Prijeđi na sadržaj

Zet (Amfionov brat)

Izvor: Wikipedija

Zet (starogrčki: Ζῆθος) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Zevsa i Amfione, brat blizanac Amfionov.[1]

Mitologija

[uredi | uredi kod]

Detinjstvo

[uredi | uredi kod]
Amfion i Zet (1840–1850), delo Juliusa Troschela, Neue Pinakothek

Antiopa je svojom iznimnom lepotom privukla Zevsa, koji joj se približio u obličju satira.[2] Kad je zatrudnela, Antiopa je, plašeći se očevog gneva, pobegla u Sikion kralju Epopeju, koji se potom njome oženio. Nakon Antiopinog beksta Niktej se ubio, ali je na samrti zakleo svog brata Lika da ga osveti. Lik je napao i zauzeo Sikion, ubio Epopeja, a Antiopu kao zarobljenicu odveo u Eleuteru u Beotiji. Tokom svog zarobljeništva u tom gradu Antiopa je rodila blizance ― Amfiona i Zeta, koji su bili izloženi, ali su ih pronašli i odgojili pastiri.[3] Prema Higinu, Antiopa je bila supruga Likova, koju je Epopej zaveo i obljubio. Zbog toga ju je muž odbacio i tek tad joj je prišao Zevs. Dirka, druga Likova žena, bila je ljubomorna na Antiopu, pa ju je bacila u okove.[4][5] Jedne večeri Zevsovom voljom raskinuli su se okovi kojima je Antiopa bila vezana, i ona je pobegla na planinu Kiteron, gde je rodila Zevsovu decu ― Amfiona i Zeta. Prema Pseudo-Apolodoru, Antiopa je ostala utamničena dugo vremena nakon što su joj se rodili sinovi, koji su odrasli među pastirima i nisu bili svesni svog porekla. Hermes (ili, prema drugima, Apolon ili Muze) darovao je Amfionu liru[6] i on je potom sam izumio kitarodiju ili celu muzičku umetnost,[7] dok je njegov brat Zet izrastao u snažnog mladića, vičnog lovu i teškim poljoprovrednim radovima.[8]

Gradnja tebanskih zidina

[uredi | uredi kod]
Farnezijski bik: predstava Dirkine smrti

Amfion i Zet, koje Euripid naziva "bogovima na belim konjima",[9] utvrdili su grad Entresu kod Tespije i nastanili se tamo.[6] U međuvremenu, Lik i Dirka na razne su načine mučili Antiopu. Jedne večeri Zevsovom voljom raskinuli su se okovi kojima je Antiopa bila vezana, i ona je pobegla na Kiteron. Tamo je srela svoju decu, koja je isprva nisu prepoznala, pa su htela da je vrate Dirki. No, pastiri koji su odgojili Amfiona i Zeta otkrili su im da je Antiopa njihova majka, nakon čega su dvojica mladića surovo kaznili Lika i Dirku. Braća su Dirku vezala za rogove divljeg bika i ona je izdahnula u strašnim mukama, a potom su ubili Lika.[3][10] Neki kažu da je Hermes zabranio blizancima da ubiju Lika, ali im je dao vlast nad Tebom i naložio im da grad opašu zidinama.[8] Pri gradnji zidina Amfion je tako zanosno svirao na liri da se ogromno kamenje samo u sebe slagalo u bedeme.[6]

Brak i smrt

[uredi | uredi kod]

Oženio se Aedonom, kćerkom Pandarejevom, i umro je od bola kad je ona ubila njihovog sina Itila.[11] Neki pričaju da je njegova supruga bila Teba[12] ili Nioba.[13][14]

Amfion i Zet pokopani su u Tebi (ili, prema Stefanu Bizantincu, u Titoreji), a Titorejani su verovali da će svoja polja učiniti plodnijim ako u određeno vreme u godini s Amfionova groba uzmu komad zemlje i stave ga na Antiopin grob; zato su Tebanci u to doba godine orhanizovali straže pored Amfionovog grova.[15] U Hadu je Amfion bio kažnjen zato što se podsmevao Leti.[16]

Kazna kojom su Amfion i Zet kaznili Dirku predstavljena je jednim od najlepših sačuvanih dela helenističke skulpture, tzv. Farnezijskim bikom, koji je delo rodskih kipara Apolonija iz Tralesa i Tauriska; ta je skulptura otkrivena 1546.[6] i danas se nalazi u Napuljskom nacionalnom arheološkom muzeju. U Puli je nakon drugog svetskog rata otkriven antički podni mozaik, nazvan Kažnjavanje Dirke, koji potiče iz vremena između 2. i 3. veka.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Homer, Odiseja, XI, 260 sqq.
  2. Ovidije, Metamorfoze, VI, 110 sqq.
  3. 3,0 3,1 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 5, 5.
  4. Higin, Fabulae, 7.
  5. Propercije, Elegije, I, 4, 15 sqq.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Schmitz 1867, s.v. Amphion (1) sfn error: multiple targets (2×): CITEREFSchmitz1867 (help)
  7. Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, VII, 57.
  8. 8,0 8,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Amfion
  9. Euripid, Feničanke, 606.
  10. Higin, Fabulae, 7, 8.
  11. Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Zet
  12. Schmitz 1867, s.v. Zethus sfn error: multiple targets (2×): CITEREFSchmitz1867 (help)
  13. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 5, 6.
  14. Sholija uz Homerovu Ilijadu, XXIV, 602.
  15. Pausanija, Opis Helade, IX, 17, 34.
  16. Pausanija, Opis Helade, IX, 5, 4.

Literatura

[uredi | uredi kod]

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]
Kraljevske titule
Prethodi:
Lik
Mitski kraljevi Tebe
(zajednička vladavina)
Slijedi:
Laj