1689

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Ovo je članak o godini 1689.
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 16. vijek17. vijek18. vijek
Decenija: 1650-e  1660-e  1670-e  – 1680-e –  1690-e  1700-e  1710-e
Godine: 1686 1687 168816891690 1691 1692
1689 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1689
MDCLXXXIX
Ab urbe condita 2442
Islamski 1100 – 1101
Iranski 1067 – 1068
Hebrejski 5449 – 5450
Bizantski 7197 – 7198
Koptski 1405 – 1406
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1744 – 1745
 - Shaka Samvat 1611 – 1612
 - Kali Yuga 4790 – 4791
Kineski
 - Kontinualno 4325 – 4326
 - 60 godina Yin Zemlja Zmija
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11689
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1689 (MDCLXXXIX) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u utorak po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.


Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

Mary II i William III, zajednički vladari Engleske
  • 8. 2. - U Beč stigli osmanski pregovarači, Zulfikar-efendi i Aleksandar Mavrokordato - bez rezultata. Mletački predstavnici krajem marta tražili, između ostalog, svu teritoriju između Obrovca i reke Bojane[1].
  • 14. 2. - Luj XIV objavio rat Austriji[2] (od jesenas ratuje na Rajni), Car Leopold I. će objaviti Reichskrieg protiv Francuske.
  • februar - Moguli zarobili Sambhajija, vladara Marati - sledećeg meseca pogubljen.
  • februar - U Dubrovnik stiglo 60 austrijskih vojnika, Hrvata iz Bakra[3].
  • 23. 2. (13. 2. po j.k.) - Slavna revolucija: nakon što je engleski parlament našao da je presto upražnjen Jamesovim odlaskom iz zemlje, kruna je data zajedničkim vladarima, holandskom stadtholderu Vilimu III (do 1702) i Mary II (do 1694); krunisani su 11/21. aprila.
  • mart-april - Pobuna Srba u Starom Vlahu (knezovi Raškovići) - Mojsije Rašković potukao Turke kod Sjenice, napadnut Novi Pazar, ubijeno "nekoliko stotina" Turaka, grad spaljen. Turci kasnije razbili Srbe, ali ovi spalili kopaoničko rudište Lisina[5].

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 9. 6. - Ludvig Badenski stigao u Beograd, naređuje da se prebeglice od Turaka u Srbiji šalju u Slavoniju[6].
  • 12. 6. - Grof Đorđe Branković uputio iz Oršave proglas zemljama da se dižu protiv Turaka. Ima 800 ustanika i namerava stvoriti nezavisnu državu, Austrijanci ga uhapsili u Kladovu[7].
  • jun? - Serasker Redžep-paša se zaleteo iz Kruševca do Avale, gde su ga odbili srpski konjanici[8].
  • jun - Ugarski odmetnik Imre Tekeli zauzeo Kladovo, zarobljen Stefan Prodan Šteta sa 1.000 Srba.
  • 29. 6. - Banska vojska Petra Draškovića potukla Turke na Zrinskom polju kod Novoga, Turci izgubili 7.000 od 12.000 ljudi[9].
  • jun-jul - Krajiška vojska i Marko Mesić oslobođaju Liku i Krbavu (Novi 15. 6., Udbina 21. 7.), doći će mnogi Srbi iz Bosne u mesta koja su Turci napustili[10]. Muslimani u Perušiću se pokrstili.

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 11. 7. - Proglas cara Leopolda obećava neometan posed pokretnih i nepokretnih imanja onima koji se nastane u virovitičkoj i požeškoj županiji i stupe u četu župana grofa Franje Ivanovića[6]. Oslobađa na tri godine od daća "Rašane, Hrvate i Vlahe" koji bi tamo prešli[11].
  • 27. 7. - Prvi Jakobitski ustanak u Škotskoj: Bitka kod Killiecrankie je ubedljiva pobeda jakobita nad williamovcima, ali izgubili su lidera, vikonta Dundeeja.
  • leto - Patrijarh Arsenije III u vizitaciji Požarevcu i Beogradu.

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 4. 10. - Po carevim uputstvima Ludvig Badenski izdao naređenje o ustrojstvu Srpske milicije, na čelu pukovnik Pavle Nestorović Deak[16].
  • 6. 10. - Kardinal Pietro Vito Ottoboni je novi papa Aleksandar VIII. (do 1690).
  • 12. 10. - Brandenburški elektor osvojio Bonn nakon tromesečne opsade.
  • 14. 10. - Ludvig Badenski osvojio Vidin na juriš; oslobođeni srpski zarobljenici iz Kladova, poslati u Belogradčik[17].
  • oktobar - Patrijarh Arsenije III pobegao iz Peći u Nikšić - Mahmud-paša Begović mu je iznuđavao novac i pretio ubistvom[18]. Patrijarh je bliži Mlecima, ali nakon što mu Pikolomini zapreti da će postaviti drugog patrijarha, vraća se u Peć.
  • 14. 10. - Pikolomini krenuo iz Prokuplja na Kosovo - Turci beže a Srbi dižu ustanak, kod Peći poražen dukađinski sandžak-beg Mahmud-paša Begović[16].
  • oktobar-novembar - Neuspešni Karpošev ustanak u Makedoniji; takođe i slabo poznata buna u Morihovskoj nahiji[19]. Karpoš držao Kratovo, Kumanovo, Krivu Palanku, car Leopold ga je diplomom priznao za kneza.
  • 22. 10. - Baron Štraser osvojio Kačanik[16].
Skoplje 1594.
  • 6. 11. - Pikolominijev sastanak sa patrijarhom Arsenijem[21] i nadbiskupom Bogdanijem, tumač Toma Raspasani (Raspasanović)[22].
  • 9. 11. - General Piccolomini umro u Prizrenu od kuge, patrijarh Arsenije odlazi u Komoran[21] (da li?). Austrijanci kasnije otimaju hranu od stanovništva[23].
  • 10. 11. - Mustafa Ćuprilić postaje veliki vezir (do 1691) - sprovodi čistku korumpiranih službenika i mobilizaciju vojske. Ovih dana ratno savetovanje u Jedrenu - odlučeno da se povrati Skoplje i porazi Karpoš[24].
  • 13. 11. - Carevci i Srbi porazili Turke kod Prizrena, ovi uzvratili tri dana kasnije a hercog Holštajn (Georg Christian von Schleswig-Holstein-Sonderburg) zapalio Štip[23].
  • 22. 11. (12. 11. po j.k.) - Petrov carski ukaz o gradnji Sibirske ceste.
  • 2. 12. - Holštajn krenuo na Ljumu, pokušao da razoruža tamošnje Srbe i Albance - kada su ovi pružili otpor, zapalio im sela[23].
  • 16. 12. - U Engleskoj stupa na snagu Povelja o pravima - definitivno ustavna monarhija.
  • decembar? - Isusovci preveli orahovičkog "vladiku" Jovana Rajića sa 16 parohija na uniju (potvrđeno 18. januara)[25].
  • 20. 12. - Kapetan Sasnoski zauzeo Veles[23].
  • novembar-decembar? - Halil-paša napada dolinom Vardara (uzima Veles i Štip) a Mustafa Ćuprilić preko Sofije i Ćustendila zauzima Krivu Palanku - Karpoš zarobljen u Kumanovu i nabijen na kolac u Skoplju. Turci zatim zauzeli Tetovo i Kačanik[26].
  • 27. 12. - Vojno savetovanje u Prištini (prisutan i patrijarh?), dogovoreno da se pozove u pomoć albanska milicija[23].
  • 27. 12. - Tatarski han Selim I Geraj pljačka okolinu Prištine, ali ga oterao baron Štraser, koji se odmah uputio ka Kačaniku - držali su ga Karpoševi ustanici ali su ga Turci zauzeli pre Štraserovog dolaska[23].

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Fikcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1689.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Setton, 367-8
  2. Istorija s. n., 508
  3. Ćorović, Vladimir. Велика сеоба Срба у Аустрију. rastko.rs
  4. Historija n. J., 816
  5. Istorija s. n., 509-10
  6. 6,0 6,1 Istorija s. n., 510
  7. Istorija s. n., 515
  8. 8,0 8,1 Istorija s. n., 511
  9. Historija n. J., 1001
  10. Istorija s. n., 510-1
  11. Historija n. J., 1002
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 Istorija s. n., 512
  13. Istorija s. n., 513-4
  14. Setton, 365
  15. Setton, 370
  16. 16,0 16,1 16,2 Istorija s. n., 516
  17. Istorija s. n., 514
  18. Istorija s. n., 517
  19. Historija n. J., 817
  20. Istorija s. n., 520
  21. 21,0 21,1 Cerović, Ljubivoje. Srbi u Slovačkoj. rastko.rs
  22. Istorija s. n., 519
  23. 23,0 23,1 23,2 23,3 23,4 23,5 Istorija s. n., 521
  24. Istorija s. n., 520-1
  25. Ćorović, Vladimir. Velika seoba Srba u Austriju. rastko.rs
  26. Historija n. J., 818
  27. Istorija s. n., 545
  28. Istorija s. n., 546
  29. Istorija s. n., 469
Literatura