François Bozizé
| Fransoa Bozize | |
| |
| Biografija | |
|---|---|
| Datum rođenja | 14. oktobar 1946. |
| Mesto rođenja | Muila (Francuska Ekvatorijalna Afrika) |
| Profesija | vojno lice, političar |
| Mandat(i) | |
| 6. predsednik Centralnoafričke Republike | |
| 15. mart 2003. — 24. mart 2013. | |
| Prethodnik | Anž-Feliks Patase |
| Naslednik | Michel Djotodia |
uredi  |
|
Fransoa Bozize (fr. François Bozizé; 14. oktobar 1946. – ) je političar i predsednik Centralnoafričke Republike od 2003. do 2013. godine.
Rođen je 1946. godine u mestu Muila, današnji Gabon, u narodu Gbaje. Završio je fakultet za oficire u centralnoafričkoj provinciji Buar[1]. Do 1969. je postao viši poručnik, a 1975. kapetan[1]. Car Žan-Bedel Bokasa ga je 1978. unapredio u čin brigadnog generala[1], jer je istukao francuskog neopunomoćenog oficira, koji se nije prikladno odnosio prema Bokasi[2][3]. Nakon što je Bokasa srušen s vlasti 1979, Bozize je u Dakovoj vladi postao ministar odbrane[1]. U narednoj vladi Kolingbe, bio je ministar za informacije.
Bio je učesnik propalog puča Anž-Feliksa Patase 1982[4], pa je pobegao iz zemlje sa još 100 oficira. Tokom egzila je boravio u Francuskoj[5]. Bio je uhapšen u Beninu 1989. i zatvoren. Osuđen je zbog učešća u puču, ali je pomilovan 24. septembra 1991. i pušten 1. decembra[1][6]. Posle toga se vratio u Francusku i tamo živeo još dve godine.
Tokom raspada Istočnog bloka, na vladu Centralnoafričke Republike vršen je pritisak da pokrene demokratizaciju političke klime u zemlji. U međuvremenu je Patase 1993. godine pobedio na predsedničkim izborima. Bozize se vratio u CAR i ostao Patasin pobornik, a ovaj ga je unapredio u šefa oružanih snaga.
Nakon pokušaja puča 2001[7], Patase je postao nepoverljiv prema Bozizeu i smenio ga s funkcije šefa oružanih snaga. Bozize je kasnije uspešno izmakao njegovim snagama i pobegao u Čad[8][9]. Od tamo je nastavio da komanduje pobunjenicima u borbi protiv Patasinih snaga.
Bozizeove trupe osvojile su glavni grad Bangi 15. marta 2003, što je označilo njegovu pobedu u ratu[10]. Patase je otišao u egzil u Kamerun, a zatim u Togo. Bozize je izabran za predsednika tek na izborima 2005[11], a ponovo je pobedio i 2011. godine.
Krajem 2012. godine, pobunjenička koalicija pod imenom Seleka pokrenula je rat protiv Bozizeove vlade. Bozize je zamolio Francuze za pomoć u slamanju pobune, ali su ga odbili. Primirje je potpisano 11. januara 2013, a Bozize je pristao da na mesto premijera postavi opozicionara Nikolasa Tjangaja[12].
Međutim, pobunjenici su se ponovno digli na oružje 22. marta 2013, optužujući Bozizea da je prekršio uslove mirovnog sporazuma. Pobunjeničke snage su 24. marta 2013. prodrle u glavni grad i zauzele glavne institucije, uključujući i predsedničku palatu. Bozize i njegova porodica sklonili su se u susedni DR Kongo[13].
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Bozize to contest presidency as an independent candidate”, IRIN, 13.12. 2004, pristupljeno 19.1. 2013.
- ↑ Titley 1997: str. 44.
- ↑ Kalck 2005: str. 33.
- ↑ Kalck 2005: str. 8.
- ↑ Kalck 2005: str. xl.
- ↑ http://books.google.com/books?id=3D4xFUTrOycC&pg=PA1049&lpg=PA1049&dq=bozize+trial&source=web&ots=zYdaVoS38W&sig=HsWkcrKY66hW4Z6JKv_NueglgiI&hl=en&sa=X&oi=book_result&resnum=8&ct=result
- ↑ "Situation “confused” after apparent coup attempt", IRIN, 28 May 2001.
- ↑ "Regional efforts underway to calm tensions", IRIN, 28.11. 2001.
- ↑ Mehler 2005: str. 146.
- ↑ "Rebel leader seizes power, suspends constitution", IRIN, 17 March 2003.
- ↑ "Incumbent wins presidency", IRIN, 24.5. 2005.
- ↑ Patrick Fort, "Tiangaye named Central African PM, says 'hard work' begins", Agence France-Presse, 17 January 2013.
- ↑ „Central African Republic capital falls to rebels, Bozizé flees”. Reuters. 24. 3. 2013.. Arhivirano iz originala na datum 2013-03-24. Pristupljeno 24. 3. 2013.
- Kalck, Pierre (2005), Historical Dictionary of the Central African Republic (3rd English izd.), Lanham, Maryland: The Scarecrow Press, ISBN 0-8108-4913-5
- Mehler, Andreas (2005), „The Shaky Foundations, Adverse Circumstances, and Limited Achievements of Democratic Transition in the Central African Republic”, Villalón, Leonardo Alfonso; VonDoepp, Peter, The Fate of Africa's Democratic Experiments: Elites and Institutions, Bloomington, Indiana: Indiana University Press, pp. 126–152, ISBN 0-253-34575-8, OCLC 57414663
- Titley, Brian (1997), Dark Age: The Political Odyssey of Emperor Bokassa, Montreal: McGill-Queen's University Press, ISBN 0-7735-1602-6
Predsednici Centralnoafričke Republike | ||
|---|---|---|
 | ||
Car: Bokasa I (1976-1979) | ||
