Naum Gabo

Izvor: Wikipedia
Naum Gabo

"Okrećuća torzija" kinetička skulptura/fontana koju je izradio Naum Gabo; Bolnica St. Thomas', London
Ime po rođenju Naum Neemia Pevsner
Rođenje 5. august 1890. (1890-08-05)
Brjansk, Rusko Carstvo
Smrt 23. august 1977. (dob: 87)
Waterbury, SAD
Nacionalnost ruska
Polje kiparstvo, kinetička umjetnost
Pokret konstruktivizam
Skulptura u Roterdamu.

Naum Gabo (rođen kao Naum Borisovič ili Nehamija Berkovič Pevzner rus. Наум Борисович (Нехамия Беркович) Певзнер) ( * 5. avgust 1890. u Brjansk, Rusija; † 23. avgust 1977. u Voterburi, Konektikat, SAD) bio je ruski vajar konstruktivizma, koji je delovao i kao slikar, arhitekta i dizajner.

Biografija[uredi - уреди]

Rodio se u Brjansku zapadno od Moskve i studirao je na univerzitetu u Minhenu do 1909. godine. Posvetio se studiju matematike i fizike. Od 1917. godine zajedno sa svojim bratom posle Oktobarske revolucije dolazi u Rusiju da bi pomagao razvoj nove kulture i sakuplja mnogo đaka u svom privatnom ateljeu koji je tamo otvorio.

Godine 1920. sa svojim bratom. Antoanom Pevznerom izdaje Realistički manifest. Čitamo li danas ovaj manifest možemo naći trajne vrednosti i pasaže koje sadrži kredo oba brata Pevznera:

Wikicitati „Odričemo se sadržaja kao slikarske i likovne forme, prostor se ne može meriti sadržajem kao što se ne može meriti tekućina metrom... Proglašavamo vrednost dubine kao jedinu vrednost slikarske i likovne forme. Odričemo se vajarstva ako smatramo masu za vajarski elemenat“
()

Naum Gabo je svoje ideje potvrdio na plastikama koje je izložio dok je njegov brat još uvek slikao i samo kasnije se i on opredelio za vajarstvo.

Godine 1921. Naum odlazi u Berlin a 1925. godine sa preselio u Pariz gde izlaže zajedno sa svojim bratom. U Engleskoj živi od 1946. godine kada odlazi u SAD u Konektikat i tu se trajno naseljava.

Karakteristike dela[uredi - уреди]

Bilo je u stvari sretna okolnost što Naum Pevzner nije pohađao nikakve likovne škole i nije bio opterećen akademskom tardicijom nego se dobro podučio na delima Pabla Pikasa i Aleksandra Arhipenka iz netradicionalnih materijala koje su oni primenjivali i upravo zbog toga primenjuje plastike od metalnih i posle ceuloidnih lamela. Odnosi transparentnih masa i prostora spadaju ka otkrićima kojim je Naum Pevzner obogatio modernu umetnost. Ovo ipak nije realizovao pod svojim vlastitim imenom. Već u Norveškoj on je odlučio da promeni svoje ime i u istoriju moderne plastike on je ušao kao Naum Gabo.

Plastike Naum Gaboa su po nekad nevelike i određene za moderne enterijere ali je imao i dela koje je nameravao da postavlja na nebodere u SAD, ali nije moglo doći do ostvarenja jer bi skulpture previše opteretile zgradu imao je i konstrukcije od betona, čelika i brončanih žica u visini od 26 m1.

Povezano[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  1. Igor Zhoř, Hledání tvaru,Prag 1967.
  2. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd, 1962.
  3. Đina Piskel, Opšta istorija umetnosti, Beograd, 1972.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]