Laj

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Laj (starogrčki: Λάϊος) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Labdakov i otac Edipov, tebanski kralj, koga je, nakon očeve smrti, odgojio tebanski namesnik Lik.

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Laj je izgubio oca još u ranom detinjstvu, pa mu je kao tutor i namesnik na tebanskom prestolu određen Lik, Niktejev brat, koji je vladao Tebom dvadeset godina, sve dok ga nisu ubili Amfion i Zet. Tebanci su, u želji da se sačuva Kadmova linija, izbavili su Laja iz grada i sklonili ga Elidu, gde ga je kralj Pelop lepo prihvatio.[1][2][3][4] Prema nekim izvorima, Laj je podučavao Pelopovog sina Hrisipa upravljanju dvokolicama i pri tom se tako snažno zaljubio u tog lepog dečaka da ga je oteo i odveo od kuće.[3] Pelop je tada prokleo Laja ili da ostane bez potomaka ili da strada od ruke vlastitog sina.[5] Pretpostavlja se da je jedna izgubljena Euripidova tragedija obrađivala ovu otmicu. Većina naučnika smatra da su silovanje i otmica Hrispa tek kasnije dodati izvornom tebanskom mitu.

Posle Amfionove i Zetove smrti Laj se vratio u Tebu, preuzeo vlast nad Tebom i oženio se Jokastom (ili Epikastom), ćerkom Menekeja, jednim od potomaka Sparta. Laj i Jokasta dugo nisu imali dece, a neki pričaju da je to bilo zašto što mu je proročište u Delfima proreklo da će, bude li imao dete sa svojom suprugom, ono ubiti svog oca i oženiti se vlastitom majkom;[6][7] prema drugoj verziji, koju nalazimo kod Eshila, Laj je bio upozoren da će spasiti svoj grad jedino ako nikad ne bude imao dece.[8] Međutim, jedne noći Laj se napio i vodio ljubav s Jokastom i tako je začet Edip. Po Lajevom naređenju Edip je bio izložen na planini Kiteronu sa svezanim nogama (ili možda kočićima pribijen za zemlju), ali spasao ga je neki pastir, koji pak nije imao sredstava da odgaja dete, pa je Edipa predao korintskom kralju Polibu i kraljici Meropi (ili Peribeji), kod kojih je ostao sve dok nije odrastao.[9]

Delfijsko proročanstvo ipak se ispunilo.[5] Želeći da sazna ko su mu pravi roditelji Edip se konsultovao s proročištem u Delfima, koje mu je odgovorilo da ne sme ići svojoj kući, jer će inače ubiti svog oca i oženiti se vlastitom majkom. Misleći da potiče iz Korinta, Edip je krenuo u Tebu, kako bi izbegao sudbinu.[9] Na raskrsnici puteva u Fokidi[5] sreo je Laja, koji je išao u Delfe jer je primetio neka znamenja koja su mu govorila da bi mu se sin uskoro mogao vratiti i ubiti ga.[10] Otac i sin se nisu prepoznali; Lajev glasnik naredio je Edipu da se skloni kralju s puta, no on je to odbio. Razgnevljen, Laj je prešao točkom dvokolica preko Edipove nego (ili ga je udario svojim bičem), nakon čega je Edip ubio Laja i sve njegove sluge, osim jednoga.[9][11][12] Laja je na mestu pogibije pokopao Damasistrat, kralj Plateje.[10][13] Kasnije je Tebu pogodilo prokletstvo jer Lajev ubica nije bio kažnjen.

Mnogi od Lajevih potomaka trpeli su velike nesreće, bilo zato što je on izneverio Pelopovo gostopromistvo bilo zato što se nije povinovao proročištu u Delfima. Prema drugoj teoriji, prokletstvo je pratilo sve Kadmove potomke, bilo zato što je ovaj razgnevio Aresa ubivši zmaja koji je bio posvećen ovom bogu, bilo zato što je izazvao nezadovoljstvo Hefesta, koji nije bio srećan zbog Kadmova braka s Harmonijom, ćerkom Aresa i Afrodite, Hefestove neverne supruge.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Kerenyi, Karl (1959). The Heroes of the Greeks. New York/London: Thames and Hudson. 
  • Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
  • Tripp, Edward (1970). "Pelops at Olympia". Crowell's Handbook of Classical Mythology. New York: Thomas Crowell Company. str. 93–103. 
Kraljevske titule
Prethodi:
Amfion i Zet
Mitski kralj Tebe Slijedi:
Edip