Razrešnica

Izvor: Wikipedia
Razrešnica

Razrešnica (fr. bécarre, eng. natural [sing], it. bequardo, nem. Auflösungszeichen)[1] potpada u grupu znakova koji se jednim imenom zovu predznaci.

Zavisno od upotrebe, predznaci mogu biti:

1. Slučajni ili akcidentali (fr. accidents, eng. accidentals, it. accidenti, nem. Akzidentien ili lat: accidens = slučaj).[1] Oni se pišu samo ispred note, na istoj liniji ili praznini i odnose se samo na istoimene note u tom taktu Music-natural.png .
2. Stalni predznaci ili predznaci uz ključ ili armatura. Ovi predznaci se pišu samo iza notnog ključa i važe stalno za sve istoimene note u kompoziciji. Predstavljaju tonalitet kompozicijeKey signature change.PNG .
3. Podsetnički (sigurnosni). Ovi predznaci stoje u zagradi ispred note i podsećaju izvođača da neki znak:

a) još važi Sigurnosni predznak 4.jpg ili

b) više ne važi: Sigurnosni predznak 1.jpg.

Definicija razrešnice[uredi - уреди]

Razrešnica ( \natural ) je znak koji poništava (razrešava) važnost prethodno napisane povisilice ili snizilice, te se nota vraća u prvobitni, osnovni oblik.[2] Beleži se ispred note, na istoj liniji ili praznini  Music-natural.png .[3]

Dvostruka razrešnica[uredi - уреди]

U muzičkoj notaciji upotrebljava se i dvostruka razrešnica ( \natural \natural ).[4] Ovaj muzički znak poništava (razrešava) važnost prethodno napisane dvostruke snizilice ( \flat\flat ) ili dvostruke povisilice (DoubleSharp.svg) i time noti vraća osnovno ime.

Piše se ispred note koju želimo da vratimo u prvobitni, osnovni oblik u vidu dve razrešnice ( \natural \natural ) Dupla razresnica.jpg.

Primeri sa razrešnicama[uredi - уреди]

  • U sledećem notnom primeru druga četvrtina je povišena (f u fis). Kod četvrte četvrtine razrešnicom je poništena važnost povisilice, te je nota vraćena u svoj osnovni oblik, u notu f Povisilica & razresnica.jpg.
  • U ovom primeru razrešnica u zagradi ispred treće note ukazuje da se povisilica ispred prve note g1 ne odnosi na nju (g jeste istoimena nota, ali se nalazi za oktavu više, u drugoj oktravi) Razresnica u zagradi.jpg, dok povisilica u zagradi podseća da je nota g1 i dalje povišena u gis1.

Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]


Muzički pojmovi
Teorije muzikeTonski sistemLinijski sistemPomoćne linijeNotaLigaturaTačkaProduženje trajanja tonaKorona (muzika)StupanjStepenPolustepenCeo stepenNotna glavaNotni vratbarjačićRebroNotna vrednostCela notaPolovina noteČetvrtina noteOsmina noteŠesnaestina noteTridesetdvojina notePauzaPauza za više taktovaTaktTakticaZavršnicaJednostavni taktoviSloženi taktoviPromena taktovaAlla breveSinkopaNepravilne tonske grupeTriolaKvintolaSekstolaSeptolaPredtaktUzmahHromatska lestvicaTonEnharmonski tonoviTonalitetParalelna lestvicaKonsonancaDisonancaMetronomske oznakeMetronomOznake za interpretacijuDekrešendoPredznaci uz ključPredznaciPovisilicaDvostruka povisilicaSnizilicaDvostruka snizilicarazrešnicaDvostruka razrešnicaArtikulacijaLegatoAgogikaČitanje s listaTranspozicija8vaMuziciranjeMuzikalnostAbrevijatureAttaccaRepeticijaPrima i sekonda voltaNotne skraćenicebisAd libitumCezuraRečenicaFrazaFraziranjeInterpretacijaImprovizacijaA kapelaAlikvotno pevanjeTehnika dahaDuvački instrumentiKamerni tonIntonacijaŠtimovanjeZvučna viljuškaDa capoDa Capo al FineDa capo al CodaDa capo al segnoDal segnoDal segnoDal segno al FineDal segno al CodaVI-DEAkcentUkrasiKratki predudarDugi predudarPraltrilerMordentGrupetoTrilerDvostruki predudarVišestruki predudarSolistička kadencaKompozicijaOpusStilovi u muziciKorepeticijaOrkestracijaSnimanjaKoncert-priredbaKoncert-kompozicijaPublika
SviračIzvođačMuzičarSolistaInterpretatorUmetnikReproduktivni umetnikKlarinetista...
Muzičko školstvo u SrbijiOsnovna muzička školaSrednja muzička školaMuzički fakultet
Podela muzičkih instrumenataMembranofoni instrumentiIdiofoni instrumentiKordofoni instrumentiAerofoni instrumentiElektrofoni instrumenti
Podela muzike