Linijski sistem
Svaki ton koji čujemo može da se zabeleži posebnim muzičkim znacima koji se zovu note.
Linijski (ili notni) sistem (fr. portée, engl. staff, stave, ital. pentagramma, nem. Notensystem, Notenlinien))[1] služi kao osnova za beleženje nota.
Linije su u muzici u upotrebi još od 10. veka. Pomoću njih se određivala visina neuma. Prvo se upotrebljavala jedna do dve linije, a zatim je čuveni srednjevekovni muzički teoretičar Gvido iz Areca (995 - 1050) postavio osnove notnom sistemu odredivši da se neume pišu na 4 linije. Na njihovom početku je upisivao ključeve, tako da je pozicija notne glave označavala visinu tona (vidi sliku desno).
Današnji linijski sistem je mnogo savršeniji od nekadašnjeg jer daje mogućnost (koju nekadašnji nije davao) tačnog zapisa:
- visine tonova,
- trajanja tona,
- intervalskih razmaka između tonova.
| Napomena. | Što se tiče načina izvođenja, muzičari iznad linijskog sistema upisuju oznake za interpretaciju. |
- Linijski sistem se sastoji od 5 horizontalnih paralelnih linija i 4 praznine. Linije linijskog sistema broje se odozdo-naviše. U njega može da se ubeleži ukupno 11 različitih osnovnih nota:
- Da bi se prostorno ograničen linijski sistem proširio, iznad i ispod njega dodaju se pomoćne linije - pomoćnice. Obično ne više od 4-5 naviše i 3 naniže, jer se prelazi u drugi ključ:
- Pomoćne linije su u neku ruku ostatak nekadašnjeg mnogolinijskog sistema kojeg je preuredio Gvido iz Areca u 11. veku.
1. Ključ
Na početak linijskog sistema stavlja se znak koji se zove kluč (fr. i en. clef)[1][3] na osnovu kojeg se određuje ime note i njena oktava. Današnja muzička notacija poznaje više vrsta ključeva. Ovde ćemo prikazati one koji su najviše u upotrebi:
a) G-ključ (violinski ključ)
|
beleži se od druge linije i daje ime noti g¹ (sol u prvoj oktavi). Violinski ključ najviše koriste: violina; flauta, oboa, klarinet, saksofon, harmonika, truba; desna ruka klavira i harfe; deo udaraljki. U linijski sistem beleže se tonovi iz prve i delom iz druge oktave, dok se ostali tonovi iz druge, trće, četvrte i pete oktave beleže pomoćnicama iznad linijskog sistema. |
|
beleži se od četvrte linije i daje ime noti f (fa u maloj oktavi). Bas ključ najviše koriste: violončelo, kontrabas; horna, trombon, bas klarinet, fagot; harmonika (basovi), leva ruka klavira i harfe. Tonove subkontra i kontra oktave beležimo pomoćnicama ispod linijskog sistema. |
c) C-ključevi (vokalni ključevi)
C-ključevi se zovu i vokalni ključevi jer su pogodni za beleženje pevačkih glasova. Svi oni daju ime noti c¹ (do u prvoj oktavi). Najčešće su u upotrebi altovski i tenorski ključ.
- Altovski ključ
|
beleži se na trećoj liniji i daje ime noti c¹ (do u prvoj oktavi) na trećoj liniji. Altovski ključ koristi viola. |
- Tenorski ključ
|
beleži se na četvrtoj liniji i daje ime noti c¹ (do u prvoj oktavi) na četvrtoj liniji. Tenorski ključ koristi violinčelo, fagot i trombon za visoke note da bi se izbeglo pisanje mnogo pomoćnih linija. |
Pogledajmo kako se jedna ista nota c¹ (do u prvoj oktavi) beleži u pomenuta tri ključa: 
2. Predznaci
Predznaci se pišu:
.png)
|
iza notnog ključa i važe stalno za sve istoimene note u kompoziciji. Oni predstavljaju tonalitet kompozicije. |
|
predznaci se nalaze i ispred note na istoj liniji ili praznini i odnose se samo na istoimene note u tom taktu. |
3. Taktovi
 |
Takt je najmanji metrički određen deo kompozicije koji se nalazi između dve taktice. |
|
U muzici postoje mnoge vrste taktova. Oni se beleže na početku linijskog sistema, iza ključa i eventualnih predznaka koji određuju tonalitet i to razlomkom, bez razlomačke crte. |
4. Note
|
Nota je znak za beleženje tonova u linijski sistem. |
5. Zagrade, spojnice (akolade)
|
|
|
Više linijskih sistema na početku partiture može se zagraditi zagradom, tj. spojiti spojnicom ili akoladom (fr. accolade, engl. brace, bracket, accolade, ital. graffa, nem. Akkolade, Klammer).[1] Zagrade mogu biti uglaste [ ] ili savijene { } (tzv. vitičaste). |
U praksi ovako izgledaju partiture za 2 i 3 linijska sistema sa zagradom:
.png)
.png)
- Uglasta i vitičaste spojnice u partituri za duvački orkestar i timpane:
