Hermann Emil Fischer
| Emil Fischer | |
 |
|
| Rođenje | 9. oktobar 1852. Euskirchen, Njemačkja |
|---|---|
| Smrt | 15. jul 1919. (starost 66) Berlin, Njemačka |
| Polje | kemija |
| Institucija | Univerzitet u Münchenu (1875-81) Univerzitet u Erlangenu (1881-88) Univerzitet u Würzburgu (1888-92) Univerzitet u Berlinu (1892-1919) |
| Alma mater | Univerzitet u Bonnu Univerzitet u Strasbourgu |
| Istaknuti studenti | Alfred Stock Otto Diels Otto Ruff Walter A. Jacobs Ludwig Knorr Oskar Piloty Julius Tafel |
| Poznat po | proučavanje šećera i purina |
| Istaknute nagrade | Nobelova nagrada za kemiju (1902) |
Herman Emil Fišer (9. oktobar 1852. -15. jul 1919.), nemački hemičar, dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 1902 za "rad na sintezi šećera i purina". Rođen je blizu Ejskirhena, kraj Kelna, kao sin biznismena. Herman je želeo da studira prirodne nauke, ali otac ga je naterao da radi u porodičnom biznisu, dok nije otkrio da mu je sin nesposoban za biznis.
Fišer je studirao na Univerzitetu u Bonu 1872, pa se prebacio na Univerzitet u Strasburu. Doktorirao je 1874. na proučavanju ftaleina i dobija poziciju na univerzitetu. Godine 1875. zajedno sa jednim svojim učiteljem i nobelovcem Adolfom fon Bajerom premešta se u Minhen, gde postaje profesor hemije. Profesor na Univerzitetu Erlangen postaje 1881. Na Univerzitetu u Vircburgu je profesor od 1888. do 1892. Postaje šef hemije na Univerzitetu u Berlinu 1892. i tu ostaje do smrti.
Poznat je po radovima na šećerima, posebno na organskoj sintezi glukoze i purina, uključujući i prvu sintezu kofeina. Veliki rad na šećerima je započeo još 1884. Do 1890. uspeo je da ustanovi stereohemijsku prirodu i izomernost šećera. Do 1894. pronalazi sterohemijsku konfiguraciju svih poznatih šećera i predviđa sve moguće izomere. Njegov veliki uspeh je sinteza glukoze, fruktoze i manoze od glicerola. Velik je i njegov doprinos sintezi proteina, na čemu je radio od 1899. do 1908. Otkrio je novi tip aminokiselina prolin i oksiprolin. Proučavao je sintezu proteina dobijajući dipeptide, tripeptide, a kasnije i polipeptide.
Njegovo ime se još uvek može naći u imenima mnogih hemijskih jedinjenja i koncepata.
- Fišerova indolska sinteza
- Fišerove projekcione formule
- Fišerova oksazolna sinteza
- Fišerova sinteza peptida
- Fišerova redukcija
- Fišer-Špajerova esterifikacija
1901. Jacobus Henricus van 't Hoff | 1902. Hermann Emil Fischer | 1903. Svante August Arrhenius | 1904. William Ramsay | 1905. Johann Friedrich Wilhelm Adolf von Baeyer | 1906. Henri Moissan | 1907. Eduard Buchner | 1908. Ernest Rutherford | 1909. Wilhelm Ostwald
1910. Otto Wallach | 1911. Marie Sklodowska-Curie | 1912. Victor Grignard & Paul Sabatier| 1913. Alfred Werner | 1914. Theodore William Richards | 1915. Richard Martin Willstätter | 1918. Fritz Haber
1920. Walther Hermann Nernst | 1921. Frederick Soddy | 1922. Francis William Aston | 1923. Fritz Pregl | 1925. Richard Adolf Zsigmondy | 1926. Theodor Svedberg | 1927. Heinrich Otto Wieland | 1928. Adolf Otto Reinhold Windaus | 1929. Arthur Harden & Hans Karl August Simon von Euler-Chelpin
1930. Hans Fischer | 1931. Carl Bosch & Friedrich Bergius| 1932. Irving Langmuir | 1934. Harold Clayton Urey | 1935. Frédéric Joliot, Irène Joliot-Curie | 1936. Petrus (Peter) Josephus Wilhelmus Debye | 1937. Walter Norman Haworth & Paul Karrer| 1938. Richard Kuhn | 1939. Adolf Butenandt & Lavoslav Ružička
1943. George de Hevesy | 1944. Otto Hahn | 1945. Artturi Ilmari Virtanen | 1946. James Batcheller Sumner, John Howard Northrop & Wendell Meredith Stanley | 1947. Robert Robinson | 1948. Arne Wilhelm Kaurin Tiselius | 1949. William Francis Giauque
1950. Otto Paul Hermann Diels & Kurt Alder | 1951. Edwin Mattison McMillan & Glenn Theodore Seaborg | 1952. Archer John Porter Martin & Richard Laurence Millington Synge | 1953. Hermann Staudinger | 1954. Linus Carl Pauling | 1955. Vincent du Vigneaud | 1956. Cyril Norman Hinshelwood & Nikolaj Nikolajevič Semenov | 1957. Sir Alexander Todd | 1958. Frederick Sanger | 1959. Jaroslav Heyrovský
1960. Willard Frank Libby | 1961. Melvin Calvin | 1962. Max Ferdinand Perutz & John Cowdery Kendrew | 1963. Karl Ziegler & Giulio Natta | 1964. Dorothy Crowfoot Hodgkin | 1965. Robert Burns Woodward | 1966. Robert Sanderson Mulliken | 1967. Manfred Eigen, Ronald George Wreyford Norrish & George Porter | 1968. Lars Onsager | 1969. Derek H. R. Barton & Odd Hassel
1970. Luis F. Leloir | 1971. Gerhard Herzberg | 1972. Christian B. Anfinsen, Stanford Moore & William H. Stein | 1973. Ernst Otto Fischer & Geoffrey Wilkinson | 1974. Paul J. Flory | 1975. John Warcup Cornforth & Vladimir Prelog | 1976. William Nunn Lipscomb, Jr. | 1977. Ilya Prigogine | 1978. Peter D. Mitchell | 1979. Herbert C. Brown & Georg Wittig
1980. Paul Berg, Walter Gilbert & Frederick Sanger | 1981. Kenichi Fukui & Roald Hoffmann | 1982. Aaron Klug | 1983. Henry Taube | 1984. Robert Bruce Merrifield | 1985. Herbert A. Hauptman & Jerome Karle | 1986. Dudley R. Herschbach, Yuan T. Lee & John C. Polanyi | 1987. Donald J. Cram, Jean-Marie Lehn & Charles J. Pedersen | 1988. Johann Deisenhofer, Robert Huber & Hartmut Michel | 1989. Sidney Altman & Thomas R. Cech
1990. Elias James Corey | 1991. Richard R. Ernst | 1992. Rudolph A. Marcus | 1993. Kary B. Mullis & Michael Smith | 1994. George A. Olah | 1995. Paul J. Crutzen, Mario J. Molina & F. Sherwood Rowland | 1996. Robert Curl, Sir Harold Kroto & Richard Smalley | 1997. Paul D. Boyer & John E. Walker & Jens C. Skou | 1998. Walter Kohn & John A. Pople | 1999. Ahmed H. Zewail
2000. Alan J Heeger, Alan G MacDiarmid & Hideki Shirakawa | 2001. William S. Knowles, Ryoji Noyori & K. Barry Sharpless | 2002. Kurt Wüthrich, John B. Fenn & Koichi Tanaka | 2003. Peter Agre & Roderick MacKinnon | 2004. Aaron Ciechanover, Avram Hershko & Irwin Rose | 2005. Yves Chauvin, Robert H. Grubbs & Richard R. Schrock | 2006. Roger David Kornberg | 2007. Gerhard Ertl | 2008. Osamu Shimomura, Martin Chalfie & Roger Yonchien Tsien 2009. Venkatraman Ramakrishnan, Thomas Arthur Steitz & Ada E. Yonath
