Uskršnji ustanak

Izvor: Wikipedia
Historija Irske
serija članaka
Rana historija
Rana kršćanska Irska
Rani srednji vijek i vikinška era
Normanska Irska
Rana moderna Irska 1536–1691
Irska 1691–1801
Unija s Velikom Britanijom
Historija Republike
Historija Sjeverne Irske
Ekonomska historija

Uskršnji ustanak (engleski: Easter Rising, irski: Éirí Amach na Cásca) odigrao se 1916. u Dablinu. Irske republikanske snage pobunile su se protiv britanske vladavine, zauzele ključne strateške pozicije u gradu, i započele oružani ustanak. Ustanak je trajao od 24.4. do 30.4. 1916. posle čega su vođe pohapšene i pogubljene. Ipak, za Irsku je ovo je bio bitan korak ka nezavisnosti.


Politička pozadina[uredi - уреди]

Patrick Pearse

Borba (više politička nego oružana) Irskih republikanaca za autonomiju trajala je već neko vreme; isto toliko dugo, lojalisti su pokušavali to da spreče. Često se previđa činjenica da su Irski dobrovoljci, jedna od dve glavne grupacije u ustanku, formirani kao odgovor na formiranje Alsterskih dobrovoljaca, koji su želeli da spreče dodeljivanje autonomije Irskoj.

Liberalna britanska vlada je, Trećim aktom o parlamentarnoj autonomiji 1914. dodelila parlamentarnu autonomiju za dvadeset šest okruga (Današnja Republika Irska), a preostalih Šest okruga (današnja Severna Irska) ’privremeno’ je ostalo pod vlašću Londona. Međutim, u to doba je izbio i Prvi svetski rat te je sprovođenje Trećeg akta u delo odloženo.

Planiranje ustanka; vođe ustanka[uredi - уреди]

Glavno u planiranju ustanka bilo je Irsko republikansko bratstvo (IRB). Njihova osnovna ideja bila je da se iskoristi prilika dok su oči Britanije okrenute ka Evropi i ratu. Vođe i glavni planeri ustanka bili su Pádraig Pearse, Joseph Plunkett, Tom Clarke, Eamonn Ceannt i Sean MacDermot – svi članovi IRB-a i na komandnim pozicijama u Irskim dobrovoljcima. Kasnije im se priključio i James Connolly, koji je bio na čelu Irske građanske armije - prilično malobrojne sindikatske organizacije, koja je i sama planirala ustanak u to vreme.

Ustanak je podržavala i Američko-irska organizacija Clan na Gael, koji su im bili jedina veza sa Nemcima, od kojih su se nadali pomoći. Međutim nemački brod sa oružjem za Irce uhvaćen je od strane Britanije 21.4., te su se pobunjenici morali snalaziti sa onim što su imali.

Strategija i početak ustanka[uredi - уреди]

Planirana strategija bila je sledeća: ustanici će zauzeti sve građevine od strateškog značaja u Dablinu. U idealnoj situaciji, ustanici bi završili držeći čitav centar Dablina pod kontrolom. Međutim, za to nisu imali dovoljno ljudi (svega oko 1250), te je nekoliko veoma bitnih tačaka u gradu (između ostalih i Dablinski zamak i Triniti koledž) ostalo u rukama Britanaca, što je značilo da su ustanici izolovani i odvojeni jedni od drugih – i da ih Britanci mogu napadati i pobeđivati grupu po grupu – što su ovi i uradili.

Bilo je planirano da se ljudi pobune i u unutrašnjosti u isto vreme kad i u Dablinu, što su i učinili. Međutim, kao i u prestonici, i ovde je bio problem mali broj učesnika, kao i to što su ipak bili većinom vojno nekompetentni.

Vođe ustanka bile su svesne ovih velikih nedostataka, ali su računali na to da će London radije dopustiti da akt o parlamentarnoj autonomiji stupi na snagu odmah nego da rasipaju snage namenjene Zapadnom frontu kako bi ugušili pobunu u Irskoj.

Snage Irskih dobrovoljaca sastojale su se od četiri bataljona, a uoči ustanka oformljen je i peti bataljon, koji će kasnije zauzeti Glavnu poštu. U petom bataljonu bile su glavne vođe ustanka – Pearse (glavnokomandujući), Connolly (komandant Dablinske divizije), Clarke, Macdermott i Plunkett, kao i tada nepoznati Michael Collins. Glavna pošta nalazi se u glavnoj ulici (O’Connel Street), u samom centru Dablina, i kao takva bila je centar dešavanja. Upravo tu je Pearse pročitao Dokument o proglašenju republike.

Ostale snage bile su raspoređene na sledeći način:

Zgrada pošte, središte ustanka

Kada je izbio ustanak, Dablinom je zavladao potpuni haos. Nisu u pitanju bili samo oružani napadi ustanika na građevine, već i ubistva, pljačke i slično u siromašnim delovima grada, a sve je postalo još haotičnije kada su ustanici dobili naređenje da pucaju u pljačkaše. Haosu je doprinela i nemogućnost komunikacije između pobunjeničkih bataljona koji su bili odsečeni jedni od drugih - u nedostatku centralnih naređenja, svaki vođa je morao da odlučuje sam za sebe.

Dolazak britanskih trupa i kraj ustanka[uredi - уреди]

Britanske trupe bile su pod komandom generala Loua (Lowe), koji je pod sobom imao 1200 vojnika. Prvi korak bio je da se osigura prilaz Dablinskom zamku, a zatim su izolovali Glavnu poštu, gde je bilo glavno sedište pobunjenika. Na severozapadu grada postavili su artiljeriju, odakle su pokrivali dobar deo grada.

Uskoro je iz Britanije prispelo pojačanje – 16000 vojnika i 1000 policajaca. Pobunjeničke baze zauzimane su jedna po jedna, a najžešća bitka odigrala se kod Glavnog kanala, gde je samo 12 dobrovoljaca dugo držalo prelaz i pobilo oko 240 vojnika. Na drugim pozicijama bitke su takođe besnele - danima. Ljudstvo u Glavnoj pošti se zabarikadiralo unutra. Britanske trupe granatirale su ih izdaleka, a oni nisu imali odgovarajuće oružje da uzvrate vatru, te su na kraju bili prinuđeni da napuste položaje. Pobunjenici su se povukli i zauzeli nove položaje u Moore Streetu, odakle je 29.4. Pearse izdao naređenje o opštoj predaji.

Reakcija javnosti, hapšenja i pogubljenja[uredi - уреди]

Irska javnost u početku je osudila ustanak. Veliki broj Iraca u to doba se borio u prvom svetskom ratu, i dobar deo naroda je ustanike posmatrao kao obične izazivače nereda koji nisu imali hrabrosti da odu u rat. Neke od irskih novina zahtevale su pogubljenje ustaničkih vođa. Posle ustanka je uhapšeno 3430 ljudi, od kojih je 1480 i zatvoreno. Neki od njih su bili politički aktivisti i nisu imali veze sa ustankom. Petnaestorica ustaničkih vođa je pogubljeno u zatvoru Kilmainham (Kilmejnam) 3-12.5. – među njima i teško ranjeni Connelly, koji nije mogao da stoji pred streljačkim vodom, te su ga vezali za stolicu da ne bi pao. Éamon de Valera nije pogubljen jer je rođen u SAD, te je bio američki državljanin, a Constance Markievicz nije pogubljena jer je bila žensko.

Posle hapšenja i pogubljenja mišljenje javnosti se preokrenulo – svi su bili užasnuti, a ustaničke vođe počeli su posmatrati kao mučenike. Organizovane su memorijalne povorke, njihove fotografije masovno su se prodavale, a skupljani su i dobrovoljni prilozi za njihove porodice. Promena stava javnosti i naroda otvorila je i ugazila put Sin Féinnu i daljim republikanskim aktivnostima, koje će na kraju dovesti do nezavisnosti Republike Irske.

Spisak pogubljenih vođa[uredi - уреди]

Uskršnji ustanak u umetnosti[uredi - уреди]

Književnost

Film


Muzika

  • Mnogobrojne pobunjeničke pesme, između ostalog: ‘The Boys of the Old Brigade’, ‘Grace’, ‘Ireland Unfree’, ‘The Merry Ploughboy’, 'Foggy Dew', 'Ballad of James Connolly' itd.

V. također[uredi - уреди]

Vanjski linkovi[uredi - уреди]


Cscr-featured.png Članak Uskršnji ustanak je odabran u kategoriju izabranih članaka.
Pozivamo vas da unaprijedite i potom predložite neki članak za izabrani.