Litvanski kalendar
Litvanski kalendar ili litavski kalendar je zapravo gregorijanski kalendar prilagođen litvanskom jeziku. Nalik hrvatskim, imena meseci i dana u sedmici nisu rimskog porekla, već su domaća, formalizovana nakon osamostaljenja Litvanije 1918. Imena su istorijska i obeležavaju prirodne pojave; tri meseca su nazvana po pticama, dva po drveću a ostali po sezonskim aktivnostima i osobinama. Dani u sedmici potiču od rednih brojeva.
Stari baltički kosmološki obrasci su nađeni na pogrebnim urnama iz 600-200. pne. Kao i kod drugih kultura iz bronzanog doba, postojali su megaliti povezani sa letnjim i zimskim solsticijima; na planinama Birutė kod Palange i humu Purmaliai kod Klajpede su pronađene brdske enklave sa solarnim kalendarima.[1] Modernim tumačenjem ovog starog kalendara su se bavili na muzeju Kretinga Manor.
Gediminasovo žezlo, otkriveno 1680., ukazuje da je tokom njegove vladavine godina počinjala u aprilu/travnju i bila podeljena u 12 meseci, dužine od 29 do 31 dan. Svaki mesec je počinjao mladim Mesecom. Imena meseci na ovom artefaktu su izražena simbolima zasnovanim na prirodnim pojavama i poljoprivrednim ciklusima.[2]
U Velikom Vojvodstvu Litvaniji je isprva korišćen julijanski kalendar, kao u svim hrišćanskim zemljama. Poljsko-litvanski Savez je prihvatio gregorijanski kalendar 1586, četiri godine nakon što ga je papa proglasio. Od 1800, nakon što je Rusko carstvo pripojilo Litvaniju, julijanski kalendar je opet postao norma, mada je deo etničke Litvanije, levo od reke Nemunas (Sudovia) zadržao gregorijanski kalendar (v. Aleksotas).[3] Ruska revolucija 1917. je u januaru 1918. vratila gregorijanski kalendar, koji je bio zapadnoevropski standard od polovine 18. stoleća. Ove promene su izazvale izvesnu konfuziju pre nego što se naviklo na njihovo korišćenje.[4]
Standardizacija imena za mesece je bila otežana time što je izdavaštvo na litvanskom jeziku bilo zabranjeno od 1866. do 1904. (v. Knygnešiai), a u oblicima je došlo do izvesnog razmimoilaženja.
Imena meseci se na litvanskom uglavnom ne pišu velikim slovom, što odražava njihovo sekularno poreklo.
- Sausis (januar/siječanj) potiče od prideva sausas - "suv/suh". U ovom delu litvanske zime, padavine su obično u obliku finih, suvih pahuljica, a unutrašnja vlažnost je vrlo niska. Među istorijskim imenima su i ragas, didysis ragutis, siekis, sausinis i pusčius.
- Vasaris (februar/veljača) potiče od imenice vasara, "leto/ljeto". Dani se produžuju, javlja se povremeno otapanje i bude se planovi za leto. Istorijska imena su ragutis, kovinis i pridėtinis.
- Kovas (mart/ožujak) potiče ili od imenice kovas - "vrana-gakuša" ili od kova - "borba". Vrane pojačavaju aktivnost u ovo doba, grade gnezda i pare se. Alternativno, ime se odnosi na borbu zime i proleća. Ranije poznat i kao morčius i karvelinis.
- Balandis (april/travanj) potiče od balandis - "golubica", koji u ovo doba počinju da guguču, gnezde se i pare. Neka ranija imena: žiedų, sultekis, gegužinis, karvelinis, biržėtas i Velykų.
- Gegužė (maj/svibanj) potiče od gegužė - "kukavica". Smatralo se da njen poziv označava konačni dolazak proleća. Uz taj događaj su povezana neka narodna verovanja. Ranije je bio poznat kao gegužinis, sėtinis, sėmenis, žiedžius, žiedų, berželis, sultekis, milčius i mildinis.
- Birželis (jun/lipanj) potiče od beržas - "breza", koja cveta u ovom mesecu. Brezine grane se koriste kao ukras tokom pedesetnice. Ranija imena su bila 'visjavis, jaunius, žienpjovys, sėmenis, kirmėlių, biržis, mėšlinis i pūdymo.
- Liepa (jul/srpanj) potiče od liepa - "lipa", koja cveta tokom ovog meseca; od njenih cvetova vazduh prijatno miriše, pravi se čaj, privlači pčele. Starija imena za ovaj mesec su bila liepinis, liepžiedis, plaukjavis, plūkis, šienpjūtis i šienpjūvis.
- Rugpjūtis (avgust/kolovoz) potiče od rugiai - "raž" i glagola pjauti - "seći". Ovo osnovno litvansko žito se tada žanje, što se pre mehanizacije obavljalo srpovima. Bio je poznat i kao degėsis, paukštlėkis i pjūties.
- Rugsėjis (septembar/rujan) takođe potiče od rugiai, sa sufiksom sėti - "sejati". Zrnevlje se seje u ovo vreme, klija i prezimi na poljima, da bi u proleće nastavilo rast. Druga imena ovog meseca bila su rudenio, vėsulinis, paukštlėkis, šilų, rujos, strazdinis, rudugys, viržių, sėjos, veselinis i vesulis.
- Spalis (oktobar/listopad) potiče od spaliai - "lan". Ta biljka je požnjevena u ovo vreme; bila je i još uvek je korišćena za tekstilno vlakno, hranu i prodaju. Istorijska imena ovog meseca su bila vėlinis, spalinis, lapkristys, visagalis i septintinis.
- Lapkritis (novembar/studeni) potiče od lapas - "list" i kristi - "padati". Neka starija imena su vėlių, vėlius, spalinis, lapkrėstys, lapkristys, grodis, gruodinis i vilkų.
- Gruodis (decembar/prosinac) potiče od imenice gruodas - (smrznuta) "grudva". Među starijim imenima su sausinis, vilkinis, vilkų i Kalėdų.
Neka imena su ista kao kod poljskih meseci: jul/srpanj (Lipiec) je takođe nazvan po lipi a decembar (Grudzień) ima isto značenje. Avgust, oktobar i novembar takođe imaju semantički ista značenja, mada reči nisu kognate. U odnosu na ekvivalentne hrvatske nazive, lipanj, (smisaono) srpanj i listopad kasne za jedan mesec.
Dani u sedmici su nazvani po redosledu, počevši od ponedeljka: pirmadienis ("prvi dan"), antradienis, trečiadienis, ketvirtadienis, penktadienis, šeštadienis i sekmadienis. Obično se ne pišu velikim slovom.
- ↑ „Lithuanian archeoastronomy”. Arhivirano iz originala na datum 2007-02-02. Pristupljeno 2008-05-24.
- ↑ „Cosmology of the ancient Balts”. Arhivirano iz originala na datum 2008-06-05. Pristupljeno 2008-05-24.
- ↑ „Timeline of Lithuanian history”. Arhivirano iz originala na datum 2008-05-30. Pristupljeno 2008-05-24.
- ↑ „Lithuanian calendar from the 13th to 20th centuries”. Arhivirano iz originala na datum 2007-03-02. Pristupljeno 2008-05-24.
(na engleskom:)
