Кусадак
| Кусадак | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 5691 |
| Положај | |
| Координате | 44°23′35″N 20°48′07″E / 44.393166°N 20.802°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 175 m |
  Кусадак Кусадак (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11425 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
Координате: 44° 23′ 35" СГШ, 20° 48′ 07" ИГД
Кусадак је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 5691 становника (према попису из 1991. било је 6089 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Кроз село пролази пруга Београд-Ниш и на његовој територији се налазе четири железничке станице. Има веома добру везу са главним градом Србије и осталим градовима у окружењу као што су Смедерево и Niš.
Има трагова који указују на далеку прошлост. У атару кусадачком нашено је парче украсне плоче, на којој је рељефно израшен римски император као победилац. Ова плоча чува се у београдском народном музеју.
Прве податке о овоме насељу имамо из првих десетина 18. века. За време аустријске владавине 1718-1739. године помиње се ово насеље под именом Kussadak. У списку села и цркава у смедеревском «диштрикту» (срезу) у 1732. години забележен је Кусадак, који тада имао 30 домова и једну цркву «у шуми». Ово ће свакако бити црква Пиносава, коју предање доводи у везу са последњим деспотима. Предање вели да су деспоти овде прићешћивали војску. Црква је била од брвна и служила је за сва околна села.
Село није од увек било на данашњем месту, већ северније, на месту које се зове Селиште, а у близини цркве Пиносаве. И данас се ту наилази на трагове од насеља. Предање вели да је ово старо насеље напуштено «због помора који је завладао».
Кусадак се помиње у арачки списковима и имао је 1818. г. 107, а 1822. г. 121 кућу. И ови подаци показују да је Кусадак старије насеље, јер долази у ред највећих насеља из тога доба.
Најстарије су породице: Стојаковићи (данас по разним презименима) чији је предак Остаја дошао од Бјелог Поља и населио се прво у Селишту, одакле је «због помора» побегао на данашње место; Силијани и Милијани, врло разграната породица са разним презименима, води порекло од браће Силијана и Милијана, који су из «Старе Србије-из Турске» пребегли од Турака; Банковићи воде порекло од предка Банка који је дошао «од Сјенице – Старог Влаха;» Кнежевићи – Кораћи који су род Маринковићима у Ковачевцу; Ђаковићи, старином од Косова, чији је предак Милоје Ђак, вођа боне познате под именом «Ђокова буна»
Године 1846. г. Кусадак је имао 244 куће, а по попсу из 1921. г. у Кусатку је било 997 кућа са 6031 становником.. (подаци крајем 1921. године).[1]
[2]
Током Другог светског рата, за време немачке окупације, у Кусатку, као и уопште у Доњој Јасеници, проценат страдалих цивила, као и војника, био је мањи него у већем делу Србије. Највеће страдање у рату се десило 10.августа 1944 када су четници поставили заседу немачком возу. Немци су сазнали за заседу и уместо обичног, послали блиндирани воз. Из воза су отворили ватру и убили 15 кусадачких и два јагњилска четника,као и једног цивила. Касније је велики број људи из села послат на Сремски фронт, где је погинуло преко 100 Кусачана.
Кусадак има око седам хиљада становника и веома је развијено село. У њему се на периферијама налазе две школе до четвртог разреда а у центру села једна већа која је од првог до осмог разреда, Основна школа „Брана Јевтић“. У селу се такође налази и манастир Пиносава из 17. века.
Село је веома атрактивно за младе пошто има доста локала где могу да се окупљају, село има и језеро које је окружено великом шумом а и спортске активности су заступљене. Постоје фудбалски клуб и фолклорно друштво које окупља доста младих људи.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Кусадак живи 4586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,9 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 1591 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 5.651 | 99,29% | ||
| Македонци | 9 | 0,15% | ||
| Хрвати | 8 | 0,14% | ||
| Словенци | 1 | 0,01% | ||
| Руси | 1 | 0,01% | ||
| Бугари | 1 | 0,01% | ||
| Југословени | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 15 | 0,26% | ||
| м | ж | |||
| ? | 22 | 13 | ||
| 80+ | 47 | 86 | ||
| 75-79 | 87 | 150 | ||
| 70-74 | 149 | 218 | ||
| 65-69 | 198 | 198 | ||
| 60-64 | 159 | 183 | ||
| 55-59 | 129 | 137 | ||
| 50-54 | 232 | 161 | ||
| 45-49 | 265 | 247 | ||
| 40-44 | 207 | 155 | ||
| 35-39 | 193 | 193 | ||
| 30-34 | 177 | 153 | ||
| 25-29 | 209 | 171 | ||
| 20-24 | 162 | 147 | ||
| 15-19 | 152 | 162 | ||
| 10-14 | 185 | 163 | ||
| 5-9 | 175 | 128 | ||
| 0-4 | 150 | 128 | ||
| просек | 39.9 | 43.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2388 | 582 | 1569 | 157 | 72 | 8 |
| Женски | 2374 | 267 | 1575 | 479 | 45 | 8 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1332 | 196 | - | 1 | 251 | 18 | 35 | 53 | 9 | 631 |
| Женски | 492 | 185 | - | - | 56 | 6 | 2 | 47 | 4 | 70 |
| Оба | 1824 | 381 | - | 1 | 307 | 24 | 37 | 100 | 13 | 701 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 15 | 43 | 14 | 35 | 6 | - | - | 25 | |
| Женски | 2 | 7 | 4 | 26 | 77 | 2 | - | - | 4 | |
| Оба | 2 | 22 | 47 | 40 | 112 | 8 | - | - | 29 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
==
Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
