Tempo

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostala značenja v. Tempo (razvrstavanje).
Prva dva takta Mozartove Sonate K. 331, gde je tempo označen kao "andante grazioso" sa današnjom metronomskom beleškom: " = 120". O ovom zvuku Play

U muzici, tempo je izraz za opis brzine a često i načina na koji muzički izvođač treba da izvede neko muzičko delo ili neki njegov deo. Po pravilu, oznake za tempo se beleže iznad notnog sistema i neposredno na mestu gde počinje njihovo dejstvo.

Obeležavanje i čitanje[uredi - уреди]

Nerazdvojan deo oznake za tempo je po pravilu jedna reč na italijanskom koja otprilike opisuje karakter tempa dela koje se izvodi. Čak i ne mnogo iskusan muzičar ima predstavu o brzini kojom neko muzičko delo treba izvesti, na osnovu same ove reči, a taj osećaj se produbljuje i poboljšava sa godinama iskustva. Određeniji način obeležavanja tempa je navođenje broja jedinica mere takta koje treba da proteknu u jednoj minuti. Ovo se obično navodi zapisom „oznaka za jedinicu mere = broj jedinica mere po minuti“ u zagradi, nakon gore spomenute reči na italijanskom.

Oznake za tempo[uredi - уреди]

Ostale oznake se po pravilu takođe beleže iznad najvišeg notnog sistema u partituri, s time što se mogu naći i na drugom mestu ukoliko nema mesta za njihov zapis na toj visini. Neke od njih su sledeće:

  • presto ― žurno, hitro
  • vivace ― živo
  • allegro ― brzo
  • allegretto ― dosta okretno
  • moderato ― umereno
  • andantino ― malo brže nego andante
  • andante ― umereno lagano
  • grave ― teško, ozbiljno
  • adagio ― lagano i ozbiljno
  • lento ― sporo
  • larghetto ― dosta široko
  • largo ― široko

Ovim oznakama se može dodati i nekoliko bližih odrednica:

  • più ― više
  • -issimo ― sufiks koji označava superlativ, na primer presto znači „žurno“, prestissimo znači „najžurnije“
  • assai molto ― vrlo
  • ma non troppo ― ne previše
  • poco, un poco ― malo
  • meno ― manje

Još jedan vid obeležavanja tempa je

  • accellerando ― ubrzavajući
  • rallentando ― usporavajući
  • ritenuto ― zadržavajući
  • allargrando ― sve šire
  • meno mosso ― manje okretno

Raspoloženja koja bliže opisuju karakter tempa:

  • con brio ― čilo, veselo
  • vivace ― živahno
  • maestoso ― veličanstveno
  • sostenuto ― suzdržano; ponekad se koristi i samostalno kao oznaka tempa

Ostali izrazi:

  • a tempo ― ako je nakon neke promene tempa potrebno naznačiti da se izvođenje dela nastavlja po prethodnom tempu, to se označava ovom oznakom.
  • tempo primo ― prelaženje na temo sa početka dela
  • calando, morendo, mancando, smorzando, perdendosi ― istovremeno popuštanje jačine zvuka i tempa
  • tempo rubato, rubato ― slobodan tempo, po volji izvođača / dirigenta
  • L'istesso ― zadržavanje trenutnog tempa; obično sledi nakon promene tempa

Vidi još[uredi - уреди]