Vrnjačka Banja

Izvor: Wikipedia

Vrnjačka Banja je najveća banja u Srbiji sa 9.912[1] stanovnika (2002.). Popis(2011) 12.000 stanovnika, a cela opstina oko 30.000.

Врњачка Бања
Grb Vrnjačke Banje
(Grb grada)
Moto: nema
Okrug Raški
Opština Vrnjačka Banja
Broj stanovnika (2002.)
u gradu
u opštini


9.912
26.445
Broj stanovnika (1991.) 9.543
Osnovan 1868. godine
Geografska širina
Geografska dužina
43°35′ SGŠ
20°55′ IGD
Nadmorska visina od 220 do preko 300 m
Pozivni broj 036
Poštanski kod 36210
Registarske tablice VB
Predsednik Opštine Boban Đurović
Internet stranica grada

Geografija[uredi - уреди]

Vrnjačka Banja je sedište opštine Vrnjačka Banja. Nalazi se u centralnoj Srbiji u Raškom okrugu. Udaljena je oko 200 km od Beograda, 25 km od Kraljeva i 7 km od Trstenika. Smeštena je između planine Goč (1216 m) i Zapadne Morave.

Klima[uredi - уреди]

Klima Vrnjačke Banje je umereno kontinentalna klima sa uticajem planinske klime. Leta su sa svežim jutrima i večerima zbog vetra koji duva sa Goča prema Zapadnoj Moravi, a zime su snegovite i bez oštrih mrazeva. Srednja godišnja temperatura iznosi 10,5 °C, a srednja letnja 20 °C.

*Mineralne vode*

U Vrnjačkoj Banji se nalazi sedam mineralnih izvora. To su: Topla voda, Slatina, Snežnik, Jezero, Borjak, Beli izvor i Vrnjačko vrelo, od kojih se za terapije koriste četiri (Topla voda, Snežnik, Jezero i Slatina ) dok se dve flaširaju kao stona mineralna voda (Voda Vrnjci sa izvora Topla voda i Vrnjačko vrelo).

Vrnjačke mineralne vode se primenjuju kod lečenja:

  • šećernih bolesti;
  • stanje posle preležene zarazne žutice;
  • hroničnog zapaljenja creva i želuca;
  • bolest žučne kese i žučnih puteva;
  • čira u želucu i dvanaestopalačnom crevu;
  • bolest bubrežne karlice, mokraćne bešike i mokračnih puteva i drugih bolesti.

Privreda[uredi - уреди]

Vrabac "Gočko" - simbol Vračke Banje. Nalazi se u centru grada

Glavna privredna grana u Vrnjačkoj Banji je turizam. Međutim sem turizma za privredu Vrnjačke Banje bitna su preduzeća:

  • Kafana "Vruća butkica" - stara i poznata kafana
  • Agencija Kraguljac – instalacija i servis računara, obuka korisnika, izrada i održavanje sajtova, programiranje
  • Artinjan - Preduzeće za preradu drveta
  • Autoprevoz Vrnjačka Banja - Autobuska firma koja ima linije ka mnogim destinacijama u Srbiji i inostranstvu
  • Balint - preduzeće za proizvodnju i promet opreme za pakovanje i preradu hrane
  • Beli Bor - preduzeće za proizvodnju i preradu drveta
  • Boban Komerc - preduzeće za trgovinu prehrambenim proizvodima
  • Voda Vrnjci - preduzeće za flaširanje mineralne vode kojeje sa eksploatacijom mineralne vode počelo 1970. godine.
  • Dekor stil-radionica za izradu metalne galanterije
  • Deco d.o.o. - preduzeće za promet, inženjering, projektovanje i izvođenje elektro instalacija
  • Modna kuća Elegant
  • Interklima - preduzeće za promet, inženjering, projektovanje i izvođenje građevinskih, termo, elektro, gasnih i hidrotehničkih instalacija, uređaja i postrojenja
  • Metalotitan - proizvođač opreme od kiselootpornih, vatrootpornih prohrona i titana
  • Modna kuća Todor
  • Izdavačka kuća PROLOG - objavljuje knige i reprinte starih mapa
  • Tehnoform d.o.o-proizvodnja građevinskih kolica
  • Unikat - projektovanje i proizvodnja unikatnog nameštaja od drveta

Istorija[uredi - уреди]

Glavni članak: Istorija Vrnjačke Banje

Vrnjačka Banja je najveće i najpoznatije banjsko lečilište u Srbiji a i šire i tradicionalno vrlo privlačan turististički centar za odmor i rekreaciju. Banja se nalazi u centralnoj Srbiji, oko 200 km južno od Beograda. Drumskom i železničkom saobraćajnicom koja dolinom Zapadne Morave spaja magistralne puteve Balkana, Beograd - Sofija i Beograd - Atina, Vrnjačka Banja je veoma dobro povezana sa svim krajevima Srbije i Crne Gore, a dobrim lokalnim putevima sa svojim sumsko-planinskim zaleđem koje čini široko podrucje očuvane prirodne sredine. U ovaj kompleks spadaju visoke planine Kopaonik (2017m), Željin (1785m), zatim, Stolovi (1376m) i obliznji pitomi Goč (1216m). Klima je umereno kontinentalna. Uticaj obliznjih planina daje mikroklimi Vrnjačke Banje poseban karakter i čini je veoma prijatnom. Leta su umereno topla sa svežim jutrima i večerima, a zime su snegovite i bez oštrih mrazeva. Srednja godišnja temperatura je 10,5 °C, a srednja letnja 20 °C.

Vrnjačka Banja ima i veoma dugu lečilisnu tradiciju. Na vrnjačkom toplom mineralnom izvoru u vremenu od II do IV veka Rimljani su izgradili svoje lečiliste i oporavilište AOUAE ORCINAE. O tome nam svedoče arheološki nalazi u užem jezgru rimske banje, odnosno, bazen za kupanje, rimski izvor tople mineralne vode (Fons Romanus) i mnoštvo kovanog novca koji je iz kultnih motiva ostavljan u lekoviti izvor. Ovde su na lečenje i oporavak mahom dolazili legionari V legije Flaviana i VII legije Klaudiana, kao i romanizovana plemenska aristokratija starosedelaca.

Razvoj moderne Vrnjačke Banje započeo je 1868. godine radom Osnivačkog društva, najstarije turističke organizacije na Balkanu. Danas je Vrnjačka Banja najveće banjsko lečilište u Srbiji i cenjeni turistički centar.

Šira oblast Vrnjačke Banje predstavlja najbogatije i najzanimljivije turističko područje Srbije. To je područje gde se na svakom koraku srednji vek susreće sa modernim tokovima. Na severu je pitoma plodna oranica zapadnog Pomoravlja, a na jugu, preko 100 km duga klisura Ibra koji se hučno probija planinskim klancima prastare Dardanije, kasnije Raške, gde je nastala srpska država. Tu su i visoke planine sa poznatim zimskim sportskim centrima, među kojima se naročito ističe Kopaonik. Najzad, ovo je regija sa najznačajnijim spomenicima srpske srednjevekovne kulture, posebno manastirima s monumentalnim fresko slikarstvom, od kojih je neke, kao svetsku kulturnu bastinu, zastitio UNESKO.

Preko cele godine, posebno u mesecima letnje turističke sezone, Vrnjačka Banja svojim posetiocima nudi izuzetno bogat, sadržajan i raznovrstan kulturno - zabavni program. Brojni sportsko-rekreativni objekti i tereni pružaju vrlo povoljne uslove za rekreaciju i pogodni su za pripreme vrhunskih sportskih ekipa.

Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih voda seže u duboku prošlost, u vreme kada su ove prostore naseljavali keltski Skordisci. Posle rimskog osvajanja Balkana u poslednjim vekovima stare ere i nekoliko vekova nove ere mineralne vode su korišćene za piće i kupanje, o čemu svedoči pronađeni rimski izvor prilikom kaptaže vrnjačke tople mineralne vode 1924. godine i mnoštvo novčića sa likovima rimskih imperatora. Vrlo je verovatno da se u srednjem veku za lekovitost vrnjačkih voda znali i novonaseljeni Sloveni. Posle turskog osvajanja Balkana gotovo da nema podataka da su vrnjačke mineralne vode bile u upotrebi, izuzev u nekoliko nepouzdanih legendi koje govore o tome da su krajem svoje vladavine Turci ipak znali za lekovitost vode i da su ih kao takve koristili.

Po oslobađanju od Turaka početkom 19. veka knjaz Miloš je najmio saksonskog geologa barona Herdera da ispita mineralne izvore u Srbiji pa je tako ispitana i vrnjačka topla mineralna voda. Postoje pouzdani podaci da su meštani sela Vrnjaca i okoline sredinom 19. veka koristili toplu mineralnu vodu za lečenje; za kupanje i piće koristio ju je i žički vladika Janja. Ipak istorija moderne banje u Vrnjcima vezuje se za 1868. godinu, kada je kruševački okružni načelnik Pavle Mutavdžić sa nekolicinom dobrotvora i viđenijih ljudi iz Kruševca, Karavnovca (Kraljeva) i Trstenika formirali Osnovatelno fundatorsko društvo kiselo-vruće vode u Vrnjcima. Iste godine izvršena je kaptaža dva izvora tople mineralne vode i počelo se sa izgradnjom banjskih objekata, pre svega kupatila. Prva sezona naredne 1869. godine potvrdila je opravdanost osnivanja jednog takvog udruženja i perspektivu nove banje. Posle nekoliko godina stagnacije zbog nedostatka sredstava za izgradnju lečilišta, a pomalo i nebrige države, osamdesetih godina, kada banja u Vrnjcima prelazi u državne ruke, a naročito posle izgradnje vile generala Jovana Belimarkovića, namesnika kralju Aleksandru Obrenoviću, Vrnjačka Banja počinje da se razvija u moderno lečilište.

Godine 1885. počela je da radi Narodna gostionica Koste Petrovića-Rakice kao pravi ugostiteljski objekat. Preduzimljivi ljudi iz okolnih gradova podižu svoje vile i pansione, uređuje se centralna banjska zona, a sredinom devedesetih godina sačinjen je prvi regulacioni plan Vrnjačke Banje. Broj posetilaca je iz godine u godinu rastao. Naročiti uspon Banja doživljava u godinama pred balkanske ratove. Vrnjačka Banja je tada dobila veliki broj modernih pansiona, izgrađeno je novo kupatilo, radio je jedan bioskop, a u pripremi je bila izgradnja drugog. Ordinira nekoliko banjskih lekara. Pred same ratove pored Vrnjačke Banje prošla je pruga Stalać-Požega, tako da je Banja dobila dobre saobraćajne veze, sa većinom većih gradova u Srbiji.

Stagnacija pogađa Vrnjačku Banju u ratovima 1912/18. godine. U njoj je 1915. bilo nekoliko savezničkih bolnica smeštenih po banjskim pansionima i odmaralištima. Posle Prvog svetskog rata beleži se nagi uspon čiji će vrhunac biti dostignut krajem tridesetih godina 20. veka. Polet nije jenjavao ni u godinama ekonomske krize: podižu se moderne vile, sanatorijumi (Sv. Đorđe, Živadinović) izvršena je velika kaptaža toplog mineralnog izvora 1924/25. godine, podignuto je moderno kupatilo, izvršena je regulacija vrnjačke reke, proširuju se i uređuju banjski parkovi, grade saobraćajnice, proširuje vodovodna i kanalizaciona mreža. Prema popisu iz 1933. godina u Vrnjačkoj Banji je bilo 133 zanatskih i trgovačkih radnji. Buja i kulturni život, organizuju se kermesi, koncerti ozbiljne muzike, gostuju renomirana pozorišta.

Osniva se Turističko društvo „Goč”, a posle donošenja Zakona o banjama vrši se stroga kategorizacija pansiona i vila, kojih je prema popisu iz 1935. godine bilo 257. Te godine zabeležena je poseta 28.080 gostiju, što je bilo daleko najviše u odnosu na sva druga turistička mesta u Jugoslaviji.

Posle Drugog svetskog rata promenjena je struktura gostiju: sada država šalje pacijente na lečenje, opao je nivo usluga, veliki broj ekskluzivnih banjskih objekata nije više bio u funkciji. Ponovni uspon Vrnjačka Banja doživljava pedesetih i šezdesetih godina s povećanjem broja posetilaca i gradnjom novih objekata. Najveću posetu Banja je imala osamdesetih godina – blizu 200.000 posetilaca koji su ostvarili dva miliona noćenja.

Bogata arheološka nalazišta[uredi - уреди]

Teritorija Vrnjačke Banje obiluje većim brojem arheoloških nalazišta. Profesor Sava B. Đorđević je tridesetih godina dvadesetog veka na lokalitetu Krnjački Do otkrio 56 novih vrsta fosila školjki i puževa, koji nisu pronađeni nigde na teritoriji nekadašnjeg Panonskog mora.

U useku peščanog nanosa koji je napravila reka Dubočica, profesor dr Jović otkrio je veću količinu školjki, puževa, fosila, lišća i raznih vrsta drveća. Na istom lokalitetu otkriveni su i rogovi jelena i kosti mamuta, a posebno je vredna pažnje vilica hipariona koja potiče iz sredine pontinskog perioda kada je Panonsko more bilo na kraju svoga postojanja.

Na ušću Vrnjačice u Dubočicu, na njenoj desnoj obali, postojalo je veće naselje iz vremena badenske kulture (2200-1800. godine pre nove ere). Fragmentalni keramički sudovi nađeni su i na Beloj steni u Vrčinu pod Kalbarom.

U periodu starijeg gvozdenog doba (1000-300. godine pre nove ere) područje Vrnjačke Banje bilo je nastanjeno keltskim stanovništvom i to pripadnicima plemena Trikorninci. Veliki broj ostataka metalnih predmeta nađeni su na potesu od Vrnje do Duboke.

Oko 300. godine pre nove ere u ove krajeve se nastanjuju Skordisci - mešano keltsko pleme koje na ovim prostorima živi i u vreme ranog Rimskog carstva.

Vrnjačka Banja u rimsko doba pripada naseljima na gornjomezijskom limesu koje čini niz gradova i utvrđenja na Dunavu. Kao značajno naselje u najbližoj okolini pominje se Trivalvium. Odatle potiču i mnogobrojni natpisi na latinskom, tračkom i keltskom jeziku. Trivalvium se takođe pominje i u Prokopijevom spisku tvrđava u Meziji. Ostaci arhitekture iz toga doba za sada su otkriveni u Ritopeku (kastrum - vojni logor), grobnice u Šljiviku i Vrnjačkoj Banji i delovi vile na lokalitetu Dubočica.

Vrnjačka Banja ima veoma dugu tradiciju lečilišta. Na vrnjačkom toplom mineralnom izvoru u vremenu od II do IV veka Rimljani su izgradili lečilište i oporavilište AQUAE ORCINAE. O tome svedoče i arheološki nalazi u užem jezgru rimske banje, odnosno, bazena za kupanje, rimskog izvora tople mineralne vode (Fons Romanus) i mnoštvo kovanog novca koji ostavljan u lekovitom izvoru. Ovde su na lečenje i oporavak mahom dolazili rimski legionari, kao i romanizovana aristokratija starosedelaca.

Razvoj moderne Vrnjačke Banje započeo je 1868. godine radom Osnivačkog društva, najstarije turističke organizacije na Balkanu.

Važnije godine[uredi - уреди]

Vrnjačka Banja na karti Србије
Vrnjačka Banja
Vrnjačka Banja
Vrnjačka Banja (Србије)
  • 1833. - Teritorije na kojoj se nalazi Vrnjačka Banja pripojene Kneževini Srbiji
  • 1834. - Završena gradnja hrama Roždestva Presvete Bogorodice u Vrnjačkoj Banji
  • 1835. - Sigismund August Volfgang baron Herder izvršio prvu analizu vrnjačke tople mineralne vode
  • 1868. (1. jula po starom kalendaru) - U Kruševcu osnovano Osnovatelno fundatorsko društvo kiselo-vruće vode u Vrnjcima
  • Jul 1869. - Zvanično otvorena prva sezona u Vrnjačkoj Banji
  • 1875. - Sima Lozanić izvršio prvu potpunu analizu vrnjačke mineralne vode
  • 1883. - Vrnjačka Banja od Osnovatelnog fundatorskog društva kiselo-vruće vode u Vrnjcima prešla pod ingerenciju države
  • 1884. - Aksentije Milovanović prokopao prvi bunar za buduće lečilište.
  • 1885. - Određene prve granice banjskog reona
  • 1890. - General Mileta Delijovanović izgradio stacionar za separaciju vode baznim jedinjenjima, preuslov za budući vodovod.
  • 1892. - General Jovan Belimarković izgradio prvi vodovod u Vrnjačkoj Banji građenjem pogona za hlađenje kiselo-vruće vode.
  • 1905. - Nabavljena prva parna mašina za proizvodnju električne energije
  • 191,m,m,talać-Požega
  • 9. novembar 1915. - Austrougarska vojska okupirala Vrnjačku Banju
  • 19. oktobar 1918. (stari kalendar) - Oslobođena Vrnjačka Banja
  • 1929. - Izgrađena moderna električna centrala
  • 30. decembar 1933. - U Beogradu osnovano Društvo prijatelja Vrnjačke Banje
  • 17. novembar 1941. - Počela sa radom Samoupravna realna gimnazija
  • 14. oktobar 1944. - Oslobođena Vrnjačka Banja od nemačkih okupatora
  • 1955. - Vrnjačka Banja pripala Srezu Kraljevo
  • 1962. - Ponovo otvorena gimnazija u Vrnjačkoj Banji


Politika[uredi - уреди]

Glavni članak: Politika Vrnjačke Banje
  • Skupština opštine
    • Predsednik SO:Boban Đurović
    • Zamenik predsednika SO:Ivan Radović
    • Sekretar:Olgica Gajšek
    • Odbornici:

1.Никола Трифуновић 2.Бобан Срејић 3.Звездан Сеочанац 4. МирославЧеперковић 5.Драгослав Ђуровић 6.Родољуб Џамић 7.Предраг Џамић-Преле 8.Мр.Зоран Чеперковић 9.Слађана Ђукић Ерић 10.Љиљана Божић 11.Петар Арсић 12.Весна Ђорђевић 13.Станиша Жерађанин 14.Светлана Јанковић-Митевски 15.Зоран Лукић 16.Никола Стошић 17.Драган Спасић 18.Драшко Вучић 19.Драган Стевановић 20.Бобан Ђуровић 21.Иван Радовић 22.Иван Џатић 23.Милан Плањанин 24.Радоје Симић 25.Даница Гочанин Ostali:

Скупштина општине образује следећа радна тела:

1. Одбор за привреду и друштвене делатности

2. Oдбор за пољопривреду и село

3. Одбор за омладину и спорт

4. Одбор за рад и социјалну политику и родну равноправност

5. Одбор за безбедност

6. Одбор за административно - мандатна питања

7. Одбор за сарадњу са територијалним заједницама и јединицама локалне самоуправе других држава

8. Бањски савет

9.Одбор за удружења и савезе и сарадњу са верским заједницама


ОДБОР ЗА ПРИВРЕДУ И ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ

1. Славко Сеизовић - председник 2. Иван Аџић - заменик председника 3. Ненад Гочанин - члан 4. Милосав Пецић - члан 5. Иван Џатић - члан

ОДБОР ЗА ПОЉУПРИВРЕДУ И СЕЛО

1. Ранко Пандрц - председник 2. Пера Јовановић - заменик председника 3. Александар Дебељак - члан 4. Драгиша Перковић - члан 5. Славиша Топаловић - члан 6. Радомир Иричанин - члан 7. Мирослав Ђуровић - члан

ОДБОР ЗА ОМЛАДИНУ И СПОРТ ZA OMLADINU I SPORT

1. Радоје Симић - председник 2. Живота Смиљанић - заменик председника 3. Предраг Гроздановић - члан 4. Душан Милићевић - члан 5. Стеван Драшковић - члан

ОДБОР ЗА РАД И СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ И РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ

1. Љиљана Аџић - председник 2. Зоран Стаматовић - заменик председника 3. Данијел Жерађанин - члан 4. Александар Лазаревић - члан 5. Радмила Бркић - члан

ОДБОР ЗА БЕЗБЕДНОСТ

1. Петар Арсић - председник 2. Мирко Смиљанић - заменик предсеника 3. Драшко Вучић - члан 4. Данијел Жерађанин - члан 5. Светлана Јанковић Митевски - члан 6. Зоран Чеперковић - члан 7. Дане Станојчић - члан 8. Марко Предолац - члан 9. Драган Јанићијевић - члан

ОДБОР ЗА АДМИНИСТРАТИВНО - МАНДАТНА ПИТАЊА

1. Родољуб Џамић - председник 2. Саша Миодраговић - заменик председника 3. Радмила Вулетић - члан 4. Никола Динић - члан 5. Снежана Вујашанин - члан 6. Љиљана Радаковић - члан 8. Љубинка Божолов - члан

ОДБОР ЗА САРАДЊУ СА ТЕРИТОРИЈАНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА И ЈЕДИНИЦАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ ДРУГИХ ДРЖАВА

1. Зоран Лукић - председник 2. Александар Лазаревић - заменик председника 3. Данијела Кристивојевић - члан 4. Драгославка Митровић - члан 5. Мирослав Чеперковић - члан БАЊСКИ САВЕТ

1. Добривоје Љубичић - председник 2. Верољуб Ваљаревић - заменик председника 3. Љубодраг Ковић - члан 4. Јован Дербогосијан - члан 5. Весна Ђорђевић - члан 6. Снежана Милићевић - члан 7. Драгиша Обрадовић - члан 8. Иван Јеринић- члан 9. Владимир Нешић - члан

ОДБОР ЗА УДРЖЕЊА САВЕЗЕ И САРАДЊУ СА ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА

1. Зоран Милићевић - председник 2. Станиша Жерађанин - заменик председника 3. Иванка Милошевић - члан 4. Игор Матић - члан 5. Мирослав Веселиновић- члан


Закон о планирању и изградњи: Члан 34. Ради пружања стручне помоћи за обављање послова у поступку израде просторног плана општине, израде и спровођења урбанистичких планова, као и давања стручног мишљења о идејним пројектима по захтеву општинске управе, орган надлежан за доношење просторног, односно урбанистичког плана образује Комисију за планове (у даљем тексту: Комисија). Председник и чланови Комисије именују се из реда угледних стручњака за област просторног планирања и урбанизма и других области које су од значаја за обављање стручних послова у области планирања и уређења простора и изградње. Једна трећина чланова Комисије са одговарајућом лиценцом именује се на предлог министра надлежног за послове урбанизма и грађевинарства, а за комисије за планове који се доносе на територији аутономне покрајине, на предлог покрајинског секретара надлежног за послове урбанизма и грађевинарства уз сагласност министра надлежног за послове урбанизма и грађевинарства. Мандат председника и чланова Комисије траје четири године, с тим што исто лице не може бити именовано више од два пута. Број чланова, начин рада, састав и друга питања од значаја за рад Комисије, одређују се актом о образовању Комисије. За обављање појединих стручних послова за потребе Комисије, орган надлежан за образовање Комисије може ангажовати друга правна и физичка домаћа или страна лица.

КОМИСИЈА ЗА ПЛАНОВЕ

1. Александар Лукић 2. Душко Магделинић 3. Драган Пећанац 4. Проф.др Драгослав Шумарац 5. Мр Игор Марић

  • Predsednik opštine:Zoran Seizovic
  • Zamenik predsednika opštine:Vojislav Vujić

Sport[uredi - уреди]

Sport u Vrnjačkoj Banji je solidno razvijen. Sportsko rekreacioni centar "Raj" sa tri fudbalska terena i atletskom stazom je najznačajniji sportski objekat u Vrnjačkoj Banji. Sem njega u banji se nalazi još i Stadion malih sportova "Kocka" na kome se može igrati košarka, mali fudbal i rukomet, sportska hala "Vlade Divac" (3000 mesta) koja ima uslove za odigravanje mnogih sportova kao na primer mali fudbal, kosarka, rukomet, stoni tenis, odbojka... U mestu postoji nekoliko zatvorenih bazena koji se nalaze u sklopu hotela, dok je u toku leta otvoren Olimpijski bazen. U središtu parka se nalaze i dva teniska terena na šljaci. Odbojka se može igrati u fiskulturnoj sali Gimnazije Vrnjačka Banja.

Sportski klubovi

  • bokserski klub
  • rukometni klub "Goč"
  • stonoteniski klub "Goč"
  • fudbalski klub "Goč Voda Vrnjci"
  • fudbalski klub "Volley"
  • plivačko-vatrepolo klub "Goč Beli Izvor"
  • košarkaški klub "Goč Autoprevoz"
  • škola košarke "Basket"
  • teniski klub "Goč"
  • bodi bilding klub "Zvezda"
  • šahovski klub "Lipova"
  • šahovski klub "Goč"
  • karate klub "Goč"
  • Tekvondo Klub

Slavni ljudi[uredi - уреди]

  • Slavomir Nedeljković (Slavko Banjac), poznati pevač folk muzike
  • Igor Gočanin, vaterpolista, učesnik OI u Seulu 1988. godine (zlatna medalja)
  • Aleksandar Drenovak, bokser, učesnik OI u Londonu 2012. godine

Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. Podaci sa popisa iz 2002. ([1])

Spoljašnje veze[uredi - уреди]


Koordinate: 43° 35' SG Š 20° 55' IGD