Opus

Originalni notni zapis J. S. Baha: početak Preludijuma iz Svite za lautu u G molu BWV 995.

Početna 32 takta originalnog rukopisa Šopenove Poloneze u As duru, Op. 53, 1842.

Orkestarska partitura početka prvog stava Mocartovog koncerta za klarinet i orkestar u A duru, K. 622, napisanog 1791. godine za klarinetistu Antona Stadlera.

Originalni rukopis Okteta u F duru,
D. 803 F. Šuberta, komponovanog marta 1824.

Skica rukopisa Betovene klavirske Sonate No 28, A dur, Op. 101, Allegro, 1816.

Reč opus (francuski: numéro, engleski: opus number, italijanski: numero, njemački: Opuszahl)potiče iz latinskog jezika i znači delo.

Ovaj termin može da se odnosi na književnost, slikarstvo, pozorište, balet, film, muziku i, uopšte, sve oblasti umetničkog stvaralaštva.

Dva značenja opusa

Opus može da ima dva značenja:

1. Pojedinačno delo neke osobe:

Recimo: Betovenov Treći klavirski koncert, ce mol, opus 37.

2. Celokupno stvaralaštvo neke osobe:

Recimo: "Opus arhitekte Ćosića je ogroman...", "Celi umetnički opus grafičara je vrlo vredan...", "Njegov književni opus obuhvata komedije, pripovetke, književnu i pozorišnu kritiku."

U muzici reč opus takođe ima dvojako značenje:

1. muzičko delo (kompozucijа),

2. celokupno stvaralaštvo jednog muzičara.

Opis procesa numeracije muzičkih dela

Kompozitori i muzikolozi (ljudi koji studiraju i pišu o muzici) reč opus (ili skraćeno Op.) koriste da bi označili (radi lakog uvida) hronološki redosled nastanka umetničkih dela ili odnos radova u kompozitorovoj celokupnoj kolekciji, a nekada se tako označava jedan period kompozitorovog stvaranja. Oni uz naslov dela napišu i broj opusa. Na primer, kada kompozitor komponuje svoju prvu kompozuciju, da joj naslov i označi je kao "Opus 1" (Op.1). Sledeća kompozicija bi bila "Opus 2" (Op.2) i td.

Koji su razlozi za vršenje numeracije muzičkih dela

Ovakav način organizovne katalogizacije muzičkih kompozicija jednog umetnika umnogome pomažu i olakšavaju uvid u kompozitorov stvaralački opus i brzo i lako snalaženje svakog muzičara ili interesenta za njegov rad ili njegov odrećeni komad.

Betoven je napisao mnogo klavirskih sonata. Sonatu u A-duru op.26 napisao je kad je bio mlad. Mnogo godina kasnije, napisao je još jednu klavirsku sonatu (takođe u A-duru), ali ona (da bi se razlikovala) ima Opus 101 (vidi zadnji notni primer desno dole).

Istorijski aspekt numerisanja muzičkih dela

Oznaka Opus se kroz istoriju koristilа još od 17. veka pa sve do današnjih dana. Poznato je da je Ludvig van Betoven bio veoma sistematičan i ažuran u tome.

Drugačije numeracije muzičkih dela

Sem klasične oznake Op., muzikolozi su kompozicijama koje nisu imale oznake davali i drugačije numeracije (uoči različite numeracije dela ispisane kurzivom ispod notnih primera u desnoj koloni). Prikažimo samo neke najpoznatije:

• BWV (njemački: Bach-Werke-Verzeichnis, engleski: Bach Works Catalogue) su oznake za kompozicije Johana Sebastijana Baha.

• KV ili K (Köchel-Verzeichnis) su oznake za kompozicije Volfganga Amadeusa Mocarta koje je priredio Ludwig von Köchel. Poznato je da Mocartova muzika nije imala brojeve opusa. Muzikolog Köchel napravio je hronološki popis svih Mocartovih dela i dao im K numeraciju (K prema Köchel). Köchelova numeracija ide do broja 622.

• D (Otto Erich Deutsch) su oznake za kompozicije Franca Šuberta koje je priredio Otto Erich Deutsch.

• L (François Lesure) su oznake za kompozicije Kloda Debisija koje je katalogizirao muzikolog François Lesure.

• Radovi Domenika Skarlatija mogu se pojaviti pod tri različita kataloška sistema:

1. L (Alessandro Longo) su bile do 1906. oznake za kompozicije Domenika Skarlatija. Priredio ih je Alessandro Longo.

2. K ili Kk (Ralph Kirkpatrick) je nova oznaka za kompozicije Domenika Skarlatija koja je zamenila gornju katalogizaciju L 1953. od strane Ralpha Kirkpatricka.

3. P (Giorgio Pestelli) je nove oznaka za kompozicije Domenika Skarlatija načinjena od strane Giorgio Pestellija 1967. godine.

Izvori

<References>