Citroën DS

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sitroen DS
Citroen ds.jpg
Sitroen DS
Proizvođač Sitroen
Poznat kao Ajkula, Žaba
Proizvodnja 1955. — 1975.

1.455.746 jedinica

Modeli ID 19, ID 20, DS 19, DS 20, DS 21, DS 23, D Spécial, D Super, D Super 5
Montaža Pariz,  Francuska
Mangulde,  Portugalija
Slau,  UK
Hajdelberg,  Australija
Johanezburg,  JAR
Kopar,  SFRJ
Klasa Viša srednja klasa
Karoserija 4 vrata - limuzina
5 vrata - karavan
2 vrata - kabriolet
Motor četvorotaktni
linijski sa 4 cilindra 1911, 1985, 2175 i 2347 -{cm}-3 [1]
Stepen prenosa 3 stepena (automatik)
4 i 5 stepena (manuelni)
4 stepena (poluautomatik)
Međuosovinsko
rastojanje
3124 mm
Dužina 4826-4991 mm
Širina 1791 mm
Visina 1464-1537 mm
Težina 1270-1384 kg
Dizajner Flaminio Bertoni
Hronologija modela
Sitroen Traksion Avant link= Sitroen Traksion Avant Sitroen Traksion Avant Sitroen CX Sitroen CX link= Sitroen CX

Sitroen DS (fr. Citroën DS), popularno zvan Ajkula[lower-alpha 1] ili Žaba[lower-alpha 2], je automobil koji je proizvodila francuska fabrika automobila Sitroen. Proizvodio se od 1955. do 1975. godine i proizvedeno je 1.455.746 vozila. U Francuskoj je poznat pod nazivom Déesse, što u prevodu znači boginja. DS je poznat po aerodinamičnom futurističkom dizajnu i inovativnom tehnologijom, uključujući hidropneumatsko ogibljenje. Najugledniji magazin Classic & Sports Car proglasio je Sitroen DS najlepšim automobilom svih vremena i dodelio mu je treće mesto za uticaj na dizajn vozila u svetu,[2] a nemački časopis Auto Motor und Sport proglasio ga najboljim autom od Drugog svetskog rata do danas zbog bezvremenskog dizajna i naprednih tehnologija.[3]

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Početkom pedesetih godina HH veka u Sitroenu su shvatili da je vreme za nov i originalan automobil. Kao naslednik Traksion Avanta, na salonu automobila u Parizu 1955. godine, prvi put se pojavio model ID 19 (kasnije se pojavljuje DS 19, koji je nešto bolje opremljen). Na tržištu se našao po prvi put drugačiji automobil po dizajnu i mehanici u odnosu na konkurenciju. Dok su ga jedni sa oduševljenjem prihvatili, drugi su smatrali da je futuristički i komplikovan. Međutim, novi Sitroen je do kraja sajamskog dana primio 12.000 narudžbina.

Prodaja je počela u proleće 1956. godine, i na prvim modelima su primetni razni problemi od kojih je najčešća, defekt hidraulike. Ovaj problem je rešen prelaskom na LHS 2 tečnost koja čini sistem mnogo pouzdanijim. U početku, u ponudi su se našla dva modela, standardni ID i skromnija ID-9 verzija koja je osim hidraulike imala mnogo konvencionalniju tehniku. 1958. godine predstavljena je i kombi verzija sa petoro vrata koja je mogla da preveze osam osoba, poznata pod imenom Safari i bila najčešće korišćena kao ambulantno vozilo. Iste godine počela je prodaja i modela ID Prestige, luksuzne varijante, sa pregradnim staklom između vozača i putnika, kožnim enterijerom i telefonom kod zadnjih sedišta.

1960. godine dolazi do laganog redizajna. Iste godine, predstavljena je i kabriolet verzija koja je razvijena na standardnoj šasiji sa dvoje vrata i platnenim krovom. Zbog ručnog rada, broj proizvedenih kabrioleta je bio mali a cena mu je, u odnosu na ostale modele bila mnogo veća.

U avgustu 1964. godine predstavljen je DS Pallas koji je zaokružio ponudu i predstavljao luksuzniju verziju. 1965. godine, u ponudu je uvršten i novi motor od 2100 kubika i 100 KS, a postojeći agregat od 1900 kubika je modernizovan i pojačan na 84 KS. Tih godina počinje da se više koristi oznaka DS koja je do tad označavala bolje opremljene verzije, dok je početkom 1967. godine i predstavljenjem prvog ozbiljnijeg redizajna, stara oznaka ID izlazi iz upotrebe. Te godine uvedena su dupla prednja svetla u staklenom kućištu, koja su u zavisnosti od verzije mogla, prilikom skretanja da se okreću prema radijusu krivine. Prednji deo je postao mnogo elegantniji, agresivniji i moderniji.

Sredinom 1968. godine, verzija DS 20 sa motorom od 2000 kubila i 90 KS zamenjuje DS 19, a te godine veliki korak napred u razvoju predstavlja i DS 21 i.e. koja je imala elektronsko ubrizgavanje goriva i bila među prvim takvim automobilima u svetu. Od 1970. godine ugrađuje se serijski petostepeni menjač, a za sve modele postaje dostupan i automatik. 1972. godine, uvodi se u ponudu DS 23 sa motorom od 2300 kubika i ubrizgavanjem goriva, dok serija okolnosti kao što su predstavljanje naslednika, modela CX i preuzimanje fabrike Sitroen od strane Pežoa, označava poslednju etapu razvoja. 1974. godine proizveden je poslednji kabriolet pod imenom Usine.

24. aprila 1975. godine sa traka je sišao poslednji Sitroen D serije, posle skoro 1,5 miliona prodatih vozila.[4]

Dizajn i inovacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Italijanski vajar i dizajner Flaminio Bertoni i francuski vazduhoplovni inženjer Andre Lefebvre su najzaslužniji za stvaranje Sitroena DS. Originalna karoserija, koju je Bertoni dizajnirao, je automobilu donela ime ajkula, ostaće popularan tako iako je imao svoje oznake. Bertoni, koji je bio šef odela za dizajn u Sitroenu, počeo je još 1938. godine dizajnirati DS, da bi ga konačno završio samo mesec dana pre izložbe u Parizu. To je bio prvi zaobljen auto, jer su se pedesetih godina ulicama vozili kockasti automobili. Karoserija je većinom napravljena od čeličnih limova ali je krov bio od fiberglasa, a hauba od aluminijuma. Svi paneli na karoseriji su bili pričvršćeni zavrtnjima na šasiju što je eventualne popravke učunilo mnogo lakšim. Unutašnjost je bila prostrana sa potpuno ravnim podom, jer je menjač postavljen kod volana. Interesantan detalj je bilo nepostojanje klasične papučice kočnice koju je zamenilo gumeno dugme na podu vozila koje je obavljalo istu funkciju. DS je bio poznat i po razvijenom pitanju bezbednosti vozila, koje se do tad nije pojavljivalo i po upotrebi plastičnih masa u konstrukciji. Rezervoar je bio montiran unutar snažne šasije, a volan sa samo jednim krakom je dizajniran da se slomi u slučaju frontalnog sudara.[4]

Sitroen DS je čuven po hidropneumatskom ogibljenju, koje je isprobano kod modela 15 H. Sa ovim sistemom DS je posedovao savršenu udobnost u vožnji i konstantanu visinu vozila bez obzira na opterećenje. Pored toga, u slučaju nužde, moguća je vožnja i na tri točka i menjanje točkova bez dizalice. Hidraulika je omogućila i ugradnju poluautomatskog menjača i servo volana. Najuočljiviji je bio izgled vozila i dizajner Flaminio Bertoni pri stvaranju namerno je izostavio klasičnu masku hladnjaka da bi dobio na aerodinamici i komfornijoj vožnji. Za zaustavljanje vozila brinuli su se diskovi na prednjoj osovini i klasične doboš kočnice nazad.[4] DS je bio prvi serijski automobil sa prednjim disk kočnicama.

Atentat na Gola[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Atentat u Peti-Klamaru

Sitroen DS je odigrao važnu ulogu u neuspeli atentat na francuskog predsednika Šarl de Gola. 1962. godine francuska paravojna grupa otvorila je paljbu iz automata na predsednika i njegovu ženu dok su se na zadnjem sedištu vozili niz parisku Aveniju oslobođenja. Najmanje 140 metaka zasulo je vozilo. Sitroen je bio izrešetan, a dve gume su bile izbušene. Na mokrom, klizavom i neravnom putu, destabilizovani automobil je počeo da proklizava, a šofer se borio da zadrži kontrolu. Međutim, tada je na scenu stupilo njegovo inovativno, samopodešavajuće hidropneumatsko oslanjanje koje je vrlo brzo uskladilo poziciju točkova, prilagodivši se izduvanim gumama i održavši gaznu površinu u kontaktu sa podlogom. Ovo je omogućilo vozaču da se izvuče iz ozbiljnog zanošenja i da povrati kontrolu dok je ubrzavao prema bezbednoj udaljenosti.[5]

Galerija[uredi - уреди | uredi izvor]

Napomene[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Modeli proizvedeni 1968-1975. Farovi na ovom modeli podsećali su na ajkulu i otuda ovaj nadimak.
  2. Modeli proizvedeni 1955-1968. Ovi modeli su imali okrugle prednje farove i auto je podsećao na žabu.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]