Suhoj (rus. Suhoй) je veliki ruski proizvođač aviona. Kompanija je najpoznatija po svojim vojnim avionima, ali se od nedavno polako orijentiše i ka civilnom, komercijalnom tržištu.
Istorijat[uredi | uredi kod]
Dana 29. jula 1939. Pavel O. Suhoj[1] je imenovan za glavnog projektanta Fabrike aviona No135 u Harkovu, sa zadatkom da uspostavi masovnu proizvodnju BB-1/Su-2 bombardera. Istovremeno, projektni biro Suhoj dobio je zvanične sudske registracije i od 1940. godine se locira na aerodromu u Podmoskovlju. U ratnom periodu biro se premešta iz Moskve do kraja rata, kada se ponovo vraća u Moskvu. U periodu od 1940. do 1949. godine u birou se radi na projektima nekoliko aviona: Su-6 i Su-8 oklopnih jurišnih aviona, i dva prototipa lovaca Su-1 i Su-3 za borbu pri visokim brzinama i velikim visinama. Lovac Su-7 je bio opremljen raketnim akceleratorom koji je mogao da se uključuje i isključuje u toku leta. Prvi avion na mlazni pogon u ovom birou (ujedno i prvi u Sovjetskom Savezu) je projektovan 1946, imao je oznaku Su-9, poleteo sa dva RD-10 malazna motora, a kasnije i njegove modifikacije Su-11, sa motorima TR-Liulka 1 - prvi ruski mlazni motor.
Do 1948. godine bila su završena dva aviona Su-15 i Su-17, bili su to, u to vreme najsavremeniji avioni koji su mogli da dostignu brzinu zvuka (Mah 1). Avion Su-17 je bio prvi sovjetski supersonični avion. Oba ova aviona su kao prvi u svetu bili opremljeni sedištima za katapultiranje pilota u slučaju nužne potrebe.
Bez obzira na ove uspehe, Vlada je 1948-49. donela odluku da smanji sredstva za razvoj vojnog vazduhoplovstva, pa je shodno tome projektantski biro Suhoj zatvoren u novembru 1949. Međutim, posle smrti Staljina, 14. maja 1953, obnovljen je projektni biro Suhoja kao OKB-1 (eksperimentalni konstruktorski biro-1). Novembra 1953. biro dobija svoju proizvodnu osnovu, da bi u februaru 1954, bio preimenovan u OKB-51. U septembru 1953. su prijavljena dva projekta novih aviona sa strelastim (kosim) krilima i delta (trouglastim) krilima sa supersoničnim brzinama od 1800 km/h. U proleće 1956. avion Su-7 sa AL-7F motorom kojim je pilotirao V. N. Mahalin postignuta je brzina od 2070 km/h preko 2 Maha.[2] Eksperimentalni avioni T-431 i T-405 (Su-9) postavili su nekoliko svetskih rekorda, a Su-9 je postao lovac-presretač Su-11. Posle zatvaranja projekta „3 Maha“ T-37 (T-3M), sa motorom na mlazni pogon P-15B, novi lovac-presretač T-58 (Su-15), je stvaran pod maskom modernizacije aviona Su-11.
Eksperimentalni bombarder T-4 projektovan za brzinu preko 3 Maha, građen je od titanijuma i nerđajućeg čelika visoke čvrstoće, takođe se po prvi put u Sovjetskom Savezu na ovom avionu primenjuje daljinski sistem upravljanja zasnovan na elektromehanici i elektronici. Verzija bombardera T-4 sa promenljivom geometrijom krila T-4M, je 1970. godine pobedila na konkursu za strateški bombarder, a T-4MS je izašao pobednik na takmičenju za supersonični izviđački avion dugog dometa, ali je u serijsku proizvodnju otišao Tupoljev Tu-160.
Serijski avioni kao što su lovaci-bombarderi Su-7B i Su-17, taktički bombarder Su-24 i jurišni bombarder Su-25 doneli su veliku slavu sovjetskoj vazduhoplovnoj industriji, ovi avioni pored toga što su korišćeni u VVS bili su i značajan izvozni posao Sovjetskog Saveza. Kao kruna ove etape razvoja OKB Suhoja je svakako, svetski poznat lovac Su-27. Njegovo projektovanje je započeto pod upravom P. O. Suhoja, ali su ga završili njegovi naslednici.
Posle smrti P. O. Suhoja, OKB-51 dobija i zvanično ime prema svom osnivaču i naziva se „OKB Suhoj“. Firmu nastavlja da vodi dugogodišnji bliski saradnik P. O. Suhoja, Jevgenij A. Ivanov.[1] koji je i za života P. O. Suhoja obavljao gotovo sve menadžerske poslove. Na čelu firme je bio od 1975. do 1983. godine kada ga nasleđuje Mihail P. Simonov[1] takođe dugogodišnji projektant firme Suhoj. On vodi firmu do 1999. godine kada rukovođenje preuzima Mihail A. Pogosjan[1] takođe stasao u firmi Suhoj[3]
Ovaj period je bio veoma težak za firmu „Suhoj“ s obzirom da se raspao Sovjetski Savez, prestalo je državno subvencioniranje projekata, a to je najznačajniji deo aktivnosti avio-industrijskog kompleksa kakav je „Suhoj“, u zemlji je došlo do tranzicije a zbog opšteg siromašenja zemlje izostale su i porudžbine vojnih aviona, tako da su se morali tražiti i alternativni proizvodi. No i pored toga AHK „Suhoj“ je izbacio seriju veoma dobrih vojnih aviona Su-30; Su-32; Su-33; Su-34; Su-35; Su-37; Su-39; zatim akrobatske avione Su-26; Su-29; Su-31; poljoprivredni avion Su-38; školsko-trenažni avion Su-49; putničke avione Su-80; Suhoj Superdžet 100; i na kraju projekt supersoničnog poslovnog aviona Su-21.
Organizaciono „Suhoj“ je postala holding kompanija kao otvoreno akcionarsko društvo koje se sastoji iz više organizacionih delova tj. fabrika.
Struktura holding kompanije Suhoj[uredi | uredi kod]
Avijaciona holding kompanija „Suhoj“ (rus. Aviacionnя holdingovaя kompaniя Suhoй) ima sledeću strukturu:[4]
- OAO „OKB Suhoj“
- ZAO „Civilni avioni Suhoj“
- OAO KnAAPO „Jurij Gagarin“
- OAO NAPO „Čkalov“
- OAO NPK „Irkut“
- OAO TANTK „Beriev“
Po odluci ruske vlade Avijaciona holding kompanija „Suhoj“ je 2006. godine integrisana u novu „Ujedinjenu avio-proizvodnu korporaciju“.
Galerija slika[uredi | uredi kod]
Laki bombarder Su-2 (1937)
Avioni Su-7 i Su-17 (1955) i (1966)
Avion Su-24 sa promennjivom geometrijom krila (1970)
Lovac Su-27 (1977)
Lovac presretač Su-30 (1989)
Višenamenski borbeni avion Su-35 (1988)
Eksperimentalni avion Su-47 (1997)
Akrobatski avion Su-26 (1991)
Putnički avion SUPERJET 100 (2008)
Popis Suhojovih aviona[uredi | uredi kod]
U dugogodišnjoj istoriji koja je trajala više decenija, OKB Suhoj je stvorio oko 100 tipova aviona i njihovih modifikacija, od kojih je više od 60 tipova serijski proizvođeno, a ukupan broj proizvedenih aviona je prešao brojku od 10.000 primeraka. Više od 2.000 aviona isporučeno je u 30 zemalja širom sveta. Avionima sa oznakom Su je postavljeno više od 50 svetskih rekorda. Popis aviona koji su projektovani i izrađeni u OKB Suhoj prikazani su nadalje.
Vojni avioni[uredi | uredi kod]
|
Civilni avioni[uredi | uredi kod]
|
Povezano[uredi | uredi kod]
- Pavel O. Suhoj - avio-konstruktor
- Jevgenij A. Ivanov - avio-konstruktor
- Mihail P. Simonov - avio-konstruktor
- Mihail A. Pogosjan - avio-konstruktor
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Kto estь kto”. Airforce.ru. Pristupljeno 14. 5. 2012.
- ↑ John Pike. „Sukhoi Design Bureau - Russian Defense Industry”. Globalsecurity.org. Pristupljeno 14. 5. 2012.
- ↑ „Sukhoi Design Bureau history” ((ru)). Testpilot.ru. Pristupljeno 14. 5. 2012.
- ↑ „OAO «Kompaniя «Suhoй» - Glavnaя stranica”. Sukhoi.org. 14. 5. 1953.. Arhivirano iz originala na datum 2020-09-17. Pristupljeno 14. 5. 2012.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Janić, Čedomir (2003) ((sh)). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija]. Beočin: Efekt 1. (COBISS).
- Kramer, Andrew E. (2006) ((en)). Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger. NY: The New York Times.
- Angelucci, Enco; Matricardi Paolo ((en)). Combat Aircraft of World War II. ISBN 978-0-517-56843-9.
- Gunston, Bill (1995) ((en)). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875—1955.. London: Osprey Aerospace.. ISBN 978-1-85532-405-3.
- Donald, David (1997) ((en)). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Donald, David (2000) ((en)). The Encyclopedia of Military Aircraft. NY: Barnes & Noble.
- Guston, Bill (1995) ((en)). The Encyclopedia of Modern Warplanes. NY: Barnes & Noble.
- Rendall, David (1999) ((en)). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2.
- Taylor, Michael (1996) ((en)). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's.
- Taylor, Michael (1999) ((en)). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's.
- Shavrov, V.B. ((en)). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 978-5-217-02528-2.
- Rzheshevsky, O.A. ((ru)). Who was who in the Great Patriotic War. ISBN 5-250-02435.
- Kuzьmina, Lidija M. (1985) ((ru)). Generalьnый konstruktor Pavel Suhoй. Minsk, Belorusija: Voennaя literatura.
- Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996) ((en)). OKB Sukhoi. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]
- „Zvanični sajt Suhoja” ((ru),(en)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 11. 2. 2011.[mrtav link]
- „Sukhoi Design Bureau” ((ru),(en)). www.testpilot.ru. Pristupljeno 17. 2. 2011.
- „Sukhoi Design Bureau” ((en)). www.globalsecurity.org. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „Sukhoi Aircraft Types” ((en)). www.ranker.com. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „Sukhoi Pavel Osipovich” ((en)). www.ctrl-c.liu.se. Arhivirano iz originala na datum 2008-02-24. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „History of Russian Sukhoi Fighter Aircraft” ((en)). www.b-29s-over-korea.com. Pristupljeno 11. 2. 2011.[mrtav link]
- „Sukhoi” ((en)). www.defenceaviation.com. Pristupljeno 14. 2. 2011.
- „Sukhoi Design Bureau Aviation Scientific-Industrial Complex” ((en)). www.fundinguniverse.com. Pristupljeno 14. 2. 2011.
- „VVS Rossii Kto estь kto:” ((ru)). www.airforce.ru. Pristupljeno 30. januar 2011.