Tempo

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostala značenja v. Tempo (razvrstavanje).
Prva dva takta Mozartove Sonate K. 331, gde je tempo označen kao "andante grazioso" sa današnjom metronomskom beleškom: " = 120". O ovom zvuku Play

U muzici, tempo je izraz za opis brzine a često i načina na koji muzički izvođač treba da izvede neko muzičko delo ili neki njegov deo. Po pravilu, oznake za tempo se beleže iznad notnog sistema i neposredno na mestu gde počinje njihovo dejstvo.

Obeležavanje i čitanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Nerazdvojan deo oznake za tempo je po pravilu jedna reč na italijanskom koja otprilike opisuje karakter tempa dela koje se izvodi. Čak i ne mnogo iskusan muzičar ima predstavu o brzini kojom neko muzičko delo treba izvesti, na osnovu same ove reči, a taj osećaj se produbljuje i poboljšava sa godinama iskustva. Određeniji način obeležavanja tempa je navođenje broja jedinica mere takta koje treba da proteknu u jednoj minuti. Ovo se obično navodi zapisom „oznaka za jedinicu mere = broj jedinica mere po minuti“ u zagradi, nakon gore spomenute reči na italijanskom.

Oznake za tempo[uredi - уреди | uredi izvor]

Ostale oznake se po pravilu takođe beleže iznad najvišeg notnog sistema u partituri, s time što se mogu naći i na drugom mestu ukoliko nema mesta za njihov zapis na toj visini. Neke od njih su sledeće:

  • presto ― žurno, hitro
  • vivace ― živo
  • allegro ― brzo
  • allegretto ― dosta okretno
  • moderato ― umereno
  • andantino ― malo brže nego andante
  • andante ― umereno lagano
  • grave ― teško, ozbiljno
  • adagio ― lagano i ozbiljno
  • lento ― sporo
  • larghetto ― dosta široko
  • largo ― široko

Ovim oznakama se može dodati i nekoliko bližih odrednica:

  • più ― više
  • -issimo ― sufiks koji označava superlativ, na primer presto znači „žurno“, prestissimo znači „najžurnije“
  • assai molto ― vrlo
  • ma non troppo ― ne previše
  • poco, un poco ― malo
  • meno ― manje

Još jedan vid obeležavanja tempa je

  • accellerando ― ubrzavajući
  • rallentando ― usporavajući
  • ritenuto ― zadržavajući
  • allargrando ― sve šire
  • meno mosso ― manje okretno

Raspoloženja koja bliže opisuju karakter tempa:

  • con brio ― čilo, veselo
  • vivace ― živahno
  • maestoso ― veličanstveno
  • sostenuto ― suzdržano; ponekad se koristi i samostalno kao oznaka tempa

Ostali izrazi:

  • a tempo ― ako je nakon neke promene tempa potrebno naznačiti da se izvođenje dela nastavlja po prethodnom tempu, to se označava ovom oznakom.
  • tempo primo ― prelaženje na temo sa početka dela
  • calando, morendo, mancando, smorzando, perdendosi ― istovremeno popuštanje jačine zvuka i tempa
  • tempo rubato, rubato ― slobodan tempo, po volji izvođača / dirigenta
  • L'istesso ― zadržavanje trenutnog tempa; obično sledi nakon promene tempa

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]