Partenopej

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Partenopej (starogrčki: Παρθενοπαῖος) bio je, u grčkoj mitologiji, jedan od vojskovođa u pohodu Sedmorice protiv Tebe. Poticao je iz Arkadije,[1] a opisan je kao izrazito lep mladić (εἶδος ἐξοχώτατος),[2][3] ali istovremeno arogantan, okrutan i samouveren,[4] premda se pokazao vernim saveznikom Argivaca.[5]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Mladost[uredi - уреди | uredi izvor]

Partenopej je bio sin Atalante i, prema jednima, njenog muža Hipomena (Melaniona),[6][7][8] ili, prema drugima, Meleagra[9] ili, prema trećima, Aresa.[6][8] Prema jednoj manje poznatoj verziji mita, Partenopej je sin Talaja i Lisimahe,[10][11] što ga dovodi u bliske srodničke veze s drugim vođama pohoda Sedmorice i tako objašnjava njegovo učešće u tom ratu. Higin piše da je Atalanta svog novorođenog sina ostavila na Partenijskoj ("Devičanskoj") planini u Arkadiji, kako bi prikrila činjenicu da je izgubila svoje devičanstvo; stoga Higin Partenopejevo ime tumači kao "naizgled devičanski" ili slično, kao da se ono odnosi na to da mu se majka i posle njegova rođenja pretvarala da je i dalje devica. Mladog je Partenopeja tu pronašao i spasao jedan pastir, zajedno s Telefom, sinom Auge i Herakla, koji je takođe bio ostavljen na istoj planini, pa su se dvojica dečaka tu i sprijateljila.[12] Partenopej je s Telefom otišao u Teutraniju, gde su dvojica junaka odbili Idin napad na Teutrantovo kraljevstvo.[13]

Euripid beleži da se Partenopej još u mladosti preselio iz Arkadije u Arg i da su ga Argivci prijateljski primili.[5]

Sedmorica protiv Tebe[uredi - уреди | uredi izvor]

Partenopej je, uz Kapaneja i Hipomedonta, pošao u rat protiv Tebe na Adrastov nagovor.[14] Pod Tebom Partenopej je prevodio napad na Elekhrina vrata,[15] odnosno, po drugoj verziji, na Neitska vrata.[16] U Eshilovoj tragediji Sedmorica protiv Tebe Partenopej nosi štit na kojem je predstavljena Sfinga kako proždire Tebance i kune se svojim kopljem, koje je, dakle, za njega svetije nego bogovi i vrednije od vlastitog vida, da će uništiti grad i pored Zevsove volje.[17] Međutim, Euripid kaže da je na štitu bila predstava njegove majke kako ubija divljeg vepra.[18] Tebansku odbranu na toj kapiji predvodio je Aktor.[19] Partenipeja je u okršaju ubio ili Periklimen ili Amfidik (Asfodik), sin Astakov.[20][21] Prema Euripud, Periklimen je usmrtio Partenopeja na tebanskim zidinama tako što mu je sručio gomilu kamenja na glavu.[1]

U rimskoj književnosti[uredi - уреди | uredi izvor]

Partenopejev lik detaljno se obrađuje u devetom pevanju Stacijeve Tebaide, zaključno s prikazom njegove vrline i junačke smrti. No, Stacijeva se verzija značajno razlikuje od priče koja se nalazi kod grčkih autora. Kod Stacija Partonopej se bori žestoko i energično te ubija nekoliko neprijatelja i pri tom odbacuje savet svog mentora Dorkeja, koji ga upozorava na oprez. U međuvremenu, Atalanta, mučena noćnim morama koje predskazuju da joj se sin neće vratiti, moli se Artemidi da mu podari život ili da makar pogine junačkom smrću. Naposletku Ares, podstaknut svojom ljubavnicom Afroditom, uklanja Artemidu s poprišta bitke i šalje Drijada, Orionovog sina, da napadne i razbije arkadsku vojsku. Partenopej pokušava da pogodi Drijada, ali ovaj ga smrtno rani kopljem, a odmah potom bude i sam ubijen. Partenopej umire okružen svojim drugovima i na samrti daje poslednja uputstva Dorkeju, priznajući da je možda bio premlad za ovaj rat.[22]

U Vergilijevoj Eneidi duh Partenopejev prikazuje se Eneji u podzemnom svetu, zajedno s drugim vođama Sedmorice.[23]

Potomstvo[uredi - уреди | uredi izvor]

Partenopejev sin, koga mu je rodila nimfa Klimena, bio je jedan od Epigona; u izvorima se njegovo ime različito različito navodi: Promah,[24][25] Tlesimen[26][27] ili Stratolaj.[28][29]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]