Baničina
| Баничина | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1169 |
| Положај | |
| Координате | 44°17′17″N 20°55′28″E / 44.288166°N 20.9245°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 198 m |
  Баничина Баничина (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
Координате: 44° 17′ 17" СГШ, 20° 55′ 28" ИГД
Баничина је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 1169 становника (према попису из 1991. било је 1288 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Село лежи јужно од Смедеревске Паланке. Име села Баничина је остатак давнијег географског појма Баничина планина - венац брда између река Раче и Јасенице (према речнику Вука Караџића, „банити се“ значи, гордо се уздизати). Село се под именом Кошарња јавља у историјским списима први пут 1426. или 1427. године, када ово сточарско село, заједно са сточарским селом Хајлај (данашњи Церовац) деспот Стефан Лазаревић поклања челнику Радосаву - Раду Облачићу. Помиње се првих десетина 19. века у арачким списковима под именом „Кашарина“ и 1822.год. имала је само 11 кућа. У Кошарни је било царских добара која је, после ослобађања, Порта преко Београдског Велики везира издавала под закуп Србима. Од почетка 1826. год. Сва су ова добра прешла у закуп на кнеза Милоша. И кнез је овде имао трла и кошеве, по чему је настала новија легенда да је село добило име Кошарња. Заселак Кошарње је био Вишевац у време када је у њему рођен Карађорђе. После одвајања Вишевца и Мраморца, остатак Кошарње је преузео некада шири појам Баничина као име села. И после одвајања засеока Стојачка, село спада међу просторно највећа села у околини.
Године 1846. ово се насеље не зове више Кошарња, већ Баничина и тада је имало 57 кућа. По попису из 1921. год. У Баничини је било 456 кућа са 2424 становника (са засеоком Стојачком).[1]
Црква Св. Архангела Гаврила је саграђена 1892. и богато је осликана фрескама, са великим иконостасом. У темељ цркве је уграђен камен од остатака старије цркве, која се налазила у долини потока Маскар испод данашње школе. У близини цркве (на месту старог гробља у долини потока испод школе, крај данашњег фудбалског игралишта) је место где је погинуо Станоје Главаш, обележено спомен плочом, а у црквеној порти је гробница, у којој су смештене његове кости, пренете 20 маја 1920. године.[2]
Основна школа у Баничини је веома леп пример „школе из Буквара“ - типског решења школе, једна од око 120 таквих школа, које је Краљ Александар изградио између два светска рата (оваква школа се налази на сликама у Буквару из педесетих и шездесетих година протеклог века). У близини је и Краљева спомен-чесма, подигнута 1926. године. У црквеној порти је подигнут споменик са око 85 уписаних погинулих бораца у Ослободилачким ратовима 1912. до 1918. године. На сеоском гробљу је споменик посвећен петнаесторици српских војника, погинулих у бици на брду Караула приликом повлачења 1915. године.
Порекло становништва[uredi | uredi kod]
Најстарије породице у селу сматрају се Станојевићи, Мијановићи и Благојевићи (Радоњићи). Благојевићи причају да су старином од Соко Бање, да су бежали „преко“ (у Банат) и да их је, при повратку за „Ђоковину“, задржао кнез Милош и овде населио. Веле да је тада овде била алија и пусто и да су у прво време чували стоку кнеза Милоша.
Остале породице досељене и по пореклу се могу овако распоредити: има 7 породица са 55 кућа досељеника непознатог порекла, 33 породице са 161 кучом динарских досељеника, 1 породица са 6 куча косовско-метохиских досељеника, 3 породице са 22 куће моравско-вардарских досељеника, 6 породица са 28 кућа шопских досељеника и 7 породица са 39 кућа тимочко-браничевских досељеника. ([3]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Баничина живи 940 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (39,9 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 332 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,52.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.164 | 99,57% | ||
| Црногорци | 2 | 0,17% | ||
| Мађари | 1 | 0,08% | ||
| Македонци | 1 | 0,08% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 5 | 4 | ||
| 80+ | 15 | 24 | ||
| 75-79 | 30 | 38 | ||
| 70-74 | 34 | 49 | ||
| 65-69 | 32 | 38 | ||
| 60-64 | 28 | 23 | ||
| 55-59 | 32 | 22 | ||
| 50-54 | 42 | 35 | ||
| 45-49 | 44 | 40 | ||
| 40-44 | 38 | 34 | ||
| 35-39 | 38 | 34 | ||
| 30-34 | 35 | 34 | ||
| 25-29 | 45 | 38 | ||
| 20-24 | 40 | 43 | ||
| 15-19 | 25 | 30 | ||
| 10-14 | 39 | 35 | ||
| 5-9 | 47 | 22 | ||
| 0-4 | 32 | 25 | ||
| просек | 39.9 | 43.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 483 | 114 | 315 | 34 | 19 | 1 |
| Женски | 486 | 64 | 323 | 94 | 4 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 352 | 251 | - | - | 52 | 1 | 12 | 5 | 1 | 9 |
| Женски | 217 | 176 | - | - | 6 | 1 | 1 | 7 | 1 | 3 |
| Оба | 569 | 427 | - | - | 58 | 2 | 13 | 12 | 2 | 12 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 2 | 4 | 7 | 1 | 1 | - | - | 6 | |
| Женски | - | - | - | 4 | 14 | 2 | - | - | 2 | |
| Оба | - | 2 | 4 | 11 | 15 | 3 | - | - | 8 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Монографија Подунавске област 1812-1927"НапредакПанчево"(1927)
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља,, Књ.13. (Др. Б. М. Дробњаковић: Јасеница)
- ↑ "Летопис“ Места Србије и обичаји Марина (Беч 1999).
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
