Integrin

Izvor: Wikipedia
Citoplazmatični region integrina alfa
PDB 1dpk EBI.jpg
Struktura pratećeg proteina PAPD.[1]
Identifikatori
Simbol Integrin_alpha
Pfam PF00357
InterPro IPR000413
PROSITE PDOC00215
SCOP 1dpk
Superfamilija 1dpk
Integrin alfa
PDB 1jv2 EBI.jpg
Struktura ekstracelularnog segmenta integrina alfa Vbeta3.[2]
Identifikatori
Simbol Integrin_alpha2
Pfam PF08441
Pfam klan CL0159
InterPro IPR013649
SCOP 1jv2
Superfamilija 1jv2
Integrin, beta lanac
Integrinalpha.png
Identifikatori
Simbol Integrin_beta
Pfam PF00362
InterPro IPR002369
SMART SM00187
PROSITE PDOC00216
SCOP 1jv2
Superfamilija 1jv2

Integrini su receptori koji posreduju vezivanje ćelije i tkiva koje je okružuju, sa bilo drugim ćelijama ili Ekstracelularnim matriksom (ECM). Oni imaju važnu ulogu u ćelijskoj komunikaciji. Oni učestvuju u definisanju ćelijskog oblika i mobilnosti, kao i u regulaciji ćelijskog ciklusa.

Tipično, receptori informišu ćeliju o molekulima u njenom okruženju, i ćelija proizvodi odgovor. Integrini učestvuju u ovom modu prenosa signala, ali oni isto tako dejstvuju u suprotnom pravcu. Oni prenose informacije sa ECM do ćelije, ali i daju indikaciju njenom okruženju o statusu ćelije, omogućavajući brz i fleksibilne response na promene sredine, na primer da bi se omogućila koagulacija krvi trombocitima.

Postoj znatan broj tipova integrina, i mnoge ćelije imaju viće tipova na njihovoj površini. Integrini su od vitalne važnosti za sve životinje, od sunđera do sisara. Integrini su ekstenzivno izučavani kod ljudi.

Integrini dejstvuju zajedno sa drugim proteinima, kao što su kadherini, ćelijski adhezivni molekuli i selektini, u posredovanju ćelija-ćelija i ćelija-matriks interakcija i komunikacije. Integrini vezuju ćelijsku površinu i ECM komponente kao što su fibronektin, vitronektin, kolagen, i laminin.

Struktura[uredi - уреди]

Integrini su heterodimeri koji sadrže dva distinktna lanca, α (alfa) i β (beta) podjedinice. Kod sisar, osamnaest α i osam β podjedinica je bilo karakterisano, dok genom drozofile kodira samo pet α i dve β podjedinice, i Caenorhabditis nematodi poseduju gene za dve α podjedinice i jednu β.[3] Svaka od α i β podjedinica sadrži dva zasebna repa, svaki od kojih penetrira ćelijsku membranu i poseduje mali citoplazmatični domen.[4]

alfa

gen protein sinonimi su
ITGA1 CD49a VLA1
ITGA2 CD49b VLA2
ITGA3 CD49c VLA3
ITGA4 CD49d VLA4
ITGA5 CD49e VLA5
ITGA6 CD49f VLA6
ITGA7 ITGA7 FLJ25220
ITGA8 ITGA8
ITGA9 ITGA9 RLC
ITGA10 ITGA10
ITGA11 ITGA11 HsT18964
ITGAD CD11D FLJ39841
ITGAE CD103 HUMINAE
ITGAL CD11a LFA1A
ITGAM CD11b MAC-1
ITGAV CD51 VNRA, MSK8
ITGAW ITGAW
ITGAX CD11c

beta

gen protein sinonimi su
ITGB1 CD29 FNRB, MSK12, MDF2
ITGB2 CD18 LFA-1, MAC-1, MFI7
ITGB3 CD61 GP3A, GPIIIa
ITGB4 CD104
ITGB5 ITGB5 FLJ26658
ITGB6 ITGB6
ITGB7 ITGB7
ITGB8 ITGB8

Literatura[uredi - уреди]

  1. Sauer FG, Fütterer K, Pinkner JS, Dodson KW, Hultgren SJ, Waksman G (August 1999). "Structural basis of chaperone function and pilus biogenesis". Science 285 (5430): 1058–61. doi:10.1126/science.285.5430.1058. PMID 10446050. 
  2. Xiong JP, Stehle T, Diefenbach B, et al. (October 2001). "Crystal structure of the extracellular segment of integrin alpha Vbeta3". Science 294 (5541): 339–45. doi:10.1126/science.1064535. PMC 2885948. PMID 11546839. 
  3. Humphries M.J. (2000). "Integrin structure". Biochem. Soc. Trans. 28 (4): 311–339. doi:10.1042/0300-5127:0280311. PMID 10961914. 
  4. Nermut MV, Green NM, Eason P, Yamada SS, Yamada KM (December 1988). "Electron microscopy and structural model of human fibronectin receptor". EMBO J. 7 (13): 4093–9. PMC 455118. PMID 2977331. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]