Svante August Arrhenius

Izvor: Wikipedia
Svante Arrhenius
Arrhenius2.jpg
Rođenje 19. februar 1859. (1859-02-19)
Vik, Švedska
Smrt 2. oktobar 1927. (dob: 68)
Stockholm, Švedska
Polje Fizika, kemija
Institucija Kraljevski institut za tehnologiju
Alma mater Univerzitet u Uppsalu
Stockholmski univerzitet
Akademski mentor Per Teodor Cleve, Erik Edlund
Istaknuti studenti Oskar Benjamin Klein
Poznat po Arrheniusova jednadžba
Istaknute nagrade Nobelova nagrada za kemiju (1903)

Svante Avgust Arenijus (19. februar, 1859. – 2. oktobar, 1927.) je bio švedski istraživač, jedan od osnivača fizičke hemije kao moderne naučne discipline.

Godine 1884. doktorkom disertacijom iz električne provodljivosti elektrolita nije impresirao svoje profesore na univerzitetu u Upsali ali je zato za istu 1903. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju.

U svojoj disertaciji izložio je 56 teza od kojih bi i danas većina bila prihvaćena sa nekim manjim izmenama. Najvažnija ideja iz disertacije je objašnjenje eketrične provodljivosti eletrolita - rastvor soli u vodi je odličan provodnik mada su i čista so i čista voda vrlo slabi provodnici.

Arenijusovo objašnjenje je bilo da prilikom rastvaranja so disosuje u naelektrisane čestice (koje je Faradej mnogo ranije nazvao jonima). Faradej je verovao da joni nastaju u procesu eletrolize; Arenijus je, međutim, tvrdio da joni u rastvoru postoje čak i kada nema eektrične struje.

Godine 1889. Arenijus je objasnio zašto većina reakcija zahteva toplotnu energiju da bi se odvijala formulišući koncept energije aktivacije, energijske barijere koju koja mora biti savladana da bi dva molekula reagovala. Arenijusova jednačina daje kvantitativnu osnovu za odnos između energije aktivacije i brzine hemijske reakcije.

Videti[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  • Svante Arrhenius, 1884, Recherches sur la conductivité galvanique des électrolytes, doctoral dissertation, Stockholm, Royal publishing house, P.A. Norstedt & söner, 89 pages.
  • Svante Arrhenius, 1896a, Ueber den Einfluss des Atmosphärischen Kohlensäurengehalts auf die Temperatur der Erdoberfläche, in the Proceedings of the Royal Swedish Academy of Science, Stockholm 1896, Volume 22, I N. 1, pages 1–101.
  • Svante Arrhenius, 1896b, On the Influence of Carbonic Acid in the Air upon the Temperature of the Ground, London, Edinburgh, and Dublin Philosophical Magazine and Journal of Science (fifth series), April 1896. vol 41, pages 237–275.
  • Svante Arrhenius, 1901a, Ueber die Wärmeabsorption durch Kohlensäure, Annalen der Physik, Vol 4, 1901, pages 690–705.
  • Svante Arrhenius, 1901b, Über Die Wärmeabsorption Durch Kohlensäure Und Ihren Einfluss Auf Die Temperatur Der Erdoberfläche. Abstract of the proceedings of the Royal Academy of Science, 58, 25–58.
  • Svante Arrhenius, 1903, Lehrbuch der Kosmischen Physik, Vol I and II, S. Hirschel publishing house, Leipzig, 1026 pages.
  • Svante Arrhenius, 1908, Das Werden der Welten, Academic Publishing House, Leipzig, 208 pages.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]