Fizir F1V

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Fizir F1V-Majbah
Fizir Maybach L'Aéronautique March,1926.jpg

Fizir F1V

Opšte
Namena školski
Posada 2
Proizvođač Zmaj i Rogožarski
Prvi let 1925
Početak proizvodnje 1928
Masa
Prazan 1.100 kg
Normalna poletna 1.450 kg
Pogon
Klipno-elisni motor Majbah MbIVa 260
Snaga 191 kW
Performanse
Maks. brzina na H=0 176 km/h
Plafon leta 6.000 m
Brzina penjanja 208 m/min

Fizir F1V je osnovni tip aviona iz koga je razvijena čitava serija aviona za vojne potrebe. Konstruisao ga je inž. R. Fizir sa saradnicima a proizvodio se u jugoslovenskim fabrikama aviona Zmaj i Rogožarski u periodu između 1928. do 1932. godine[1].

Projektovanje i razvoj[uredi - уреди | uredi izvor]

Inž. R. Fizir je projektovao dvosedi dvokrilac za izviđanje kao prvi ratni avion u KSHS 1925. godine. Bio je opremljen motorom Majbah 260 KS a prototip je bio napravljen u Novosadskoj Avio radionici 1. vazduhoplovnog puka (AR 1. VP). Prototip je poleteo krajem novembra iste godine, a probni pilot je bio Vladimir Striževski koji je svojim primedbama doprineo poboljšanju aviona. U toku 1926. godine vršene su ispravke uočenih nedostataka uz pomoć inž. Dušana Stankov koji je izvršio kompletan statički i ostale proračune aviona što je bilo neophodno za plovidbenu dozvolu.

Neposredno posle fabričkih proba 8. novembra 1926. godine pilot V. Striževski je ovim avionom prevalio put od 1.410 km na relaciji Novi Sad - Skoplje - Mostar - Rajlovac - Zagreb - Novi Sad a put je trajao 8 sati i 40 minuta Politika 12. oktobra 1926.. Zahvaljujući ovom rekordu avion je prijavljen za međunarodno takmičenje Mala Atanta - Poljska gde je pilot Striževski u konkurenciji 14 ekipa osvojio prvo mesto, iako se takmičio sa ekipama koje su letele na duplo snažnijim avionima. Zahvaljujući ovom uspehu i zadovoljavajućim rezultatima ispitivanja, doneta je odluka da se avion Fizir F1V serijski proizvodi ali sa izmenjenom namenom, umesto izviđačkog ovaj avion je postao prelazni školski avion, pa je shodno tome pretrpeo je određene konstruktivne izmene, dobio je duple komande i tome slično. S obzirom da je tada bilo veoma otežano snabdevanje avio motorima ovaj tip aviona je napravljen sa različitim motorima prema kojima je i izvedeno njihovo ime.

Tehnički opis[uredi - уреди | uredi izvor]

Avion je dvokrilac sa zaobljenim krajevima krila sa po parom upornica sa svake strane i sistemom žica sa zatezačima. Krila su drvene konstrukcije presvučena platnom. Zakrilca je imao i na gornjim i donjim krilima koja su povezana krutom polugom. Trup je potpuno drvene konstrukcije, prednji deo trupa u kome je smešten motor je obložen aluminijumskim limom, a ostali deo trupa je presvučen impregniranim platnom. Nosači motora su bili od zavarenih čeličnih cevi bilo ih je nekoliko modela u zavisnosti od motora koji se ugrađivao. Elisa aviona je bila dvokraka napravljena od drvenog laminata sa fiksnim korakom. Kabina za pilota i izviđača je bila otvorena, imala dva sedišta postavljena u tandem rasporedu (jedano iza drugog). Ispred prvog sedišta bio je postavljen vetrobran od pleksiglasa. Stajni trap je fiksan, napred su bili točkovi sa osovinom, a amortizacija je vršena pomoću gumenog užeta (sandova) a pozadi ispod repa bila je postavljena lisnata opruga kao drljača.

Tipovi aviona Fizir F1V (F1V = fizir prvi vojni):

  1. Fizir F1V-Majbah - motor Majbah (nem. Maybach MbIVa) 260 KS, (napravljeno 32 primeraka 1928. god),
  2. Fizir F1V-Loren - motor Loren (fr. Lorraine-Ditrich 12Eb) 450 KS, (1 primerak-prototip konverzija 1928. god. + 15 konverzija Majbaha u Loren 12Db 400KS 1933. god.),
  3. Fizir F1V-Hispano - motor Hispano (fr. Hispano-Suiza 12Ga) 450 KS, (1 primerak-prototip konverzija 1928. god.),
  4. Fizir F1V-Rajt - motor Rajt (engl. Wright Whirlwind J-5 220) 220 KS, (1 prototip + 15 primeraka 1930. god),
  5. Fizir F1M-Jupiter - mornarički hidroavion (zvani još i „Veliki Fizir") sa motorom Jupiter (IAM Jupiter 9Ad 420) 420 KS, (5 primeraka 1930. god),
  6. Fizir F1G-Kastor - motor Kastor (češ. Walter-Castor 240) 240 KS, (1 primerak-prototip 1931. god.),
  7. Fizir F1G-Titan - motor Titan (češ. Walter-Titan 230) 230 KS, (1 primerak-prototip 1931. god.).

Operativno korišćenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Avion Fizir F1V je na početku svoje službe korišćen kao izviđački avion, da bi kasnije korišćen u pilotskim školama kao prelazni školski avion za izviđačke i bombarderske avione, gde je zamenio dotrajali Srednji Brandenburg Sb.1. Zamena je vršena kako su novi avioni pristizali iz proizvodnje 20 primeraka već do kraja 1928. godine a sledećih 12 primeraka naredne 1929. godine. Služba Fizir F1V ili ti Fizir Majbah-a je trajala do 1932. godine dok su trajali resursi njihovih motora Majbah, ali zbog dobrog stanja konstrukcije aviona odlučeno je da se na 15 aviona izvrši zamena motora Majbah motorima Loren 12Db od 400 KS. (1933. godine u Zmaju), i time produži njihov vek. Svi avioni tipa Fizir F1V su korišćeni u Pilotskim školama do 1936. godine kada su povućeni iz vojne službe i zamenjeni novim avionom Fizir FP-2. Pojedini primerci ovih aviona su leteli do početka Aprilskog rata 1941. godine kao avioni za vezu ili trenažu.

Poslednji avion iz familije tipova ovih aviona Fizir F1M (Fizir prvi mornarički) je bio hidroavion koji je u zemunskom Zmaju razvijen na osnovu zahteva Komande mornarice za izviđački hidroavion sa plovcima. „Veliki Fiziri“, kako je popularno nazvan ovaj avion, su korišćeni u Pomorskom vazduhoplovstvu za blisko izviđanje i kao hidroavioni za tegljenje meta za protivavionska gađanja. Na jednom od ovih aviona je 1931. godine izvršena ugradnja NAKA prstena u cilju poboljšanja hlađenja motora Jupiter. Ovi avioni su leteli do samog rata, tri komada su zarobili Italijani a o njihovoj upotrebi u toku rata nema podataka.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • D. Lučić; Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
  • O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930.), Let 2/2000. Beograd, 2000.
  • O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.), Let 3/2004. Beograd, 2004.
  • Ž. Veljović; Pet decenija Zmaja, IPM Zmaj Zemun, 1972.
  • S. Mikić; Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva, Št. D. Gregorić, Beograd,1933.
  • Š. Oštrić i M. Micevski.; Leteći Čunovi: Čamci koji lete — letelice koje plove, Izložba fotografija, Galerija '73, Beograd, 14-27. septembra 2007. god.
  • V. Ilić; Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije, Let 3/2004. Beograd, 2004.
  • Politika; Značajan uspeh naše avijatike, Politika,12. oktobra 1926., Beograd
  • Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2010) (((sh))). Vek avijacije u Srbiji 1910—2010 225 značajnih letelica. YU-Beograd: Aerokomunikacije. . ISBN 978-86-913973-0-2.. 
  • Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010) (((sh))). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. str. 47d-48d. ISBN 0715 35734 4. 
  • Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 izd.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 1-85260-163-9. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]