Makrofag

Izvor: Wikipedia
Makrofag miša sa nastavcima citoplazme

Makrofag je krupna, pokretna ćelija ameboidnog oblika koja vrši fagocitozu stranih čestica ili dotrajalih ćelija. Strane čestice u najširem smislu predstavljaju antigene. Na površini ćelije se obrazuju mnogobrojni citoplazmatični nastavci, slični pseudopodijama. U unutrašnjosti ćelije imaju dobro razvijen lizozomski sistem sa širokim spektrom hidrolitičkih enzima što je u vezi sa njihovom sposobnošću fagocitoze. Zbog toga su ranije smatrani delom retikulo-endotelskog sistema. Vode poreklo od monocita.

Prema organu u kome se nalaze, a prisutni su u velikom broju organa tako da svi zajedno obrazuju jednojedarni fagocitni sistem, mogu se klasifikovati na:

Literatura[uredi - уреди]

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.


Eksterni linkovi[uredi - уреди]