Dejan Stojanović

Izvor: Wikipedia
Dejan Stojanović
Osnovni podaci
Rođenje 11. mart 1959. (1959-03-11) (dob 55)
Peć, Autonomna Kosovsko-metohijska oblast, NR Srbija, FNRJ
Zanimanje pjesnik
Jezik srpski, engleski
Nacionalnost Srbin
Djelo
Period 1978-
Žanrovi poezija

dejanstojanovic.net

Dejan Stojanović (11. mart 1959.) je srpsko-američki pesnik, publicista, poslovni čovek i bivši novinar. Njegovu poeziju karakteriše naglašeno refleksivni[1] ton.[2] Po mišljenju određenih kritičara, "Stojanović pripada malom i autohtonom krugu pesnika koji u poeslednjih nekoliko decenija predstavljaju osnovnu kreativnu i umetničku snagu srpske poezije.”[3]

Biografija[uredi - уреди]

Porodica[uredi - уреди]

Porodica Stojanović poreklom je iz Crne Gore (Orasi, Lješanska nahija).[4] Neki članovi porodice preselili su se u Metohiju (Kosovo) ranih tridesetih prošloga veka.

Rane godine[uredi - уреди]

Stojanović je rođen u Peći, administrativnom i kulturnom centru Metohije. Odrastajući u multietničkoj zajednici Kosova i Metohije, već u ranim godinama susreo se sa svim paradoksima i apsurdima komunizma.

Godine 1972. preselio se s porodicom u Sutomore (blizu Bara) i tamo je završio školsku godinu. Ali čak i po povratku u Peć, svake godine provodio je s porodicom duge letnje odmore u njihovoj kući u Sutomoru, s čestim odlascima u susedne gradove Bar, Petrovac, Sveti Stefan, Budva, Kotor, Tivat, i Herceg Novi.

Iznenađujuće veliko prisustvo vode i mora u njegovim pesmama verovatno može biti objašnjeno činjenicom da je živeo na Jadranskoj obali. Čak i po dolasku u Čikago, bio je očaran Mičigenskim jezerom, skoro tri puta većim od Jadranskog mora. Pored toga, planine Crne Gore i Peći (Prokletije) takođe su uticale na njegovu poeziju i to je tema koja se često ponavlja u njegovim pesmama.

Njegovi prvi nagoni, što je ostalo prisutno tokom celog njegovog života, bili su usmereni prema filozofiji. U svojoj četrnaestoj godini počeo se interesovati za režiju i glumu. Stidljiv po prirodi, nikome nije govorio o svojim tajnim željama ali je bio ubeđen da će ih jednoga dana ostvariti. Svakoga dana gledao je jedan film, a ponekad dva ili tri.

Pariz je posetio prvi put 1976. i tokom te poesete, srpski politički emigrant, Jovan Brkić, obećao mu je upis na Sorbonu. Nažalost, on nije iskoristio ovu priliku što je kasnije zažalio.

Mladost i zrelo doba[uredi - уреди]

Saul Bellow i Dejan Stojanović, University of Chicago, 1992.
Dejan Stojanović, Chicago, 1991.

Mada je Stojanović bio pre svega zainteresovan za filozofiju i umetnost, ipak je diplomiaro na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Svoja druga interesovanja planirao je nastaviti kasnije.

Iako su njegovi prvi nagoni za pisanjem bili izraženi čak u desetoj godini, on nije počeo pisati pre osamnaeste. Uvek je znao da će biti pisac, mada je očekivao da će to biti u domenu filozofije, pre nego literature, zato što je već kao vrlo mlad ustanovio i obradio sistem specifičnih filozofskih ideja. Rane 1978. počeo je pisati poeziju gotvo slučajno. Najverovatnije da je bio motivisan intenzivnom zaljubljenošću u devojku iz istog grada. Jednog jutra probudio se s kratkom, ali gotovom pesmom u glavi. Slično iskustvo ponovilo se sledećeg dana, a to isto desilo se i nekoliko dana kasnije. Ovo iskustvo ocenio je kao siguran znak da bi trebalo da nastavi s pisanjem pesama, što je i učinio, ali je nekoliko godina krio svoje radove.

Posle ovog perioda, svoje tajne naklonosti iskazivao je otvorenije i svoje prve radove objavio je u nekim od najznačajniih listova i časopisa u bivšoj Jugoslaviji – zagrebačkom Oku, i Jedinstvu i Stremljenjima u Prištini. Ranih osamdesetih, postao je sekretar, pa zatim predsednik Književnog kluba Karagač u Peći. Ponuđeno mu je bilo i mesto urednika na lokalnom radiu, ali je ovu ponudu odbio; ipak, napravio je nekoliko intervjua s nekoliko značajnih kosovskih umetnika. Njegova prva knjiga pesma, Krugovanje, bila je spremna za štampu 1983., ali nije objavljena pre 1993. Neke starije pesme uklonjene su iz knjige, a njihovo mesto zauzele su pesme napisane između 1983. i 1986., kao i poslednja pesma u knjizi, "Melodija najstarijeg zavičaja", koja je napisana u Americi 1991. Kao mlad pisac, 1986. bio je nagrađen na literarnom festivalu, Oktobarska svitanja, u Boru u konkurenciji od oko 200 pesnika iz bivše Jugoslavije.[5] Kasnih osamdesetih prošloga veka postao je član Upravnog odbora Književne omladine Srbije.

Godine 1990. osnovao je kompaniju Metoh i planirao izdavačku delatnost, među drugim poslovima, a takođe i časopis pod istim imenom. Neki srpski pisci iz Beograda, koji su bili planirani kao članovi redakcije, bili su vatreni pobornici ove ideje.

U poslednjih nekoliko godina, Stojanović je počeo pisati na egleskom i u pripremi su za štampu nekoliko njegovih knjiga napisanih na engleskom.

Spaljeni rukopisi i biblioteka[uredi - уреди]

U ranoj mladosti, Stojanović je razradio filozofski sistem u okviru njegove generalne ideje o apsolutu kao isključivo metafizičkom fenomenu, i relativitetu kao pojavnosti ili ospoljenju apsolutnog sveta kroz mnoštvo na putu prema prvobitnoj suštini. Napisao je nekoliko stotina stranica na ove teme, kao i eseje o jeziku i literaturi. Nažalost, ovi rukopisi, zajedno s bibliotekom od preko hiljadu knjiga, pažljivo biranih godanama, spalili su militantni Albanci posle završetka rata na Kosovu 1999. Njegove knjige i rukopisi nalazili su se privremeno u poslovnim prostorijama njegovog brata u centru Peći.[6]

Misao i filozofija u Stojanovićevoj poeziji[uredi - уреди]

Filozofija, iako u novijim vremenima svedena na uži okvir, u antičkim vremenima bila je u bliskoj vezi s poezijom. Ovo potvrđuju monogi stari tekstovi, kao Vede i Upanišade na primer. S druge strane, često se previđa činjenica da su se i pojedini predsokratovski filozofi, kao Parmenid i Empedokle, koristili isključivo stihom za izražavanje svojih filozofskih ideja. I pored donekle čudnih tokova u razvoju filozofije i poezije ipak se može reći da misaonost i filozofija nisu nešto strano poeziji, već, naprotiv, da su imanentni i sastavni deo poezije od samih početaka ljudske civilizacije.

Stojanovićev pesnički koncept upravo ukazuje na jednu misaonu osnovu koja ima filozofske i poetičke reference.... Zato se može reći da pominjanje "atoma", "nečujne melodije", "elemenata" ... u Stojanovićevoj poeziji nesumnjivo upućuje na predsokratovsku misao, ili onu prvu, izvornu filozofiju, u kojoj Biće i mišljenje još uvek nisu bili odvojeni. Atomisti, pitagorejci, filozofija praelemenata, ili Zenonove aporije – to su uporišta Stojanovićeve poezije.[7]
 
— Miloslav Šutić

Novinarstvo[uredi - уреди]

Momo Kapor i Dejan Stojanović u Beogradu 1990.

Početkom 1990. Stojanović je počeo pisati za prvi opozicioni list u Srbiji, Pogledi.[8] U ovom periodu intervjuisao je neke od najpoznatijih srpskih pisaca u Beogradu, među kojima i Moma Kapora, Aleka Vukadinovića, i Nikolu Miloševića. Tokom svoje druge posete Parizu, u maju i junu 1990., intervjuisao je nekoliko poznatih srpsko-francuskih slikara – Ljubu Popovića, Petra Omčikusa, i Miloša Šobajića, kao i francuskog matematičara i pesnika Žaka Kloda Vilara.[9] U decembru 1990. otišao je u Ameriku kao strani dopisnik planirajući da ostane šest meseci do godinu dana i da se potom vrati u Jugoslaviju.

Za knjigu intervjua Razgovori dobio je nagradu Rastko Petrović Udruženja književnika Srbije i Matice iseljenika Srbije.[10] U knjizi su se našli, pored već pomenutih intervjua, i intervjui s nekoliko velikih američkih pisaca, uključujući Sola Beloua, Čarlsa Simića, i Stiva Tešića.

Izgnanstvo je večna prisutnost naše knjizevnosti, i kao po pravilu njeni predstavnici su naša najbolja pera. Tako su prisilni izgnanici bili Dučić i Rastko Petrović, a dobrovoljni Kiš i Pekić. U tom društvu našao se Dejan Stojanović. Njegovo izgnanstvo je dobrovoljno. Nakon deset godina ispalo je da je dobrovoljno da ne bi bilo prisilno. Posebna simbolika Stojanovićevog izgnanstva jeste u tome da je otadžbinu napustio u godini tri veka Seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem.[7]
 
— Aleksandar I. Popović

Stil[uredi - уреди]

Dejan Stojanović u Čikagu 1996.

Stojanovićeve knjige sačinjene su od ciklusa sažetih pesama, jednostavnih i u isto vreme kompleksnih u smislu pažljivo organizovane strukture. To je razlog zašto njegove knjige, mada pojedine izrazitije od drugih, ostavljaju utisak dugih poema ili spevova. Ovo se naročito odnosi na knjige Znak i njegova deca,[11]Oblik,[12] i Tvoritelj[13] u kojima je, s relativno malim brojem reči ponavljanim u različitim kontekstima, uspeo da stvori i razradi svoju sopstvenu kosmogoniju. Iz tog razloga jedan kritičar ga je opisao kao kosmosofistu.[14] U svojim pesmama, on pokriva najmanje i najveće teme s podjednakom pažnjom, često ih svodeći na nivo apsurda i paradoksa, postepeno gradeći nove perspektive i značenja koja nisu samo poetska ni po poreklu ni po svrsi. Pojedine teme i preokupacije, bilo da se radi o kamičcima ili galaksijama, prisutne su u svim njegovim knjigama, i može se reći da su njegove pesničke knjige, po sebi, duge poeme koje sve zajedno služe kao sastavni činioci jedne hiper-knjige koju on još uvek dograđuje i dopunjuje. "Ako je odraz elegancije jednostavnost, onda ovi stihovi spadaju u red najelegantnijih", po rečima Branka Mikašinovića."[15]

Osamdesetih godina prošloga veka, Alek Vukadinović, u svom pogovoru, "Pesnički krugovi Dejana Stojanovića" (mada je knjiga Krugovanje objavljena tek 1993.), svoje mišljenje o Stojanoviću i njegovoj poeziji iskazao je ovim rečima:

Specifičan, iznenađujuće originalan, izvan tokova kolektivno negovanih senzibiliteta i pomodnih trendova, Stojanović je izrazit primer stvaralačkog individualizma u generaciji koja je taj individualizam najmanje negovala. Zato je njegova knjiga Krugovanje ne samo primer izrazitog pesničkog dometa, koji predstavlja snažan prilog i podsticaj izuzetno značajnom toku našeg pesništva, nego i objava jednog moralnog i duhovnog projekta. Projekta koji pripada tradiciji srpske duhovnosti u najboljem i najizvornijem smislu te reči … i u kontekstu savremenog pesništva najviše se približava modernom klasicizmu.[7]
 
— Alek Vukadinović

Knjige pesama[uredi - уреди]

  • Krugovanje: 1978–1987, Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 1993.
  • Krugovanje: 1978–1987, drugo izdanje, Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 1998.
  • Sunce sebe gleda, Književna reč, Beograd, 1999.
  • Znak i njegova deca, Prosveta, Beograd, 2000.
  • Oblik, Gramatik, Podgorica, 2000.
  • Tvoritelj, Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 2000.
  • Krugovanje, treće izdanje, Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 2000.
  • Ples vremena, Konras, Beograd, 2007.

Intervjui[uredi - уреди]

  • Razgovori, Književna reč, Beograd, 1999.

Izvori[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Alek Vukadinović, Pesnički krugovi Dejana Stojanovića, Krugovanje, Pogovor, str. 69, 1993., Beograd
  2. Miloslav Šutić, Književna reč, broj 515, jul 2001., Beograd; Odzivi, str. 67, Konras, biblioteka Groš, 2002., Beograd
  3. Petar V. Arbutina, Sunce sebe gleda, Solarni krug istine Pogovor, Književna reč, 1999., Beograd
  4. Jovan Erdeljanović, Stara Crna Gora: etnička prošlost i formiranje crnogorskih plemena, Beograd : Slovo ljubve, 1978.
  5. Zoran Mišić, Pogledi, broj 159, avgust 1994., Kragujevac
  6. D. S., Ples vremena, Napomene u vezi s knjigom prvom, str. 113, Konras, Beograd, 2007.
  7. 7.0 7.1 7.2 (Miloslav Šutić, Značajni dometi kratke lirske forme, Književna reč, broj 515, jul 2001.; Odzivi, str. 67, Konras, biblioteka Groš, 2002., Beograd)
  8. Aleksandar Petrov, Pesnik pred otvorenim vratima, Amerikanski Srbobran, Književni dodatak, decembar 2000.
  9. Aleksandar I. Popović, Razgovori, 1999
  10. Dušan Vidaković, Umetnost intervjuisanja, Zbilja, broj 62/63, novembar/decembar 2000.
  11. Miroslav Mirković Buca, Prkos tamnim silama, Ilustrovana politika, rubrika Čitati ili ne čitati, broj 2177, 7. X 2000.
  12. Draginja Urošević, Borba, 2001,Beograd
  13. Oliver Janković, Belina sveta i papira, Borba, 28, 29, 30. 11. 2000, Beograd
  14. David Kecman Dako, Znakovi smisla, Borba, 15. 3. 2001., Beograd
  15. Branko Mikasinović, Sunce sebe gleda (eng. World Literature Today, A Literary Quarterly of the University of Oklahoma, Norman, Oklahoma, Volume 74, Number 2, Page 442, Spring 2000)

Bibliografija[uredi - уреди]

  • Branko Mikasinović, Sunce sebe gleda (eng. World Literature Today, A Literary Quarterly of the University of Oklahoma, Norman, Oklahoma, Volume 74, Number 2, Page 442, Spring 2000)
  • Miloslav Šutić, Značajni dometi kratke lirske forme, Književna reč, broj 515, jul 2001.; Odzivi, str. 67, Konras, biblioteka Groš, 2002., Beograd
  • Alek Vukadinović, Pesnički krugovi Dejana Stojanovića, Krugovanje, Pogovor, str. 69, 1993., Beograd
  • Petar V. Arbutina, Sunce sebe gleda, Solarni krug istine, Pogovor, Književna reč, Beograd, 1999.
  • Miroslav Mirković Buca, Prkos tamnim silama, Ilustrovana politika, rubrika Čitati ili ne čitati, broj 2177, 7. X 2000., Beograd
  • Aleksandar Petrov, Pesnik pred otvorenim vratima, Amerikanski Srbobran, Književni dodatak, decembar 2000., Pitsburg
  • Petar Arbutina, Znak i njegova deca, 2000., Beograd
  • David Kecman Dako, Znakovi smisla, Borba, 15. 3. 2001., Beograd
  • Oliver Janković, Belina sveta i papira, Borba, 28, 29, 30. 11. 2000., Beograd
  • Nevena Vitošević, Simfonija znakova ili skladna porodica, Knjizevna reč, broj 513, str. 49, februar 2001., Beograd
  • Zoran Mišić, Pogledi, broj 159, avgust 1994., Kragujevac
  • Dušan Vidaković, Umetnost intervjuisanja, Zbilja, broj 62/63, novembar/decembar 2000.
  • Dušan Vidaković, Slabiji sastav dijaspore, intervju, Blic, rubrika Kultura, str. 15, 16, Broj 947, septembar 1999., Beograd
  • Dušan Vidaković, Tužan svet plutokratije, robota i klovnova, intervju, Nedeljni dnevnik, rubrika Kultura, str. 29, godina IV, broj 153, 14 januar 2000., Novi Sad, Vojvodina
  • Z. R., Četiri naša pisca, Politika, rubrika Kulturni život, 8 decembar 2000., Beograd
  • R. Popović, Novo u knjižarskim izlozima, Pogled sa visine (Razgovori), Politika, 24. januar 2000., Beograd
  • R. Popović, Novo u knjižarskim izlozima, Ovako je bilo (Sunce sebe gleda), Politika, 17. januar 2000., Beograd
  • Dragan Bogutović, Pesme simboli, Sedam knjiga (Kultura, književnost, pozorište, film), Večernje novosti, str. 10, 15. Avgust 1999., Beograd
  • Zorica Novaković, Pitanja i nedoumice, Svet knjige, Borba, 30. Mart 2000., Beograd
  • Dušan Cicvara, Snovi iz dijaspore (Sunce sebe gleda), Beogradske novine, 17. septembar, 1999., Beograd

Vanjske veze[uredi - уреди]