Jean Baptiste Joseph Fourier

Izvor: Wikipedia
Joseph Fourier
Fourier2.jpg
Rođenje 21. mart 1768
Auxerre, Yonne, Francuska
Smrt 16. maj 1830. (dob: 62)
Pariz, Francuska
Prebivalište Francuska Francuska
Narodnost Francuska Frencuz
Polje Matematika, fizika i historija
Institucija École Normale
École Polytechnique
Alma mater École Normale
Akademski mentor Joseph Lagrange
Istaknuti studenti Gustav Dirichlet
Giovanni Plana
Claude-Louis Navier
Poznat po Fourierova transformacija

Jean Baptiste Joseph Fourier (21.3. 1768. - 16.5. 1830.) je francuski matematičar i fizičar koji se istakao na polju termodinamike.

Biografija[uredi - уреди]

Sin krojača, ostao je siroče u osmoj godini. Školovanje je započeo u jednom benediktinskom manastiru a zatim prešao u vojnu školu. Kasnije pristupa Visokoj školi (École normale supérieure). Imao je za profesore Laplasa i Lagranža. 1797. dobija katedru u Politehničkoj školi. Učestvovao je u Francuskoj revoluciji . Prati Napoleona u Egipat 1798. i dobija visoko mesto diplomate. Postaje sekretar Egipatskog instituta. Vraća se u Francusku 1801. godine. 1816. se seli u Pariz. Postaje član Akademije nauka (Académie des sciences) 1817. i 1826. član Francuske akademije (Académie française) na poziciji 5.

Umire u Parizu 1830. godine.

Univerzitet u Grenoblu nosi njegovo ime.

Radovi[uredi - уреди]

1822. objavljuje "Analitičku teoriju toplote" (Théorie analytique de la chaleur). Pripisuje mu se otkriće koje je objavio u eseju iz 1824. da atmosferski gasovi mogu da povećaju površinsku temperaturu na Zemlji. Ovaj efekat će kasnije biti nazvan efekat staklene bašte. Uspostavio je koncept energetskog balansa planeta. Između 1822. i 1829. objavljuje Izveštaj o napretku matematike.