Глибовац
| Глибовац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 2269 |
| Положај | |
| Координате | 44°22′18″N 20°54′27″E / 44.371666°N 20.9075°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 110 m |
  Глибовац Глибовац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
Координате: 44° 22′ 18" СГШ, 20° 54′ 27" ИГД
Глибовац је приградско насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 2269 становника (према попису из 1991. било је 2405 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Глибовац се налази западно од Паланке. Глибовац је старије насеље. Идући Булиној Води, на путу за Паланку, постојала је некада, како вели предање, нека стара црква и гробље. То место се звало Старо село.
У арачким списковима (порески списак) забележено је ово насеље : 1818. г. оно је имало 52 а 1822. г. 47 кућа. Године 1846. село је имало 86 кућа, а по попису из 1921. г. у селу је било 293 куће са 1842 становника.
Раније се село звало Салевац, а данашње му је име дао Хасан-паша. Име Салевац остало је само за један део сеоског атара, у углу, кији чине Луг и Кубршница. Прича се да је једном приликом Хасан-паша пошао из Паланке за Салевац, па се заглибио у блато и врати се натраг; љут због овога нареди да се село убудуће зове Глибовац.
„Колац је у селу ударио“ предак Козлића, Теодор Алексић, који је са браћом Симом и Алексом дошао од Косова. Козлићи данас имају разна презимена и један њихов огранак, Ђурђевићи, потомци су Дели-Марка, зета Станоје Главаша. У исто време када и Козлићи, дошли су од Косова и преци Дабића (који данас имају разна презимена).
Глибовац је познат по Станоје Главаш који се родио у Азањском засеоку који данас припада Глибовцу. Његов отац Димитрије дошао је из околине Дебра најпре у околину Крушевца, где је пробавио неколико година. Како су му ту помрла деца, крене даље и дође у данашњи Глибовац. У Глибовцу му се роде синови Станоје и Ђока и кћи Стана. Од Станоја у селу данас нема потомака, а од Ђоке су данашњи Ђокићи. Остале су породице дошле из разних крајева, Динарских, косовско-метохијског, вардарско-моравских крајева, тимочко-бранчевских крајева, и из „прека“ (Војводине)
Црква је подигнута 1903. г. а 1908. г. је подигнута школа. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Глибовац живи 1829 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (40,0 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 639 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.240 | 98,72% | ||
| Црногорци | 7 | 0,30% | ||
| Роми | 6 | 0,26% | ||
| Македонци | 2 | 0,08% | ||
| Хрвати | 1 | 0,04% | ||
| Украјинци | 1 | 0,04% | ||
| Руси | 1 | 0,04% | ||
| Југословени | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 3 | 0,13% | ||
| м | ж | |||
| ? | 19 | 14 | ||
| 80+ | 17 | 26 | ||
| 75-79 | 34 | 57 | ||
| 70-74 | 49 | 83 | ||
| 65-69 | 57 | 63 | ||
| 60-64 | 57 | 69 | ||
| 55-59 | 60 | 62 | ||
| 50-54 | 96 | 85 | ||
| 45-49 | 109 | 77 | ||
| 40-44 | 84 | 95 | ||
| 35-39 | 67 | 68 | ||
| 30-34 | 64 | 77 | ||
| 25-29 | 70 | 66 | ||
| 20-24 | 82 | 69 | ||
| 15-19 | 63 | 82 | ||
| 10-14 | 50 | 69 | ||
| 5-9 | 73 | 55 | ||
| 0-4 | 40 | 61 | ||
| просек | 40.0 | 41.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 928 | 228 | 611 | 41 | 38 | 10 |
| Женски | 993 | 167 | 615 | 175 | 31 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 508 | 77 | - | - | 158 | 25 | 34 | 44 | 10 | 54 |
| Женски | 297 | 81 | - | - | 60 | 4 | 4 | 41 | 9 | 12 |
| Оба | 805 | 158 | - | - | 218 | 29 | 38 | 85 | 19 | 66 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 12 | 29 | 13 | 31 | 7 | - | - | 14 | |
| Женски | 3 | 8 | 8 | 23 | 33 | 8 | - | - | 3 | |
| Оба | 3 | 20 | 37 | 36 | 64 | 15 | - | - | 17 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература:[uredi | uredi kod]
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
