Мраморац
| Мраморац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 613 |
| Положај | |
| Координате | 44°17′08″N 20°53′23″E / 44.285666°N 20.889833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 273 m |
  Мраморац Мраморац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
Координате: 44° 17′ 08" СГШ, 20° 53′ 23" ИГД
Мраморац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 613 становника (према попису из 1991. било је 745 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Место се налази југозападно од Паланке. Не може се тачно утврдити када је ово насеље основано. Помиње се у арачким списковима и имало је 1818. г. 25, а 1822. г. 29 кућа. Године 1846. село је имало 45 кућа, а по попису из 1921. године. Мраморац је имао 174 куће са 935 становника. Село је раније било у Селишту, у долини Јасенице, где она прима Драгонешки Поток. Како су имања била далеко, а нарочито трла, која су била под Самарићем, почели су се пресељавати на данашње место.
Најстарије су породице: Кузмићи (данас разним презименима), Михаловићи, Вујићићи, Нешићи, Јовановићи, и Симићи.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Мраморац живи 517 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (43,8 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 179 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 609 | 99,34% | ||
| Бугари | 2 | 0,32% | ||
| Мађари | 1 | 0,16% | ||
| непознато | 1 | 0,16% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 2 | ||
| 80+ | 12 | 13 | ||
| 75-79 | 14 | 26 | ||
| 70-74 | 25 | 31 | ||
| 65-69 | 26 | 22 | ||
| 60-64 | 14 | 18 | ||
| 55-59 | 15 | 14 | ||
| 50-54 | 21 | 12 | ||
| 45-49 | 33 | 29 | ||
| 40-44 | 17 | 22 | ||
| 35-39 | 17 | 15 | ||
| 30-34 | 17 | 8 | ||
| 25-29 | 17 | 13 | ||
| 20-24 | 21 | 29 | ||
| 15-19 | 18 | 14 | ||
| 10-14 | 15 | 14 | ||
| 5-9 | 11 | 11 | ||
| 0-4 | 16 | 11 | ||
| просек | 43.8 | 46.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 267 | 65 | 172 | 19 | 11 | - |
| Женски | 268 | 29 | 173 | 59 | 7 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 170 | 124 | - | - | 17 | 1 | 12 | 2 | 1 | 1 |
| Женски | 97 | 79 | - | - | 4 | - | 1 | 5 | 1 | - |
| Оба | 267 | 203 | - | - | 21 | 1 | 13 | 7 | 2 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 3 | 1 | 2 | 4 | - | - | 2 | |
| Женски | - | - | 1 | 1 | 3 | 1 | - | - | 1 | |
| Оба | - | - | 4 | 2 | 5 | 5 | - | - | 3 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- „Летопис Подунавских места“Марина(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
