Ključ (muzički)

Izvor: Wikipedia

Ključ (fr. i en. clef) je simbol koji se koristi u muzičkoj notaciji da odredi visinu nota na muzičkoj liniji. Svaki ključ određuje mesto određene note u linijskom sistemu, a ostale koje se nalaze na linijama ili u prazninama slede logični redosled visina.

Postoji tri vrste ključeva koji se koriste u savremenoj muzičkoj notaciji: G-ključ, F-ključ i C-ključ. Svi ovi simboli bi trebalo da podsećaju na kurzivne oblike slova. Njihova imena označavaju notu sa tim imenom (, f ili ) na određenoj liniji.

Ako se iznad ili ispod ključa nalazi mali broj 8, tada se melodija u toj muzičkoj liniji transponuje za oktavu naviše ili naniže, respektivno. Ova notacija se koristi kod G- i F-ključeva.

G-ključ (violinski ključ)[uredi - уреди]

G-ključ označava mesto note na linijskom sistemu, koje je određeno zavojem na samom simbolu. Najčešći G-ključ je onaj čiji zavoj počinje na drugoj liniji sistema. Ovaj ključ je u najčešćoj upotrebi i sinonim za njega je i violinski ključ. Takođe, G-ključ se može postaviti i na druge linije: u vreme baroka, G-ključ se nekada pisao na prvoj liniji sistema. Ovakav ključ se naziva francuski violinski ključ i katkad se koristi za Eb klarinete ili Eb trube.

Violinski ključ je najčešće korišćen ključ, odmah posle bas ključa. On označava notu (sol u prvoj oktavi) i pripisuje je drugoj liniji od dole na linijskom sistemu. Većina drvenih duvača, kao i visoki limeni duvači, udaraljke sa određenom visinom tona i violine se zapisuju u violinskom ključu. Desna ruka na klaviru i harfi se standardno zapisuje u violinskom ključu, dok je leva u bas ključu.

Osim ovih, u vokalnoj muzici se može sresti još i tzv. tenorski violinski ključ koji na sam ključ ima dodate i dve zagrade, koje uokviruju 4 liniju notnog sistema, no, ključ se smatra identičnim običnom violinskom ključu sa 8 ispod, odnosno, sve što je notirano u ovom ključu zvuči oktavu niže. On se koristi samo za pisanje vokalne deonice tenora.

F-ključ (bas ključ)[uredi - уреди]

Dva simbola, oba stilizovano F, se koriste da prikažu F-ključ, iako se ovde prikazan ključ koristi u savremenoj notaciji. Dve tačke desno od samog ključa obuhvataju liniju kojoj se pripisuje visina f u maloj oktavi (fa ispod ). Najčešće korišćen F-ključ, poznatiji kao bas ključ, koji notu f postavlja na 4 liniju notnog sistema od dole. Osim ovog, korišćen je i ključ na srednjoj liniji (bariton ključ), ali on se u savremenoj notaciji izgubio.

Bas ključ f notu, kako je već navedeno, smešta na 4 liniju notnog sistema. Većina dubljih instrumenata, kao pto su duboki limeni i drveni duvači, kao i duboki gudači. Kako je već rečeno, leva ruka klavira i harfe se standardno piše u bas ključu.

C-ključ[uredi - уреди]

Najčešće korišćen C-ključ, prikazan na slici, podseća na dva obrnuta slova S, jedno nad drugim. Liniji između ta dva slova se pripisuje visina (do prve oktave). Dva najčešće korišćena ključa su alt- i tenor-ključ, ali se nekada koristio i mecosopran-ključ (poznat još i kao flautalto-ključ jer je u njemu pisana melodija za alt flaute), koji se pisao na drugoj liniji sistema, kao i sopran-ključ koji se pisao na prvoj liniji sistema i koristio se za zapisivanje violina i A-klarineta.

Alt ključ se piše na trećoj (srednjoj) liniji notnog sistema i on se koristi za zapisivanje viola i (retko) trombona, a u starijim delima (npr. Mocarta) se koristio i u vokalnoj muzici.

Tenor ključ se zapisuje na 4 liniji sistema i koristi se za zapisivanje violinčela, kao i za fagote i trombone, koji se najčešće pišu u bas ključu, ali se tenor ključ koristi za visoke pasaže, da bi se izbeglo pisanje više pomoćnih linija. Takođe, nekada se korisito i za zapisivanje vokalne muzike.

Svi ovi ključevi, od kojih se koristi samo tri (odnosno četiri) u današnjoj notaciji, se mogu činiti zbunjujućim i nepotrebnim. Nekada ih je bilo čak osam. Razlog za ovoliku raznolikost nije muzički već čisto tehnički. U vreme renesanse, kada je započelo štampanje muzike, bilo je velikih problema oko štampanja pomoćnih linija, pa su smišljeni mnogi ključevi da bi se ovaj problem izbegao. Savremena muzička notacija je zasnovana na ovom principu i iako je smanjen broj ključeva, ipak je očuvan ovaj način zapisivanja nota.