Konstruktivizam (umetnost)

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte članak Konstruktivizam.
Crni kvadrat (Kazimir Maljevič, 1913.)


Konstruktivizam je pravac apstraktne umetnosti koji je nastao u Rusiji 1913. godine. Pokret je ubrzo stigao i u Evropu, naročito u Holandiju, a nešto kasnije i u SAD. Pojam konstruktivizam je nastao najpre u slikarstvu a kasnije se upotrebljavao za obeležavanje načina pristupa projektovanju u arhitekturi.[1]

Karakteristike[uredi - уреди]

U osnovi konstruktivizma, bila je upotreba jednostavnih geometrijskih oblika; kruga, trougla, kvadrata i proste linije, koji su bili bojeni, a u svojim uzajamnim odnosima stvarali su tenzije u unutrašnjosti slike. U konstruktivizmu slika se „konstruiše“ od osnovnih geometrijskih elemenata.

Konstruktivizam polazi od ranog futurizma, a njegovim tvorcima se smatraju Kazimir Maljevič i Aleksandar Rodčenko. Maljevič je svoj konstruktivizam nazvao suprematizam. Maljevič je naslikao seriju slika sa kvadratima, među kojima je najpoznatija, slika Crni kvadrat na beloj pozadini (1915.), koja je postala „ikona“ tog pravca. U dvadesetim godinama Maljevič je počeo da stvara trodimanzionalne umetničke instalacije koje je nazivao arhitektonama i koje su ušle u stalan repertoar konstruktivizma.[2]

Konstruktivizam je doneo revoluciju u arhitekturi i njegov najznačajniji predstavnik u arhitekturi je poznati arhitekta Le Korbizje. U arhitekturi je ovaj pravac posle nazvan funkcionalizmom u kojem je sve podređeno funkciji i lepota proizilazi ne iz razloga primenjivanja dekorativnih elementa u ukrašavanju objekta primenjiavnjem i imitiranjem dekoracija iz prošlih arhitektonskih stilova već u jednostavnim geometrijskim oblicima i funkciji.[3]

U Holandiji je pod ovim uticajima nastala grupa De Stijl, čiji su najistaknutiji predstavnici bili Teo van Dusburg i Pit Mondrijan.[1]

U godinama 1919.1934. radila je u Nemačkoj škola Bauhaus koju je vodio Valter Gropijus i iz koje je izašlo mnogo novatora u stilovima 20. veka. Interdisciplinarno opredaljenje je rodilo ideju o jedinstvu estetike i funkcije a najpoznatiji članovi Bauhausa su bili Vasilij Kandinski, Paul Kle, Lajonel Fajninger i drugi.

Konstruktivizam je uticao na kubizam, futurizam kao i avangardne pravce kinetizam, optičku umetnost i na mnoge druge pravce u istoriji umetnosti i arhitekture n. p. r. arhitekturu dekonsruktivizma.

Najznačajniji Konstruktivisti[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.
  2. Hledani tvaru, Igor Zhor, Praha 1967.
  3. Savremena arhitektura, Udo Kulterman Novi Sad 1971.

Literatura[uredi - уреди]

  1. Istorija slikarstva, Nolit Beograd 1973.
  2. H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  3. Đina Piskel, Opšta istorija umetnosti, Beograd 1972.
  4. Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
  5. Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
  6. Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  7. Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.
  8. Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959.
  9. Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.
  10. Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.

Vidi još[uredi - уреди]

  1. Konstruktivistička arhitektura
  2. Arhitektura dekonstruktivizma
  3. De Stijl

Spoljašnje veze[uredi - уреди]