CD154

Izvor: Wikipedia
edit
CD40 ligand (TNF superfamilija, član 5, hiper-IgM sindrom)

PDB prikaz baziran na 1aly.
Dostupne strukture
1aly, 1i9r
Identifikatori
Simboli CD40LG; TRAP; CD154; CD40L; HIGM1; IGM; IMD3; T-BAM; TNFSF5; gp39; hCD40L
Vanjski ID OMIM300386 MGI88337 HomoloGene56 GeneCards: CD40LG Gene
Pregled RNK izražavanja
PBB GE CD40LG 207892 at tn.png
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 959 21947
Ensembl ENSG00000102245 ENSMUSG00000031132
UniProt P29965 Q0VEI3
RefSeq (mRNA) NM_000074 NM_011616
RefSeq (protein) NP_000065 NP_035746
Lokacija (UCSC) Chr X:
135.56 - 135.57 Mb
Chr X:
53.56 - 53.57 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

CD154, takođe poznat kao CD40 ligand ili CD40L, je protein koji je prvenstveno izražen u aktiviranim T ćelijama. On je član TNF superfamiliji molekula. CD154 se vezuje za CD40 na antigen-prezentirajućim ćelijama (APC), posledica čega su mnogobrojni efekti koji zavise of tipa ciljne ćelije. CD40L igra ulogu kostimulišućeg molekula, i on inducira APC aktivaciju putem stimulacije T ćelijskih receptora. CD40L može da se veže za tri molekula: CD40, α5β1 integrin i αIIbβ3.

CD154 je lociran na površini T ćelija. On reguliše B ćelijske funkcije putem interakcija sa CD40 na površini B ćelija. Deficit ovog gena rezultuje u onemogućavanju promene imunoglobulinske klase i vezan je za hiper IgM sindrom.[1]

CD154 ekspresija[uredi - уреди]

CD40 ligand je prvenstveno izražen na aktiviranim CD4+ T limfocitima, ali se takođe može naći u rastvornom obliku. Dok je CD40L bio originalno opisan na T limfocitima, njegova ekspresija je od tada ustanovljena na širokom varijetetu ćelija, kao što su trombociti, mast ćelije, makrofage, bazofili, NK ćelije, B limfociti, kao i non-hematopoetske ćelije (glatke mišićne ćelije, endotelijalne ćelije, i epitelijalne ćelije).[2]

Specifični efekti na ćelije[uredi - уреди]

Makrofage[uredi - уреди]

U makrofagama, primarni signal za aktivaciju je IFN-γ iz Th1 tipa CD4 T ćelija. Sekundarni signal je CD40L na T ćelijama, koji se vezuje za CD40 na ćelijskoj površini makrofaga. Kao rezultat, makrofag izražava CD40 i TNF receptore u većoj meri na svojoj površini, što pomaže u povećanju nivoa aktivacije. Aktivirani makrofag može onda da uništi bakterije putem fagocitoze, i da proizvede dodatne citokine.

B ćelije[uredi - уреди]

B ćelija može da prezentira antigene pomoćnom T ćelijama. Ako T ćelija prepozna peptid prezentiran B ćelijom, T ćelija sintetiše CD40L. CD40L se vezuje za B ćelijski CD40 receptor, prouzrokujući zaustavljanje B ćelijske aktivacije. T ćelija takođe proizvodi IL-4, koji se direktno vezuje za B ćelijske receptore. Kao rezultat ove interakcije, B ćelija je u mogućnosti da deli, menja izotip antitela, i da se diferencira u plazma ćelije. Krajnji-rezultat je B ćelija koja je sposobna da masivno proizvodi specifična antitela protiv antigenske mete.

Endotelijalne ćelije[uredi - уреди]

Aktivacija endotelnih ćelija sa CD40L (npr. iz aktiviranih trombocita) dovodi do produkcije reaktivnih kiseonikovih molekula, kao i hemokin i citokin produkcije, i ekspresije adhezionih molekula kao što je E-selektin, ICAM-1, i VCAM-1. Ova inflamatorna reakcija u endotelnim ćelijama promoviše regrutovanje leukocita na lezijama i može potencijalno da promoviše aterogenezu.[3]

Interakcije[uredi - уреди]

Za CD154 je bilo pokazano interaguje sa RNF128.[4]

Reference[uredi - уреди]

  1. "Entrez Gene: CD40LG CD40 ligand (TNF superfamily, member 5, hyper-IgM syndrome)". http://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/entrez?Db=gene&Cmd=ShowDetailView&TermToSearch=959. 
  2. Schönbeck U, Libby P (January 2001). "The CD40/CD154 receptor/ligand dyad". Cell. Mol. Life Sci. 58 (1): 4–43. PMID 11229815. 
  3. Szmitko PE, Wang CH, Weisel RD, de Almeida JR, Anderson TJ, Verma S (October 2003). "New markers of inflammation and endothelial cell activation: Part I". Circulation 108 (16): 1917–23. doi:10.1161/01.CIR.0000089190.95415.9F. PMID 14568885. 
  4. Lineberry, Neil B; Su Leon L, Lin Jack T, Coffey Greg P, Seroogy Christine M, Fathman C Garrison (Aug. 2008). "Cutting edge: The transmembrane E3 ligase GRAIL ubiquitinates the costimulatory molecule CD40 ligand during the induction of T cell anergy". J. Immunol. (United States) 181 (3): 1622–6. PMC 2853377. PMID 18641297. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Parham, Peter (2004). The Immune System (2nd izd.). Garland Science. str. 169–173. ISBN 0-8153-4093-1. 
  • Tong AW, Stone MJ (1997). "CD40 and the effect of anti-CD40-binding on human multiple myeloma clonogenicity.". Leuk. Lymphoma 21 (1-2): 1–8. PMID 8907262. 
  • van Kooten C, Banchereau J (2000). "CD40-CD40 ligand.". J. Leukoc. Biol. 67 (1): 2–17. PMID 10647992. 
  • Schattner EJ (2003). "CD40 ligand in CLL pathogenesis and therapy.". Leuk. Lymphoma 37 (5-6): 461–72. PMID 11042507. 
  • Bhushan A, Covey LR (2002). "CD40:CD40L interactions in X-linked and non-X-linked hyper-IgM syndromes.". Immunol. Res. 24 (3): 311–24. doi:10.1385/IR:24:3:311. PMID 11817328. 
  • Cheng G, Schoenberger SP (2002). "CD40 signaling and autoimmunity.". Curr. Dir. Autoimmun. 5: 51–61. PMID 11826760. 
  • Subauste CS (2002). "CD154 and type-1 cytokine response: from hyper IgM syndrome to human immunodeficiency virus infection.". J. Infect. Dis. 185 Suppl 1: S83–9. doi:10.1086/338003. PMID 11865444. 
  • Kornbluth RS (2003). "An expanding role for CD40L and other tumor necrosis factor superfamily ligands in HIV infection.". J. Hematother. Stem Cell Res. 11 (5): 787–801. doi:10.1089/152581602760404595. PMID 12427285. 
  • Xu Y, Song G (2005). "The role of CD40-CD154 interaction in cell immunoregulation.". J. Biomed. Sci. 11 (4): 426–38. doi:10.1159/000077892. PMID 15153777. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]