Dorothy Hodgkin
| Doroti Meri Kroufut Hodžkin | |
 | |
| Rođenje | 12. maj 1910. Kairo |
|---|---|
| Smrt | 29. jul 1994. Šipston on Stou |
Doroti Meri Kroufut Hodžkin (engl. Dorothy Mary Crowfoot Hodgkin; Kairo, 12. maj 1910 — Šipston on Stou, 29. jul 1994) je bila britanska hemičarka, osnivač je proteinske kristalografije, dobitnica Nobelove nagrade kao i brojnih drugih priznanja.[1][2][3][4][5][6][7] Studirala je na Koledžu Somerville pri Univerzitetu u Oxfordu.
Život i obrazovanje[uredi | uredi kod]
Doroti Meri Kroufut rođena je 1910. u Kairu, gde joj je otac Džon Kroufut radio kao arheolog. Prve četiri godine svog života, Doroti je provela u Egiptu da bi nakon početka Prvog svetskog rata prešla u Englesku gde su se o njoj starali prijatelji i rođaci. Nakon završetka rata, njena majka odlučuje da se vrati u Englesku i preuzme brigu o deci i posveti se njihovom obrazovanju. Kroufutova je podignuta u duhu nesebičnosti i altruizma koji će je pratiti do ostatka njenog života zbog čega je, između ostalog, poznata i kao izuzetan humanitarni radnik.
1921. Kroufutova je krenula u školu Leman gde je veoma rano pokazala interesovanje za hemiju i nauku uopšte. Zahvaljujući kvalitetnom opštem obrazovanju koje je dobila, 1928. upisuje studije hemije na Univerzitetu u Oksfordu. Nakon diplomiranja, 1933. pod mentorstvom Džona Dezmonda Bernala na Kembridžu, Doroti počinje rad na svojoj doktorskoj tezi vezanoj za neistražene vode kristalografije i raznih mogućnosti koje ista pruža. Kroufutova se 1934. ipak vraća na Oksford gde nakon dve godine postaje istraživački saradnik, a ovu poziciju je zadržala sve do 1977. Na Oksfordu, Kroufutova je prvi put uspela da napravi sliku kristala insulina koristeći se rendgenskim zracima. 1937. konačno dobija titulu doktora Univerziteta u Kembridžu.
1937. bila je značajna godina za Kroufutovu i po tome što se te godine udala za Tomasa Hodžkina. Iako ugledan akademik i stručnjak za Afriku, Hodžkinova karijera je bila mešovita i on je 1961. otišao u Ganu gde je dobio mesto savetnika tadašnjem predsedniku Kvameu Nkrumi. Par je imao troje dece. Međutim, po brojnim izvorima, prava Dorotina ljubav bio je Bernal, koji je bio veoma harizmatična ličnost, član Komunističke partije i strastveni simpatizer brojnih sovjetskih režima sve do invazije na Mađarsku. Kroufutova i Bernal su oboje bili u braku, od kojih ni jedan nije tekao glatko. Veruje se da je iz ove veze potekla i podrška naučnicima sa druge strane Gvozdene zavese koju je Doroti pružala. Predano je radila na uspostavljanju naučnih veza između Istoka i Zapada, i bila je oštar zagovornik recionalizacije termonuklearnih arsenala oba bloka ali i veoma umeren govornik na ovu temu što je bilo veoma bitno u zagrejanim diskusijama tog vremena.
Hodžkinova se zvanično penzionisala 1977. godine, međutim, i nakon toga nastavila je da putuje i aktivno se bavi kako naučnim tako i političkim i humanitarnim pitanjima. Patila je od reumatskog artritisa koji nije odgovarao na terapiju usled čega je pred kraj svog života izgubila veći deo pokretljivosti svojih udova. Ovo, međutim, nije sputalo njen energični duh tako da je gotovo do smrti bila aktivan član akademske zajednice. 29. jula 1994. Doroti je umrla od moždanog udara u svom domu u Šipstonu na Stou.
Dostignuća u oblasti hemije[uredi | uredi kod]
Jedno od prvih većih dostignuća koje je Kroufutova postigla bilo je otkriće strukture holesterola već 1937. godine.
Sledeći veliki projekat na kome je radila bilo je istraživanje strukture benzilpenicilina. Kroufutova je zapanjila svoje oksfordske kolege novom metodom kojom je koristila. Primena rendgenskih zraka u rešavanju biohemijskih problema bilo je nešto potpuno novo u to vreme. Kroufutova je rano ustanovila da benzilpenicilin može da kristališe na veći broj načina i da sam molekul ima neobičnu cikličnu strukturu koja se može naći u čak četiri oblika. Ovo je predstavljalo potpuno nov kristalografski problem. Počevši od pretpostavke da trinaestočlani laktamski prsten nije dovoljno stabilna konfiguracija, nakon predanog istraživanja, dr Hodžkin je ustanovila da se penicilin sastoji od dva prstena ugljenikovih atoma sa azotovim heteroatomom. Do ovog saznanja, na kome su još od otkrića penicilina radili najeminentniji naučnici sveta, Doroti je došla 1945. Ovo otkriće je dovelo do sintetisanja prvih hemijski modifikovanih penicilina šireg spektra od postojećih koji će spasiti milione života. Interesantno je i da je prilikom vršenja komplseksnih proračuna potrebnih u sprovođenju rendgenske kristalografije, Hodžkinova koristila jedan od prvih IBM analognih računara, što je ujedno bila i jedna od prvih primena računara u biohemiji.
Nakon ovog istraživanja, Doroti se posvetila istraživanju strukture vitamina B12, čiji je molekul čak četiri puta veći od penicilinskog. Koristeći se različitim dostupnim kristalima ovog vitamina, dr Hodžkin je počela da se fokusira na pozicioniranje težih atoma unutar molekula. Uskoro, zaključila je da je B12 zapravo jedan od porfirina, tip molekula povezan sa hlorofilom. Krajnju strukturu dala je 1954. Njeni savremenici ocenili su da je to bio jedan od najbriljantnijih primena rendgensko kristalografskog pristupa.
Njen omiljeni i najduži projekat bilo je istraživanje strukture proteina insulina. Istraživanje je počela već 1935. sa nadom da će otkriće strukture pomoći u pronalaženju novih tretmana za obolele od dijabetesa. Iako jedan od najmanjih proteina, sastoji se iz niza od samo 51 amino kiseline, Hodžkinovoj je trebalo 34 godine da konačno dešifruje trodimenzionalnu strukturu insulina. Koristeći se rendgenskom kristalografijom, različitim kristalima insulina kao i insulinom dobijenim od svinja, napredak je tekao polako. Za konačno rešenje bio je od velikog značaja i napredak na računarskim sistemima, bez kojih kompleksne proračune jednostavno nije bilo moguće izvesti. Projekat koji smatrala svojom prvom ljubavi konačno je završila 14. avgusta 1969. davši trodimenzionlni prikaz insulina.
Osim ovih najznačajnijih, primenom ovih pionirskih metoda, Doroti je dala strukturu laktoglobulina, feritina i mnogih drugih jedinjenja.
Nagrade i priznanja[uredi | uredi kod]
Kao veoma plodonosna naučnica i cenjen akademik, Doroti je za svog života primila niz priznanja. Svakako najznačajnija bila je Nobelova nagrada za hemiju koju je primila 1964. „za utvrđivanje tehnikama H-zraka strukture važnih biohemijskih supstanci“. Hodžkinova je jedna od samo 33 žene kojima je dodeljena Nobelova nagrada.
Godinu dana kasnije, 1965, od britanske kraljice Elizabete II uvedena je u Red zaslužnih građana (engl. Order of Merit). Popunila je mesto koje je do smrti imao Vinston Čerčil.
Član Kraljevskog društva, najeminentnijeg britanskog naučnog udruženja, bila je od 1947. a od istog je 1976. dobila prestižnu nagradu - Koplijevu medalju.
U periodu između 1970. i 1988. bila je rektor Univerziteta u Bristolu.
Bila je predsednik Pugvaša, međunarodne organizacije koja okuplja akademike u cilju smanjenja opasnosti od oružanih konflikata velikih razmera.
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ DOI:10.1098/rsbm.2002.0011
This citation will be automatically completed in the next few minutes. You can jump the queue or expand by hand - ↑ Glusker, J. P. (1994). „Dorothy crowfoot hodgkin (1910-1994)”. Protein Science 3 (12): 2465–2469. DOI:10.1002/pro.5560031233. PMC 2142778. PMID 7757003.
- ↑ DOI:10.1063/1.2808036
This citation will be automatically completed in the next few minutes. You can jump the queue or expand by hand - ↑ DOI:10.1038/nsb0994-573
This citation will be automatically completed in the next few minutes. You can jump the queue or expand by hand - ↑ DOI:10.1038/371020a0
This citation will be automatically completed in the next few minutes. You can jump the queue or expand by hand - ↑ DOI:10.1017/S0033583500003085
This citation will be automatically completed in the next few minutes. You can jump the queue or expand by hand - ↑ „The Biography of Dorothy Mary Hodgkin”. news.biharprabha.com. Pristupljeno 11 May 2014.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Papers of Dorothy Hodgkin at the Bodleian Library. Catalogues at [1] and [2].
- Ferry, Georgina (1998). Dorothy Hodgkin A Life. London: Granta Books.
- Dodson, Guy; Glusker, Jenny P.; Sayre, David (eds.) (1981). Structural Studies on Molecules of Biological Interest: A Volume in Honour of Professor Dorothy Hodgkin. Oxford: Clarendon Press.
- Glusker, Jenny P. in Out of the Shadows – Contributions of 20th Century Women to Physics.
- Wolfers, Michael (2007). Thomas Hodgkin – Wandering Scholar: A Biography. Monmouth: Merlin Press.
- Hudson, Gill (1991). "Unfathering the Thinkable: Gender, Science and Pacificism in the 1930s". Science and Sensibility: Gender and Scientific Enquiry, 1780–1945, ed. Marina Benjamin, 264–286. Oxford: Blackwell.
- Opfell, Olga S. (1978). Lady Laureates : Women Who Have Won the Nobel Prize. Metuchen, N.J & London: Scarecrow Press. str. 209–223. ISBN 0810811618.
- Jürgen Neffe: Irgendwann habe ich einen ganz starken Willen entwickelt. In: Charlotte Kerner: Nicht nur Madame Curie. Frauen, die den Nobelpreis bekamen. Beltz Verlag, Weinheim/ Basel 1999, ISBN 3-407-80862-3.
- Dorothy Hodgkin, in: Internationales Biographisches Archiv 37/1994 vom 5. September 1994, im Munzinger-Archiv (Artikelanfang frei abrufbar)
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]
- Nobel Prize 1964. deo sajta Nobelove fondacije o Doroti Hodžkin
- Pugwash sajt Pugvaš organizacije, deo posvećen Doroti Hodžkin
- Dorothy Hodgkin tells her life story at Web of Stories (video)
- CWP – Dorothy Hodgkin in a study of contributions of women to physics
- Encyclopaedia Britannica, Dorothy Crowfoot Hodgkin
- Dorothy Crowfoot Hodgkin: A Founder of Protein Crystallography Arhivirano 2012-01-12 na Wayback Machine-u
- DorothyHodgkin.com Arhivirano 2014-09-29 na Wayback Machine-u
