Metronom

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Melcelov metronom sa šipkastom šetalicom i metronomskim oznakama prikazan je u sredini, ostalo su elektronski metronomi.

Metronom (eng. metronome, nem. metronom)[1] je sprava za određivanje–merenje brzine izvođenja neke kompozicije, skale ili etide. Svaki metronomski otkucaj predstavlja jedan taktov deo.[2]

Metronomi[3] starije proizvodnje su satni mehanizmi kupastog oblika sa šipkastom šetalicom na kojoj se nalazi pokretni teg. Na metalnoj pločici ispod šetalice ispisana su tempa (od najsporijeg, 40 otkucaja u minuti, do najbržeg, 208 otkucaja). Šetalica čini konstantne i ravnomerne pokrete sa jedne na drugu stranu, pri čemu se čuju otkucaji.

Kada je teg pri vrhu, pokreti šetalice i otkucaji su sporiji, a brži su ako je spušten.

Najpoznatiji metronom ove vrste je Melcelov (Johann Nepomuk Mälzel, izumitelj metronoma, 1815. godine).[4]

Danas su u upotrebi i elektronski metronomi (na struju ili baterije) u obliku džepnog digitrona. Oni nemaju ni šetalicu ni teg. Brzina otkucaja se na njima podešava kružnim regulatorom ili čak jednostavnim izborom željene brzine (broja). Pritiskom na određene tastere brzina se prikaže na malom ekranu–displeju.

Vežbanje uz metronom[uredi - уреди | uredi izvor]

Uvežbavanje skale, etide ili muzičkog komada treba obavljati uz metronom. Ova korisna sprava će bezgrešno ”otkriti” sva ritmička odstupanja. Početnici se krajnje iznenade kad (svirajući uz metronom) otkriju u kojoj meri su ritmički neprecizni. Nisu ni bili svesni da na pojedinim mestima menjaju tempo. Zato, da bi se postigla ritmička preciznost i vremenom se ”ugradila” u sebe, treba vežbati uz metronom.[5]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]