William I Osvajač

Izvor: Wikipedia

Vilijam I Osvajač (Kopile) (10289. septembar 1087) je bio kralj Engleske (10661087) i vojvoda Normandije (10351087.).

Izvršio je invaziju na Englesku, pobedio je u bici kod Hastingsa 1066. i postao kralj Engleske. Kao vojvoda Normandije označava se kao Vilijam II, a kao kralj Engleske kao Vilijam I. Poznat je i kao Vilijam Osvajač i kao Vilijam Kopile.

Rani život[uredi - уреди]

Nakon očeve smrti 1035, Vilijam je nasledio vojvodstvo Normandiju kad je imao sedam godina i tada je bio poznat pod nazivom Vilijam II Normandijski. Francuski kralj Anri I proglašava ga vitezom, kad je imao 15 godina. Uz pomoć francuskog kralja Anrija Vilijam slama pobunu u Normandiji kraj Kaena 1047. godine. Time obezbjeđuje potpunu kontrolu nad Normandijom. Oženio se Matildom Flandrijskom 1050, sa kojom je imao šest ćerki i četiri sina.

Osvajanje Engleske[uredi - уреди]

Engleskom je vladao kralj Edvard Ispovednik od 1042. do 1066, koji je umro bez naslednika. Zbog toga tri različite strane počinju iskazivati pretenzije na tron.

Između trojice pretendenata počinju sukobi. Vilijam polaže pravo na presto tvrdeći da ga je Edvard, koji nije imao dece, odredio za naslednika. Harold II Engleski je izabran za kralja na tradicionalni način, na saboru vlastele i sveštenstva. Krunisan je 5. januara 1066. godine. Vilijam Osvajač se nije pomirio sa tim, pa dobija podršku pape i sprema veliku flotu za invaziju Engleske.

Kralj Harald III Norveški napao je severnu Englesku u septembru 1066. i novoizabranom kralju Haroldu ostalo je malo vremena da skupi vojsku potrebnu za obranu. Ipak Harold je uspeo da iznenadi Vikinge u bici na Stamford bridžu 25. septembra 1066. godine. Kralj Harald III Norveški je ubijen u toj bici, a Vikinzima je to bila poslednja invazija na Englesku. Bila je to pirova pobeda koja je bitno oslabila i razbila anglo-saksonsku vojsku.

U međuvremenu Vilijam Kopile Osvajač skupio je flotu od 600 brodova i vojsku od 7.000 ljudi. Vilijam Osvajač je regrutovao vojnike ne samo iz svoje Normandije, nego i iz okolnih područja, iz Holandije i Nemačke. Mnogi su bili drugorođeni ili trećerođeni sinovi, kojima je ostajalo malo ili nimalo nasledstva. Vilijam Osvajač im obećava da će biti nagrađeni zemljom i statusom, ako kupe vlastitog konja, oklop i oružje i pridruže se njegovom pohodu. Nakon odlaganja od nekoliko sedmica usled nevremena iskrcali se se na jugu Engleske, nekoliko dana nakon pobede Harolda nad Vikinzima. Iskrcali su se 28. septembra 1066. u Saseksu. Blizu Hastingsa Vilijam Osvajač je napravio drveni dvorac kao svoju bazu. Izbor baze je predstavljao direktan prst u oko kralju Haroldu, pošto je to bilo lično područje kralja Harolda.

U bici kod Hejstingsa 14. oktobra 1066. Normani su pobedili, kralj Harold je ubijen, a Saksonci su pobegli.

Posle te bitke Vilijam Osvajač je krenuo kroz Kent prema Londonu. Izbegavajući London došao je dolinom Temze do utvrđenog saksonskog grada Valingforda u Oksfordširu, gde se saksonski gospodar grada Vigod potčinjava Vilijamu Osvajaču. Tu je značajno da se nadbiskup Kanterberija Stigand potčinjava Vilijamu. Dok je očekivao da se potčini i London Vilijam Osvajač se kretao severoistočno do Hertfordšira, gde se preostali saksonski plemići predaju njegovoj vlasti. Konačno je proglašen kraljem pri kraju oktobra, a krunisan je 25. decembra 1066. u Vestminsterskoj opatiji, što je otada postala tradicija za sve engleske vladare.

Jug Engleske je brzo priznao novog kralja, a na severu je trajao otpor još šest godina sve do 1072, kada je Vilijam Osvajač ugušio i taj otpor zamenjujući u pobunjenim područjima anglo-saksonsko plemstvo normanskim gospodarima. U Jorkširu je postigao sporazum po kome su lokalni saksonski plemići mogli zadržati zemlju u zamenu za izbegavanje pobuna.

Vilijamova vlast u Engleskoj[uredi - уреди]

Kada je jednom osvojio Englesku započeo je sa velikim promenama. Da bi efikasno ubirao poreze i da bi znao dokle mu seže vlast, Vilijam Osvajač je organizovao popis stanovništva i dobara. Naredio je da se izgrade brojni zamkovi, tvrđave, zatvori, sve da bi sprečio buduće pobune, odnosno da bi ih lako i na vreme ugušio. Po njegovom nalogu je izgrađena Londonska kula. Normanski je postao jezik vladajuće klase u Engleskoj i zamenio je engleski.

Anglo-saksonsko plemstvo je bilo naviklo na državu, u kojoj su oni imali veliku autonomiju, a Vilijam Osvajač je uveo centralizovanu državu. Anglo-saksonsko plemstvo se buni, pa ostaju bez poseda. Sva zemlja u Engleskoj i svi posedi su prešli u ruke Normana, a anglo-saksonsko plemstvo je emigriralo u druge evropske zemlje.

Nasledio ga je sin Vilijam II.

Prethodnik:
Harold II Engleski
Engleski kraljevi
(10661087)
Nasljednik:
Vilijam II