Interleukin 2

Izvor: Wikipedia
edit
Interleukin 2

Kristalna struktura ljudskog interleukina 2
Dostupne strukture
1irl, 1m47, 1m48, 1m49, 1m4a, 1m4b, 1m4c, 1nbp, 1pw6, 1py2, 1qvn, 1z92, 2b5i, 2erj, 3ink
Identifikatori
Simboli IL2; IL-2; TCGF; lymphokine
Vanjski ID OMIM147680 MGI96548 HomoloGene488 GeneCards: IL2 Gene
Pregled RNK izražavanja
PBB GE IL2 207849 at tn.png
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 3558 16183
Ensembl ENSG00000109471 n/a
UniProt P60568 n/a
Ref. Sekv. (iRNK) NM_000586 NM_008366
Ref. Sekv. (protein) NP_000577 NP_032392
Lokacija (UCSC) Chr 4:
123.59 - 123.6 Mb
n/a
PubMed pretraga [1] [2]

Interleukin 2 (IL-2) je interleukin koga sekretuju limfociti (limfokin) i deluje pretežno kao faktor rasta T limfocita.[1] Aktiviše takođe i druge ćelije odbrambenog sistema. Prvobitni naziv mu je bio faktor rasta T limfocita, jer izaziva poliferaciju i diferencijaciju T limfocita uključenih u odbrambenu reakciju. Pošto deluje na same ćelije koje ga luče posedije autokrino dejstvo. Luče ga pretežno pomoćnički (CD4) T limfociti, delimično i citotoksični(CD8) T limfociti.[2][3]

Uloga[uredi - уреди]

Interleukin 2 ostvaruje dejstvo vezivanjem za ćelijske receptore. Receptore za ovaj interleukin poseduju T limfociti i u manjoj meri B limfociti i NK ćelije. IL-2 deluje pretežno na T limfocite, ali samo na one koji učestvuju u imunskom odgovoru tj. koje su aktivisane antigenom. Receptor za IL-2 izgrađen je iz 3 podjedinice: α, β i γ. Kod neaktivnih T limfocita je aktivnost α podjedinice niska, dok je kod aktivisanih posle kontakta sa antigenom aktivnost ove podjedinice veća, tako da ovi aktivisani limfociti mogu da reaguju na IL-2. Usled njegovog dejstva dolazi do proliferacije i diferencijacije ovih limfocita. Vezivanje IL-2 izazive veoma složene procese u limfocitima koje dovode do fosforilacije proteina koji prevode limfocite iz G1 u S fazu ćelijskog ciklusa tj. pokreću proces ćelijske deobe. Takođe smanjuje se i koncentracija faktora koji inhibišu ćelijski ciklus npr. p27, a povećava koncentracija faktora koji sprečavaju apoptozu i produžavaju preživljavanje limfocita npr. Bcl-2. Zapaženo je i da dugotrajna aktivacija T limfocita ovim faktorom rasta može imati i suprotan efekat, kada može dovesti do njihove programirane ćelijske smrti.

IL-2 deluje takođe na NK ćelije, koje aktiviše i na B limfocite, kod kojih povećava stvaranje antitela i deluje kao faktor rasta.

IL-2 podstiče i stvaranje drugih interleukina kao npr. interleukina 4 i interferona γ.

Primena[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1-4292-0211-4. http://bcs.whfreeman.com/immunology6e/default.asp?s=&n=&i=&v=&o=&ns=0&uid=0&rau=0. 
  2. Snežana Živančević-Simonović Aleksandar Đukić. Opšta patološka fiziologija. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu medicinski fakultet. ISBN 978-86-82477-65-5. 
  3. Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. http://www.sciencedirect.com/science/book/9780124983403. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Snežana Živančević-Simonović Aleksandar Đukić. Opšta patološka fiziologija. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu medicinski fakultet. ISBN 978-86-82477-65-5. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).