Interleukin 7

Izvor: Wikipedia
edit
Interleukin 7
Identifikatori
Simboli IL7; IL-7
Vanjski ID OMIM146660 MGI96561 HomoloGene680 GeneCards: IL7 Gene
Pregled RNK izražavanja
PBB GE IL7 206693 at tn.png
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 3574 16196
Ensembl ENSG00000104432 ENSMUSG00000040329
UniProt P13232 Q3UT18
Ref. Sekv. (iRNK) NM_000880 NM_008371
Ref. Sekv. (protein) NP_000871 NP_032397
Lokacija (UCSC) Chr 8:
79.81 - 79.88 Mb
Chr 3:
7.56 - 7.59 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Interleukin 7 (IL-7) je protein[1] koji je kod ljudi kodiran IL7 genom.[2][3][4]

Funkcija[uredi - уреди]

IL-7 je hematopoetski faktor rasta izlučen iz stromalnih ćelija u koštanoj srži i timusu. NJega isto tako proizvode keratinociti, dendritske ćelije, neuroni i endotelne ćelije, ali ga ne proizvode limfociti. IL-7 stimuliše diferencijaciju multipotentnih (pluripotentnih) hematopoetskih stem ćelija u limfoidne progenitor ćelije (u kontrastu sa mijeloidnim progenitor ćelijama gde diferencijaciju stimuliše IL-3). On takođe stimuliše proliferaciju svih ćelija limfoidne loze (B ćelije, T ćelije i NK ćelije). On je važan za proliferaciju u toku određenih faza sazrevanja B-ćelija, opstanka, razvoja i homeostaze T i NK ćelija.[5]

IL-7 citokin je važan za razvoj B i T ćelija. Ovaj citokin i faktor rasta hepatocita (HGF) formiraju heterodimer koji funkcioniše kao stimulišući faktor rasta B ćelija. Za ovaj citokin je nađeno da je kofaktor za V(D)J preuređivanja receptora beta T ćelija (TCRB) u toku ranog T ćelijskog razvoja. Ovaj citokin može biti proizveden lokalno od strane crevnih epitelijalnih i goblet ćelija, i on može da služi kao regulatorni faktor za crevne limfocite sluznice. Nokaut studije na miševima sugerišu da ovaj citokin igra esencijalnu ulogu u ćelijskom opstanku limfoida.[6]

IL-7 receptor nokaut miševi pokazuju atrofiju grudne žlezde, arest razvoja T-ćelija u dvostruko pozitivnoj fazi, i ozbiljnu limfopeniju. IL-7 administracija kod miševa rezultuje u povećanju broja B i T ćelija, i poboljšanom oporavku T ćelija nakon ciklofosfamid administracije ili nakon trasplantacije kičmene moždine.

IL-7 uvećava hematološki malignitet (akutna limfoblastna leukemija, limfom T ćelija).[7]

Klinička primena[uredi - уреди]

Rekombinantni IL-7 je bio bezbedno administriran pacijentima u nekoliko kliničkih ispitivanja faze I i II. IL-7 studija na ljudima obolelim od raka je demonstrirala da administracija ovog citokina može da tranzijentno poremeti homeostazu CD8+ i CD4+ T ćelija sa proporcionalnim padom u zastupljenosti CD4+CD25+Fohp3+ T regulatornih ćelija.[8] Objektivna regresija raka nije primećena, međutim dozno ograničavajuća toksičnost (DLT) nije ostvaren u ovoj studiji usled razvoja neutralizujućih antitela protiv rekombinatnog citokina.

Reference[uredi - уреди]

  1. Namen AE, Lupton S, Hjerrild K, Wignall J, Mochizuki DY, Schmierer A, Mosley B, March CJ, Urdal D, Gillis S (June 1988). "Stimulation of B-cell progenitors by cloned murine interleukin-7". Nature 333 (6173): 571–3. doi:10.1038/333571a0. PMID 3259677. 
  2. Goodwin RG, Lupton S, Schmierer A, Hjerrild KJ, Jerzy R, Clevenger W, Gillis S, Cosman D, Namen AE (January 1989). "Human interleukin 7: molecular cloning and growth factor activity on human and murine B-lineage cells". Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 86 (1): 302–6. PMC 286452. PMID 2643102. 
  3. Sutherland GR, Baker E, Fernandez KE, Callen DF, Goodwin RG, Lupton S, Namen AE, Shannon MF, Vadas MA (July 1989). "The gene for human interleukin 7 (IL7) is at 8q12-13". Hum. Genet. 82 (4): 371–2. PMID 2786840. 
  4. Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. http://www.sciencedirect.com/science/book/9780124983403. 
  5. Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1-4292-0211-4. http://bcs.whfreeman.com/immunology6e/default.asp?s=&n=&i=&v=&o=&ns=0&uid=0&rau=0. 
  6. "Entrez Gene: IL7 interleukin 7". http://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/entrez?Db=gene&Cmd=ShowDetailView&TermToSearch=3574. 
  7. Or R, Abdul-Hai A, Ben-Yehuda A (December 1998). "Reviewing the potential utility of interleukin-7 as a promoter of thymopoiesis and immune recovery". Cytokines Cell. Mol. Ther. 4 (4): 287–94. PMID 10068062. 
  8. Rosenberg SA, Sportès C, Ahmadzadeh M, Fry TJ, Ngo LT, Schwarz SL, Stetler-Stevenson M, Morton KE, Mavroukakis SA, Morre M, Buffet R, Mackall CL, Gress RE (2006). "IL-7 administration to humans leads to expansion of CD8+ and CD4+ cells but a relative decrease of CD4+ T-regulatory cells". J. Immunother. 29 (3): 313–9. doi:10.1097/01.cji.0000210386.55951.c2. PMC 1473976. PMID 16699374. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Fry TJ, Mackall CL (June 2002). "Interleukin-7: from bench to clinic". Blood 99 (11): 3892–904. doi:10.1182/blood.V99.11.3892. PMID 12010786. 
  • Möller P, Böhm M, Czarnetszki BM, Schadendorf D (1997). "Interleukin-7. Biology and implications for dermatology". Exp. Dermatol. 5 (3): 129–37. doi:10.1111/j.1600-0625.1996.tb00107.x. PMID 8840152. 
  • Appasamy PM (1999). "Biological and clinical implications of interleukin-7 and lymphopoiesis". Cytokines Cell. Mol. Ther. 5 (1): 25–39. PMID 10390077. 
  • Fry TJ, Mackall CL (2003). "Interleukin-7 and immunorestoration in HIV: beyond the thymus". J. Hematother. Stem Cell Res. 11 (5): 803–7. doi:10.1089/152581602760404603. PMID 12427286. 
  • Al-Rawi MA, Mansel RE, Jiang WG (2004). "Interleukin-7 (IL-7) and IL-7 receptor (IL-7R) signalling complex in human solid tumours". Histol. Histopathol. 18 (3): 911–23. PMID 12792903. 
  • Aspinall R, Henson S, Pido-Lopez J, Ngom PT (2004). "Interleukin-7: an interleukin for rejuvenating the immune system". Ann. N. Y. Acad. Sci. 1019: 116–22. doi:10.1196/annals.1297.021. PMID 15247003. 
  • Snyder KM, Mackall CL, Fry TJ (2007). "IL-7 in allogeneic transplant: clinical promise and potential pitfalls". Leuk. Lymphoma 47 (7): 1222–8. doi:10.1080/10428190600555876. PMID 16923550. 
  • Brunton LL, Lupton SD (1990). "An STS in the human IL7 gene located at 8q12-13". Nucleic Acids Res. 18 (5): 1315. doi:10.1093/nar/18.5.1315. PMID 2320434. 
  • Lupton SD, Gimpel S, Jerzy R, et al. (1990). "Characterization of the human and murine IL-7 genes". J. Immunol. 144 (9): 3592–601. PMID 2329282. 
  • Muegge K, Vila MP, Durum SK (1993). "Interleukin-7: a cofactor for V(D)J rearrangement of the T cell receptor beta gene". Science 261 (5117): 93–5. doi:10.1126/science.7686307. PMID 7686307. 
  • Watanabe M, Ueno Y, Yajima T, et al. (1995). "Interleukin 7 is produced by human intestinal epithelial cells and regulates the proliferation of intestinal mucosal lymphocytes". J. Clin. Invest. 95 (6): 2945–53. doi:10.1172/JCI118002. PMID 7769137. 
  • Maruyama K, Sugano S (1994). "Oligo-capping: a simple method to replace the cap structure of eukaryotic mRNAs with oligoribonucleotides". Gene 138 (1-2): 171–4. doi:10.1016/0378-1119(94)90802-8. PMID 8125298. 
  • Noguchi M, Nakamura Y, Russell SM, et al. (1994). "Interleukin-2 receptor gamma chain: a functional component of the interleukin-7 receptor". Science 262 (5141): 1877–80. doi:10.1126/science.8266077. PMID 8266077. 
  • Sica D, Rayman P, Stanley J, et al. (1993). "Interleukin 7 enhances the proliferation and effector function of tumor-infiltrating lymphocytes from renal-cell carcinoma". Int. J. Cancer 53 (6): 941–7. PMID 8473051. 
  • Kroemer RT, Doughty SW, Robinson AJ, Richards WG (1996). "Prediction of the three-dimensional structure of human interleukin-7 by homology modeling". Protein Eng. 9 (6): 493–8. doi:10.1093/protein/9.6.493. PMID 8862549. 
  • Kroemer RT, Richards WG (1997). "Homology modeling study of the human interleukin-7 receptor complex". Protein Eng. 9 (12): 1135–42. doi:10.1093/protein/9.12.1135. PMID 9010926. 
  • Kim JH, Loveland JE, Sitz KV, et al. (1997). "Expansion of restricted cellular immune responses to HIV-1 envelope by vaccination: IL-7 and IL-12 differentially augment cellular proliferative responses to HIV-1". Clin. Exp. Immunol. 108 (2): 243–50. doi:10.1046/j.1365-2249.1997.d01-1006.x. PMID 9158092. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]