Karl Barth

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Karl Bart
DBP 1986 1282 Karl Barth.jpg
Rođenje 10. maj 1886. (1886-05-10)
Bazel
Smrt 10. decembar 1968. (dob: 82)
Bazel
Polje matematika

Karl Bart (nem. Karl Barth; Bazel, 10. 5. 1886. – Bazel, 10. 12. 1968) bio je švajcarski matematičar i protestantski teolog.

Mladost i školovanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Otac mu je bio profesor Novog zaveta na teološkom fakultetu u Bernu. Posle studija u Bernu, Berlinu, Tibingenu i Marburgu stupio je na svešteničku dužnost u Ženevi (1909–1911) gde je proveo narednih deset godina.

Nauka[uredi - уреди | uredi izvor]

Karl Bat je sarađivao sa Fredrikom Tejlorom i veoma dobro upoznao osnove njegove filozofije naučnog upravljanja. Nešto kasnije je uveo sistem naučnog upravljanja u Franklin Motor Car Company (1908–1912). Efekti su bili iznenađujući – podigao je proizvodnju za više od deset puta. Bart je predavao naučno upravljanje na univerzitetima u Čikagu i na Harvardu u periodu od 1911. do 1922. godine. Zvali su ga „ortodoksni predstavnik naučnog upravljanja“, pošto je bio usko orijentisan samo na neke, pre svega matematičke aspekte menadžmenta.

Karijera i doba rata[uredi - уреди | uredi izvor]

Suočen sa ratnim zbivanjima od 1914 do 1918. g. pristupio je radikalnom preispitivanju teoloških načela i izložio ih u delu Der Romerbrief (1919). Po dolasku Hitlera na vlast i početka Crkvene borbe (1933), Bart je “zalutao” u konfesionalnu Crkvu. Bio je jedan od sastavljača Bremenske deklacije iz 1934. g. po pitanju konfesionalne Crkve. Napao je nacizam iako je ispovedanje vere bilo slobodno – čovek nije mogao da ostane nezainteresovan u takvim okolnostima. Odbivši da položi zakletvu o vernosti pred Hitlerom, ostao je bez svoje funkcije posle čega je napustio Nemačku, a 1935. postao je profesor teologije u Bazelu. 1939. Oduzeta mu je doktorska titula u Minsteru.

Učenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Njegovo interesovanje najviše su zaokupljale teme o odnosu moderne filozofije religije prema nauci, kulturi, umetnosti, kao i njenim simpatijama prema misticizmu. Zbog toga je mislio da je potrebno filozofiju religije i samu religiju vratiti na postulate Reformacije. Trebalo je vratiti se na učenje biblijskih proroka, čiji su najverniji interpretatori bili teolozi Reformacije, po Bartovom mišljenju. Na njega su uticali Kjerkegor, Dostojevski, Overbek. Od Pada pa naovamo, po Bartovom mišljenju, čitav čovekov život je grešan, njegovi intelektualni, moralni i emocionalni kapaciteti iskvareni, tako da u takvom društvu filozofski sistemi kao što su Šlajermaherov ili Hegelov nisu primenljivi. Ostavio je veliki uticaj na britansku teologiju 1930-ih godina. Neki ga smatraju najvećim protestantskim teologom 20. veka.

Dela[uredi - уреди | uredi izvor]

Najznačajnija dela su mu: Das Wort Gottes und die Theologie, Die Theologie und die Kirche i Credo.

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • R.B. Ho le, The Teaching of Karl Barth, 1930; J. MacConnachie, The Significanse of Karl Barth, 1931.