Patrijarh srpski Gavrilo I Rajić
| Gavrilo I Rajić | |
|---|---|
| Datum smrti | 1659. |
| Mesto smrti | Brusa |
| Prethodnik | Pajsije I Janjevac |
| Naslednik | Maksim Skopljanac |
Patrijarh srpski Gavrilo I Rajić (†Brusa, 1659) je srpski svetitelj i patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Patrijarh SPC je bio od 1648.—1655. godine. Rođen je u Starom Vlahu.
Pre nego što je postao patrijarh bio je episkop smederevski i mitropolit raški[1]. Dok je bio na dužnosti raškog mitropolita predvodio je obnovu manastira svetih Arhangela Mihaila i Gavrila okolini Kovilja[1]. Kao mitropolit raški, 1648. godine, u manastiru Morači izabran za naslednika patrijarha Pajsija Janjevca. Na čelo Srpske crkve došao je u teško vreme, kada je srpski narod bio bez države i vladara, a sav teret je pao na pleća Srpske pravoslavne crkve i sveštenstva.
Ubrzo po izboru, na kormilo Srpske crkve patrijarh Gavrilo, 1649. godine, odlazi u Carigrad kako bi utvrdio svoj položaj i skinuo namet koji je propisala Porta. Narednih godina, 1650. i 1651. on obilazi svoje eparhije, poučava srpski narod i utvrđuje ga u istinama pravoslavnog učenja. Odlazi u Skopsku Crnu Goru, gde je dobio „Liturgiju na blagoslov“.
1653. godine odlazi u manastir Krušedol, odakle prelazi u Vlašku i Moldaviju. U Trgovištu se zadržao kod vojvode Matije Basarabe, obaljajući pri tome i izvesnu političku misiju, posebno radi izmirenja Basarabe sa Bogdanom Hmeljnickim atamanom ukrajinskih kozaka, koji je digao ustanak protiv Poljske 1648. godine. Patrijarh Gavrilo je sa pratnjom odseo u jednom manastiru, zajedno sa antiohijskim patrijarhom Makarijem, koji se na putu za Rusiju zadržao u Vlaškoj. Odatle je Gavrilo nastavio put za Rusiju, gde je stigao sredinom 1654. godine.
Glavni razlog patrijarhovog putovanja u Rusiju bilo je prikupljanje pomoći. U pravoslavnoj Rusiji tražio je, takođe, i pomoć kojom bi se suprotstavio Turcima, a posebno rimokatoličkoj kuriji. U Moskvi je pokušao da štampa „Tipik izbranije mnogoje ot 34 knjige na latinskuju jeres“ od Nila Kavasile, solunskog mitropolita iz XIV veka. Patrijarh Gavrilo je smatrao da je ova knjiga preko potrebna njegovoj pastvi koja je izložena rimokatoličkoj propagandi i upornom delovanju rimokatoličkih misionara. Patrijarh je poneo sa sobom i „Žitije i povijest svjatih carej serbskih i patrijarhov“. Za vreme svog boravka u Rusiji, dva puta se sreo sa ruskim carem Aleksejem Mihailovičem, ocem Petra Velikog, a sa ruskim patrijarhom Nikonom bio je u prijateljstvu i bratskoj ljubavi. Učestvovao je na Moskovskom saboru 1655. godine i aktivno podržao reformu koju je sprovodio patrijarh Nikon.
Pod pritiskom raznih okolnosti, patrijarh Gavrilo je rešio da trajno ostane u Rusiji, zbog čega je svoju pratnju poslao natrag u Srbiju sa porukom da se izabere novi patrijarh umesto njega. Kasnije, patrijarh Gavrilo menja svoju odluku i želi da se vrati u Srbiju. Možda je jedan od razloga što je njegov naslednik Maksim, zauzeo stav sporazumevanja sa turskim vlastima, a odustao od svake saradnje sa hrišćanskim saveznicima koju je učvrstio patrijarh Gavrilo. Patrijarha su teško pustili iz Moskve i tek kada je rekao da želi da ide u Jerusalim na pokloničko putovanje, dozvoljeno mu je da napusti Rusiju. Umesto da ode u Jerusalim, patrijarh Gavrilo se vraća u Srbiju.
„Pećko skazanije“ svedoči da je patrijarh bio oklevetan kod sultana jer je, tobože, savetovao ruskog cara da udari na Turke. U „greh“ mu se pripisuje da je nekoliko Jevreja preveo u hrišćanstvo, a optuživali su ga da radi na pokrštavanju Turaka. Zbog ovih i drugih izmišljenih optužbi i kleveta patrijarh Gavrilo mučenički je završio svoj život. Obešen je u Brusu, između dva stuba.
Njegovo telo sahranio je 18. jula 1659. godine prezviter Pavle.
- „Patrijarh srpski Gavrilo I Rajić”. Narodna enciklopedija. Zagreb: Bibliografski zavod. 1927.
| Prethodnik: Pajsije I Janjevac |
patrijarh srpski 1648 — 1655. |
Nasljednik: Maksim Skopljanac |
Žičko-pećki arhiepiskopi (1219-1337):
Sveti Sava • Arsenije I Sremac • Sveti Sava II • Danilo I • Joanikije I • Jevstatije I • Jakov • Jevstatije II • Sveti Sava III • Nikodim • Danilo II • Joanikije II
Pećki patrijarsi (1346-1463):
Joanikije II • Sava IV • Jefrem • Spiridon • Danilo III • Sava V • Danilo IV • Kirilo • Nikon • Teofan • Nikodim II • Arsenije II
Pećki patrijarsi (1557-1766):
Makarije Sokolović • Antonije Sokolović • Gerasim Sokolović • Savatije Sokolović • Jerotej Sokolović • Filip Sokolović • Jovan • Pajsije Janjevac • Gavrilo I Rajić • Maksim Skopljanac • Arsenije III Crnojević • Kalinik I • Atanasije I • Mojsije Rajović • Arsenije IV Jovanović • Joanikije III Karadža • Atanasije II Gavrilović • Gavrilo II Sarajevac • Gavrilo III • Vikentije Stefanović • Pajsije II Grk • Gavrilo IV Grk • Kirilo II • Vasilije Jovanović-Brkić • Kalinik II Grk
Karlovački mitropoliti i patrijarsi (1690-1920):
Arsenije III Crnojević • Isaija Đaković • Sofronije Podgoričanin • Vikentije Popović • Mojsije Petrović • Vićentije Jovanović • Arsenije IV Jovanović • Isaija Antonović • Pavle Nenadović • Jovan Đorđević • Vićentije Jovanović Vidak • Mojsije Putnik • Stefan Stratimirović • Stefan Stanković • Josif Rajačić • Samuilo Maširević • Prokopije Ivačković • German Anđelić • Georgije Branković • Lukijan Bogdanović
Beogradski mitropoliti (1831-1920):
Melentije Pavlović • Petar Jovanović • Mihailo Jovanović • Teodosije Mraović • Inokentije Pavlović • Dimitrije Pavlović
Patrijarsi Srpske pravoslavne crkve (1920- ):
Dimitrije • Varnava • Gavrilo (V) • Vikentije (II) • German • Pavle • Irinej