Richard Willstätter

Izvor: Wikipedia
Richard Willstätter
Richard Willstätter.jpg
Rođenje 13. august 1872.
Karlsruhe, Baden, Njemačka
Smrt 3. august 1942. (dob: 69)
Muralto, Locarno, Švicarska
Polje fizikalna kemija
Alma mater Univerzitet u Münchenu
Akademski mentor Alfred Einhorn
Adolf von Baeyer
Poznat po organska kemija
Istaknute nagrade Nobelova nagrada za kemiju (1915)

Rihard Martin Vilšteter (nem. Richard Martin Willstätter) (13. avgust 1872. - 3. avgust 1942.) je bio nemački hemičar. Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1915. za istraživanje na polju biljnih pigmenata, a posebno hlorofila.

U školu je išao u rodnom gradu Karlsrueu, a zatim je pohađao tehničku školu u Nirnbergu. Sa 18 godina odlazi da studira u Minhen. Na odelu za hemiju mentor mu je bio Adolf fon Bajer, kod koga je najpre bio student, a od 1896. predavač. Vanredni profesor postaje 1902. Prvi radovi su mu bili na proučavanju strukture i sinteze biljnih alkaloida. Kasnije radi na kinonskim jedinjenjima, koja su bila baza za mnoge boje. 1905. je dobio ponudu da bude profesor u Cirihu. Sedam godina u Švajcarskoj bili su za njega jako značajni. Posle dobija 1912. istraživačku laboratoriju i honorarno profesorsko mesto na univerzitetu u Berlinu. Tokom dve godine pre Prvog svetskog rata zajedno sa saradnicima uspeva da istraži hlorofil i da završi neke od radova na hemoglobinu. Posle toga uspeva da istraži antosijane, koji su predstavljali boje za cveće i voće. Zbog istraživanja biljnih pigmenata, a posebno hlorofila dobija Nobelovu nagradu za hemiju 1915. godine. Ponovo je prihvatio poziv da bude profesor u Minhenu, kao naslednik svoga starog učitelja Adolfa fon Bajera.

Nastavio je istraživanjima od suštinskog značaja na polju fotosinteze, te na prirodi i aktivitetu enzima. On je bio preteča moderne biohemije. Osim toga rešavao je i probleme teoretske hemije. Uspeo je da sintetizuje ciklooktatetrane i upoređivao ih je sa benzenom.

Karijera mu se naglo završila kada je 1924. najavio penzionisanje u znak protesta protiv rastućeg antisemitizma. Od Gestapoa je pobegao 1938. i emigrirao je u Švajcarsku, ostavljajući u Nemačkoj svu imovinu. Poslednje tri godine života pisao je svoju biografiju, dok nije 3. avgusta 1942. umro.