Atrofija

Izvor: Wikipedia

Atrofija je zaživotno smanjenje zapremine ćelija, shodno tome i tkiva, organa pa i čitavog organizma. Atrofija je stečeni proces, za razliku od urođene nerazvijenosti, hipoplazije (hypoplasia), agenezije i aplazije, koje se često sreću kod parnih organa: bubrega, nadbubrega, polnih žlezda i drugo. Atrofija predstavlja redukciju strukturnih komponenti ćelije, i to najviše mitohondrija, endoplazmatskog retikuluma i miofilamenata. Značaj atrofije sastoji se u tome što dolazi do smanjene funkcije atrofičnog organa.Neke atrofije su reverzibilne, što zavisi od uzroka i obima, dok je senilna atrofija ireverzibilna. Ukoliko su atrofične promene dugo trajale i veoma izražene, vraćanje zahvaćenog tkiva u prvobitno stanje je često menoguće.

Uzroci[uredi - уреди]

Uzroci atrofije su:

Smanjenje funkcije tkiva
Smanjen priliv krvi
Smanjena ishrana
Gubitak inervacije
Gubitak endokrine stimulacije
Starenje

Mehanizam[uredi - уреди]

Mehanizmi nastanka atrofije još uvek nisu potpuno rasvetljeni. Sigurno je da se radi o poremećaju odnosa anabolizam - katabolizam, kada je katabolizam uvećan. Proteinski turnover zavisi od brojnih faktora, pre svega od nivoa insulina, glikokortikoida, tiroidnih hormona i prostaglandina. Važnu ulogu u proteinskom katabolizmu imaju nelizozomalne proteinaze, kao i Heat - Shock proteini (ubikvitin). Mnoge atrofije praćene su pojavom većeg broja autofagalnih vakuola, koje razaraju lizozomalni enzimi. Neke vakuole, rezistentne su na lizozomalnu digestiju, tako da se tada formiraju lipofuscinske granule, koje u sebi sadrže lipofuscin. Kondenzovane perinukleusno u citoplazmi atrofičnih ćelija, ove granule zlatno žute boje daju mrku prebojenost organima (mrka atrofija - atrophia fusca).

Klasifikacija[uredi - уреди]

Atrofije se mogu klasifikovati na:

  1. Fiziološku i patološku
  2. Lokalnu i opštu

Fiziološka lokalna atrofija (atrophia physiologica localis)[uredi - уреди]

Naziva se još i involucija. Neki organi i tkiva, usled smanjene funkcije u određenom životnom dobu, spontano, postepeno iščezavaju. Za vreme fetalnog razvoja involuiraju škržni lukovi, ductus threoglossus i dr. Posle rođenja, involuira aductus artheriosus i umbilikalni krvni sudovi, zbog gubitka finkcije presecanjem umbilikalne korde, pretvarajući se u fibrozne trake. U pubertetu, timus se zamenjuje masnim tkivom. Atrofija dojki, po prestanku dojenja, i uterusa posle rođenja.

Fiziološka opšta atrofija (atrophia generalisata senilis)[uredi - уреди]

U poodmakloj životnoj dobi, dolazi do smanjenja, manje ili više, svih tkiva. Posebno, staračkom atrofijom, zahvaćeni su mozak, miokard, jetra, koštani sistem i koža. Ova atrofija nastaje zbog jenjavanja endokrine i druge stimulacije, smanjenog priliva krvi zgob opšte ateroskleroze, kao i smanjene pokretljivosti u starosti.

Patološka opšta atrofija (atrophya generalisata pathologica)[uredi - уреди]

Nastaje, najčešće, zbog gladovanja, tj nedovoljnog egzogenog unosa hrane, mada može nastati i zbog teških oboljenja digestivnog trakta, kaheksije, udružene sa malignim bolestima.

Opšta atrofija zbog gladovanja[uredi - уреди]

Naziva se još i "inaniciona" (Atrophia ex inanitione). Zahvata najpre masno tkivo i mišićni sistem, dok je zahvatanje parenhimatoznih organa u drugom planu. Prvo dolazi do trošenja rezervi ugljenih hidrata, kasnije i belančevina. Ovo uzrokuje iščezavanje masti u kostnoj srži i ispod epikarda, što dovodi do sluzne atrofije masnog tkiva. (Histološki, masne ćelije su, zbog nedostatka masti, pretvorene u bretenaste ili zvezdaste strukture, koje u citoplazmi poseduju samo pojedinačne kapljice masti. Ovako izmenjene ćelije, grade rastresitu mrežu ispunjenu seroznom tečnošću.

Endokrina atrofija[uredi - уреди]

Nastaje zbog smanjenog hormonskog uticaja. Najbolji primer je Simmonds - ova bolest, kod hipopituitarizma, gde dolazi do atrofije štitne žlezde, nadgubrežnih žlezda i gonada. Na kraju, smanjuje se čitav organizam, tj. nastaje stadijum kaheksije.

Atrofija kostiju[uredi - уреди]

U ovom slučaju, dolazi do redukcije pravilno mineralizovanog osteoidnog matriksa. Uzroci su dugotrajno ležanje, smanjen unos vitamina C, dugotrajno unošenje kotrikosteroida i opšti endokrini poremećaji. Opšta osteoporoza skeletnog sistema, bitna je karakteristika staračke atrofije.

Patološka lokalna atrofija (atrophia pathologica localisata)[uredi - уреди]

Po uzroku koji do nje dovodi, delimo je na:

Vaskularna ishemijska atrofija (atrophia ishaemica)[uredi - уреди]

Nastaje zbog smanjenog priliva krvi u organ ili tkivo, najčešće zbog ateroskleroze krvog suda. Zbog postepenog suženja, organ podleže postepenoj atrofiji, praćenoj fibrozom ili gliozom (u mozgu).

Posebno se mogu opisati promene na srcu, bubrezima, mozgu i jetri.

Srce
Ispod 300g kod muškaraca, a ispod 250g kod žena. Miokard je čvrst i istanjen (ispod 8 mm u levoj i ispod 3 mm u desnoj komori). Vrh srca je šiljast, subepikardijalno masno tkivo mikrosomatozno transformisano, a koronarne arterije izvijugane. U slučaju mrke atrofije (atrophia fusca) boja miokarda je tamnobraon, tj. mrka. Kod proste atrofije (atrophia simplex), boja miokarda je očuvana.

Mikroskopski, mišićna vlakna su istanjena, jedra piknotična (smanjena i hiperhromna), dok se u slučaju mrke atrofije uočavaju granule lipofuscina, koncentrisane oko jedra. Sa atrofijom miocita, udruženo je množenje dromotropnih tkiva (vezivno i masno), što dovodi do lažne hipertrofije (pseudohypertrophia musculorum ex vacuo). Lipofuscin se boji narandžasto Sudanom III jer sadrži lipide.

Bubreg
Bubreg ima različit makroskopski izgled, zavisno od veličine stenozovanog krvnog suda. U slučaju stenoze ušća ili samog stabla renalne arterije, smanjen je ceo bubreg, a površina mu je glatka (atrophia glabra). Ovakav bubreg naziva se subinfarktus.
Suženje većih grana renalne arterije dovodi do stvaranja velikih kraterastih, sivomodrih udubljenja uz upadljivo istanjenje bubrežne kore.
Hijalinoza arteriola renalne arterije dovodi do difuzne, simetrične atrofije. Površina je sitnozrnasta, kora difuzno istanjena i bledobraonkaste boje, izrazito čvrste kozistencije.
Mozak
Težine ispod 1200 g, izrazito čvrste konzistencije, istanjenih vijuga, proširenih i produbljenih brazda. Na preseku je kora istanjena i hiperpigmentovana. Lumen svih moždanih komora je proširen (hydrocephalus ex vacuo). Mikroskopski, ganglijske ćelije su atrofične ili iščezavaju, a neuroglija se množi, izazivajući sklerozu i čvrstinu mozga.
Jetra
Smanjena ispod 1500 g, čvrsta, oštrijih ivica, smežurane, tj. naborane čaure. Hepatociti i lobulusi su sitni, pa se na malom povećanju u vidnom polju vidi više njih. Perinukleusno je prisutan lipofuscin. Česta je kod hroničnog venskog zastoja. Granularna atrofija je karakteristika ciroze jetre.

Kompresivna atrofija (atrophia ex compressione)[uredi - уреди]

Varijanta ishemijske atrofije. Izazvana je pritiskom na odgovarajući organ. Primeri su: hydronephrosis, atrofija mozfa zbog benignog tumora (meningeoma), uzura rebara zbog aneurizme aorte.

Atrofija zbog neaktivnosti (atrophia ex inactivitate)[uredi - уреди]

Odnosi se na lokomotornisistem i endokrine žlezde.

Neuropatična atrofija (atrophia neuropathica)[uredi - уреди]

Predstavlja upadljivu atrofiju donjih ekstremiteta. Poremećaj nastaje zbog oštećenja trofičnih nerava kao i poremećene funkcije vazomotora. Heat - Shock proteini su butni za preživljavanje ćelija svih vrsta pri njihovom oštećenju. U stresu, ovi proteini olakšavaju degradaciju proteina i na taj način ptite ćeliju od daljeg oštećenja.

Idiopatska atrofija (atrophia idiopathyca)[uredi - уреди]

Atrofija nepoznatog uzroka. Često se sreće u gonadama. Ukoliko se, recimo, jedan testis ili ovarijum odstrane, u drugom nastaje atrofija. Mehanizmi njenog nastanka nisu poznati.

Izvori[uredi - уреди]

Opšta patologija; Vuka Katić, Čedo Kutlešić, Dragan Stojanović