Povisilica

Izvor: Wikipedia
Povisilica

\sharp Povisilica (fr. dièse, eng. sharp, it. diesis, nem. Kreuz)[1] potpada u grupu znakova koji se jednim imenom zovu predznaci.

Zavisno od upotrebe, predznaci mogu biti:

1. Slučajni ili akcidentali (fr. accidents, eng. accidentals, it. accidenti, nem. Akzidentien ili lat. accidens = slučaj).[1] Oni se pišu samo ispred note, na istoj liniji ili praznini i odnose se samo na istoimene note u tom taktu C sharp.png .
2. Stalni predznaci ili predznaci uz ključ ili armatura. Ovi predznaci se pišu samo iza notnog kluča i važe stalno za sve istoimene note u kompoziciji. Predstavljaju tonalitet kompozicije E major (C sharp minor).png .
3. Podsetnički. Ovi predznaci stoje ispred note u zagradi i podsećaju izvođača da neki znak još važi: Sigurnosni predznak 2.jpg ili više ne važi: Sigurnosni predznak 1.jpg.

Definicija povisilice[uredi - уреди]

Povisilica (ili krst \sharp ) je znak koji povišava notu za polustepen.[2] Beleži se ispred note, na istoj liniji ili praznini  Music-sharp.png . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak is (npr. f - is = fis; c - is = cis; g - is = gis itd).[3]

Dvostruka povisilica[uredi - уреди]

U muzičkoj notaciji upotrebljava se i dvostruka povisilica (DoubleSharp.svg). Ona povišava notu za dva polustepena (tj. za celi stepen). Beleži se ispred note Music-doublesharp.png . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak isis (npr. c - isis = cisis; f - isis = fisis; g - isis = gisis).

Čime se poništava važnost povisilice?[uredi - уреди]

  • Važnost prethodno napisane povisilice se poništava (razrešava) razrešnicom ( \natural ) , te se nota vraća u prvobitni, osnovni oblik. Razrešnica se beleži ispred note Music-natural.png .

U sledećem notnom primeru druga četvrtina je povišena (f u fis). Kod četvrte četvrtine razrešnicom je poništena važnost povisilice, te je nota vraćena u svoj osnovni oblik, u notu f Povisilica & razresnica.jpg.

  • Važnost prethodno napisane dvostruke povisilice (DoubleSharp.svg) se poništava (razrešava) dvostrukom razrešnicom ( \natural \natural ) , koja se piše ispred note Dupla razresnica.jpg koju želimo da vratimo u prvobitni, osnovni oblik.

Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]


Muzički pojmovi
Teorije muzikeTonski sistemLinijski sistemPomoćne linijeNotaLigaturaTačkaProduženje trajanja tonaKorona (muzika)StupanjStepenPolustepenCeo stepenNotna glavaNotni vratbarjačićRebroNotna vrednostCela notaPolovina noteČetvrtina noteOsmina noteŠesnaestina noteTridesetdvojina notePauzaPauza za više taktovaTaktTakticaZavršnicaJednostavni taktoviSloženi taktoviPromena taktovaAlla breveSinkopaNepravilne tonske grupeTriolaKvintolaSekstolaSeptolaPredtaktUzmahHromatska lestvicaTonEnharmonski tonoviTonalitetParalelna lestvicaKonsonancaDisonancaMetronomske oznakeMetronomOznake za interpretacijuDekrešendoPredznaci uz ključPredznaciPovisilicaDvostruka povisilicaSnizilicaDvostruka snizilicarazrešnicaDvostruka razrešnicaArtikulacijaLegatoAgogikaČitanje s listaTranspozicija8vaMuziciranjeMuzikalnostAbrevijatureAttaccaRepeticijaPrima i sekonda voltaNotne skraćenicebisAd libitumCezuraRečenicaFrazaFraziranjeInterpretacijaImprovizacijaA kapelaAlikvotno pevanjeTehnika dahaDuvački instrumentiKamerni tonIntonacijaŠtimovanjeZvučna viljuškaDa capoDa Capo al FineDa capo al CodaDa capo al segnoDal segnoDal segnoDal segno al FineDal segno al CodaVI-DEAkcentUkrasiKratki predudarDugi predudarPraltrilerMordentGrupetoTrilerDvostruki predudarVišestruki predudarSolistička kadencaKompozicijaOpusStilovi u muziciKorepeticijaOrkestracijaSnimanjaKoncert-priredbaKoncert-kompozicijaPublika
SviračIzvođačMuzičarSolistaInterpretatorUmetnikReproduktivni umetnikKlarinetista...
Muzičko školstvo u SrbijiOsnovna muzička školaSrednja muzička školaMuzički fakultet
Podela muzičkih instrumenataMembranofoni instrumentiIdiofoni instrumentiKordofoni instrumentiAerofoni instrumentiElektrofoni instrumenti
Podela muzike