Кусадак

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Кусадак

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво (2011) 5691
Положај
Координате 44°23′35″N 20°48′07″E / 44.393166°N 20.802°E / 44.393166; 20.802
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 175 m
Кусадак is located in Srbije
Кусадак
Кусадак
Кусадак (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 11425
Позивни број 026
Регистарска ознака SP


Координате: 44° 23′ 35" СГШ, 20° 48′ 07" ИГД

Кусадак је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 5691 становника (према попису из 1991. било је 6089 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Кроз село пролази пруга Београд-Ниш и на његовој територији се налазе четири железничке станице. Има веома добру везу са главним градом Србије и осталим градовима у окружењу као што су Смедерево и Аранђеловац.

Има трагова који указују на далеку прошлост. У атару кусадачком нашено је парче украсне плоче, на којој је рељефно израшен римски император као победилац. Ова плоча чува се у београдском народном музеју.

Прве податке о овоме насељу имамо из првих десетина 18. века. За време аустријске владавине 1718-1739. године помиње се ово насеље под именом Kussadak. У списку села и цркава у смедеревском «диштрикту» (срезу) у 1732. години забележен је Кусадак, који тада имао 30 домова и једну цркву «у шуми». Ово ће свакако бити црква Пиносава, коју предање доводи у везу са последњим деспотима. Предање вели да су деспоти овде прићешћивали војску. Црква је била од брвна и служила је за сва околна села.

Село није од увек било на данашњем месту, већ северније, на месту које се зове Селиште, а у близини цркве Пиносаве. И данас се ту наилази на трагове од насеља. Предање вели да је ово старо насеље напуштено «због помора који је завладао».

Кусадак се помиње у арачки списковима и имао је 1818. г. 107, а 1822. г. 121 кућу. И ови подаци показују да је Кусадак старије насеље, јер долази у ред највећих насеља из тога доба.

Најстарије су породице: Стојаковићи (данас по разним презименима) чији је предак Остаја дошао од Бјелог Поља и населио се прво у Селишту, одакле је «због помора» побегао на данашње место; Силијани и Милијани, врло разграната породица са разним презименима, води порекло од браће Силијана и Милијана, који су из «Старе Србије-из Турске» пребегли од Турака; Банковићи воде порекло од предка Банка који је дошао «од Сјенице – Старог Влаха;» Кнежевићи – Кораћи који су род Маринковићима у Ковачевцу; Ђаковићи, старином од Косова, чији је предак Милоје Ђак, вођа боне познате под именом «Ђокова буна»
Године 1846. г. Кусадак је имао 244 куће, а по попсу из 1921. г. у Кусатку је било 997 кућа са 6031 становником.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Током Другог светског рата, за време немачке окупације, у Кусатку, као и уопште у Доњој Јасеници, проценат страдалих цивила, као и војника, био је мањи него у већем делу Србије. Највеће страдање у рату се десило 10.августа 1944 када су четници поставили заседу немачком возу. Немци су сазнали за заседу и уместо обичног, послали блиндирани воз. Из воза су отворили ватру и убили 15 кусадачких и два јагњилска четника,као и једног цивила. Касније је велики број људи из села послат на Сремски фронт, где је погинуло преко 100 Кусачана.

Кусадак има око седам хиљада становника и веома је развијено село. У њему се на периферијама налазе две школе до четвртог разреда а у центру села једна већа која је од првог до осмог разреда, Основна школа „Брана Јевтић“. У селу се такође налази и манастир Пиносава из 17. века.

Село је веома атрактивно за младе пошто има доста локала где могу да се окупљају, село има и језеро које је окружено великом шумом а и спортске активности су заступљене. Постоје фудбалски клуб и фолклорно друштво које окупља доста младих људи.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Кусадак живи 4586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,9 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 1591 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 7226 [3]
1953. 7429
1961. 7506
1971. 6940
1981. 6551
1991. 6089 5961
2002. 5850 5691
2011. 4533
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
5.651 99,29%
Македонци
  
9 0,15%
Хрвати
  
8 0,14%
Словенци
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
Бугари
  
1 0,01%
Југословени
  
1 0,01%
непознато
  
15 0,26%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Коришћена Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]