Metronomske oznake
Metronom[1] je sprava za određivanje–merenje brzine izvođenja neke kompozicije, skale ili etide. Svaki metronomski otkucaj predstavlja jedan taktov deo.
Kompozitori često na početku partiture, iznad linijskog sistema, pored oznake za tempa upisuju i metronomsku oznaku (eng. metronome mark, nem. metronomangaben),[2] da bi preciznije odredili željenu brzinu izvođenja muzičkog dela, dok u nekim slučajevima upisuju samo metronomsku oznaku, bez oznake za tempo, recimo MM = 112.[3]
|
Objašnjenje metronomske oznake Napisana oznaka znači da će metronom otkucati 112 puta u minuti, tj. da tom brzinom treba da se svira svaka četvrtina note. |
- za spora tempa MM = 40 – 68
- za umerena tempa MM = 68 – 108
- za brza tempa MM = 108 – 200
Muzičke celine ne treba odmah svirati u zadatom tempu (npr.: MM = 120). Do njega se stiže na sledeći način:
- Vežbanje[4] počinje ponavljanjem određenog problema 3 do 4 puta u sporijem tempu (npr.: MM = 76), a zatim se ponovi 3 do 4 puta u nešto bržem tempu (sledeći podeljak, MM = 84), pa 3 do 4 puta u još bržem tempu (sledeći podeljak, MM = 92), pa još brže (MM = 100).
Ako u ovoj brzini (MM = 100) neki tehnički deo ”zapinje”, tj. izvođač se oseća ”nelagodno”, to je siguran pokazatelj da treba da snizi tempo (npr.: MM = 84) i ponovi ceo opisani postupak.
- U ovom drugom krugu ponavlja se samo po 2 do 3 puta svaki odsek. Mnogi se iznenade kada sa lakoćom dostignu metronomski podeljak MM = 100, i sa bez problema odsviraju dotada problematično mesto.
- Sve ovo iznova vežbati, i to primenjujući isti način, redosled i postupak, dok god se sa lakoćom ne dostigne željeni tempo (u ovom slučaju podeljak MM = 120).[5]