Sparti

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Kadmo seje zmajeve zube, Maxfield Parrish, 1908.

Sparti (starogrčki: Σπαρτοί, Spartoí, doslovno "posejani", od σπείρω, speírō = "sejati") bili su, u grčkoj mitologiji mitski ljudi koji su se smatrali Aresovim potomcima.

Tebanski Sparti[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema mitu, Tebu je osnovao Kadmo, Feničanin koji je u Grčku stigao tragajući za svojom sestrom Europom, i to nakon što mu je proročište u Delfima naredilo da odustane od potrage za sestrom i da osnuje grad na mestu do kojeg će ga odvesti jedna krava sa šarom u obliku polumeseca na slabinama. Prolazeći kroz Fokidu ugledao je takvu kravu među govedima Amfidamantova sina Pelagona; Kadmo je ovu kravu kupio i dugo je sledio, dok ga na kraju nije odvela u Beotiju, gde je životinja od umora izdahnula. Na tom je mestu Kadmo odlučio osnovati grad Tebu. Prvo je tu postavio kip boginje Atene, kojoj je hteo da žrtvuje kravu.[1] Kako mu je za žrtvu bila potrebna voda, poslao je nekoliko svojih pratilaca po vodu na obližnji Ismenin izvor. No strašni zmaj, čuvar ovog izvora, napao je i usmrtio Kadmove drugove; na njihove povike dojurio je Kadmo i ubio zmaja. Po Ateninom savetu, on je polovinu zmajevih zuba posejao, a drugu je polovinu boginja poklonila kolhidskom kralju Ejetu.[2] Iz posejanih zuba iznikli su odmah naoružani ljudi, Sparti (= "Posejani");[3] Kadmo je među njih bacio kamen i oni su odmah počeli ogorčenu borbu, iz koje je preživelo samo petorica Sparta: Ehion, Udej, Htonije, Hiperenor i Pelor. Oni su mu pomogli da podigne Kadmeju, tj. tebansku utvrdu, te su postali osnivači najplemenitijih porodica tog grada, a sam Kadmo morao je okajati greh zbog ubistva Aresovog zmaja tako što je osam godina služio tog boga. Naposletku su mu bogovi za ženu dali Harmoniju, kćer Afrodite i Aresa.[4]

S druge strane, Helanik iz Mitiline piše da je od samog početka od zmajevih zubiju nastalo samo petorica Sparta i ne spominje njihovu međusobnu borbu. Prema njegovoj verziji, Zevs je morao intervesnisati da bi spasao Kadma od Aresova gneva.[5]Ehion se kasnije oženio Agavom, ćerkom Kadmovom, i njihov sin Pentej nasledio je Kadma na tebanskom prestolu.

Kolhidski Sparti[uredi - уреди | uredi izvor]

Drugu polovinu zmajevih zuba posejao je Jason u Kolhidi.[6] Te je zube Ejetu, kolhidskom kralju, bila darovala Atena, a ovaj je naredio Jasonu da ih poseje kako bi dobio zlatno runo. Kao Kadmo, i Jason je bacio jedan kamen među Sparte kako bi ih zbunio. Oni su odmah među sobom započeli ogorčenu borbu, iz koje niko od njih nije izašao živ.[7]

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Tebanski vojskovođa Epaminonda, koji je u istorijsko vreme porazio spartansku vojsku u bici kod Leuktre 371. pne. i nekoliko godina kasnije umro od rana zadobijenih kod Mantineje (362. pne.), čije su inovativne strategije dokrajčile vojnu superiornost Sparte, smatrao se pripadnikom rase Sparta, što je bilo prikazano i na njegovom grobu. Prema pričama, tamo je stajao stub i na njemu štit sa reljefom u obliku zmaja, što je predstavljalo amblem Sparta.[8]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Gantz, Timothy (1993). Early Greek Myth. Baltimore: Johns Hopkins University Press. 
  • Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.