Dragiša Cvetković

Izvor: Wikipedia
Dragiša Cvetković
Dragiša Cvetković

Dragiša Cvetković, pravnik i političar

Biografija
Datum rođenja 15. januar 1893.
Mesto rođenja Niš (Kraljevina Srbija)
Datum smrti 18. februar 1969.
Mesto smrti Pariz (Francuska)
Državljanstvo Jugoslovensko
Narodnost Srbin
Veroispovest Pravoslavac
Politička partija Jugoslovenski radnički savez
Profesija političar
Mandat(i)
Predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 5. februar 1939 — 27. mart 1941.
Prethodnik Milan Stojadinović
Naslednik Dušan Simović
Ministar unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije
Funkciju obavlja od 5. februar 1939 — 26. avgust 1939.
Prethodnik Milan Aćimović
Naslednik Stanoje Mihaldžić
Ministar unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije
Trenutno na funkciji
Funkciju obavlja od 12. jul 1940 — 27. mart 1941.
Prethodnik Stanoje Mihaldžić
Naslednik Srđan Budisavljević

Dragiša Cvetković (Niš, 15. januar 1893Pariz, 18. februar 1969) je bio jugoslovenski novinar, političar i predsednik vlade, u više navrata gradonačelnik Niša.

Biografija[uredi - уреди]

Rodio se u Nišu, od oca Jovana, koji je poreklom iz Dadinca kod Vlasotinca i majke Zojice Sterijadis koja je bila Cincarka. Otac mu je učestvovao u srpsko-turskim i balkanskim ratovima, a iz Prvog svetskog rata izašao je kao potpukovnik.

Dragiša Cvetković je i sam učestvovao u Balkanskom ratu. Jedno vreme živeo je u Švajcarskoj i Francuskoj gde je prihvatao srpske ranjenike, studirao medicinu i tehniku, da bi 1934. godine završio studije prava u Subotici.

Došavši iz Evrope u tada seljačku Srbiju Dragiša Cvetković bacio se na reforme. O tome svedoče njegovi govori i dokumenta iz skupštine, gde se borio za rešavanje socijalnih problema, minimalnih nadnica, kolektivnih ugovora, smanjivanje dažbina, prezaduženosti seljaka. Bio je oštar kritičar poslodavaca, tražio je skraćivanje radnog vremena, ograničeno angažovanje dečje radne snage i povlastice za invalide. Podigao je mnogo invalidskih domova i formirao berze rada.

U tri mandata bio je gradonačelnik Niša. Ministar vera postao je 1928. godine, da bi po uvođenju diktature 6. januar 1929. godine ostao bez obe funkcije. U listu „Niška slobodna tribina“, koji je sam pokrenuo, pisao je protiv diktature, zbog čega je hapšen, a list zabranjen.

Važan potez povukao je 1934. godine, kada je u svojoj vili na brdu Gorica u Nišu okupio opozicionu elitu Jugoslavije, na tajni dogovor o ujedinjenju svih stranaka sličnih političkih programa. Tako je stvorena Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ), koja je pobedila na izborima 1935. godine.

Posle tih izbora, još jednom je bio gradonačelnik Niša, predsednik poslaničkog kluba JRZ, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja i v. d. ministara za fizičko vaspitanje naroda, a kratko, zamenik ministra pravde i sve to u vladi Milana Stojadinovića u periodu 1935—1939. godine.

Jugoslovenski radnički savez[uredi - уреди]

Godine 1936. zajedno sa Mihom Krekom osnovao je Jugoslovenski radnički savez (JUGORAS) objedinjavanjem radničkih sekcija Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). Dragiša Cvetković je izabran za voću saveza, dok je Milan Stojadinović postao predsednik novog sindikata. Glavni cilj osnivanja saveza bio je stvaranje „radničke staleške organizacije“ radi saradnje s poslodavcima i vladom i rušenje levičarskog URS-ovog sindikalnog pokreta.

Banovina Hrvatska[uredi - уреди]

Dragiša je učestvovao u rušenju vlade Milana Stojadinovića 1939. godine, posle čega postaje novi predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, a nešto kasnije uspeo je da u novoj vladi uključi Hrvate. Izvršio je federalizaciju Jugoslavije putem stvaranja Banovine Hrvatske u dogovoru sa hrvatskim političarem Vlatkom Mačekom. Ovaj dogovor je nazvan Sporazum Cvetković-Maček i nastao je u jesen 1939. godine.

Trojni pakt i pad s vlasti[uredi - уреди]

Potpisao je 1940. i dve antisemitske uredbe, koje su objavljene u Beogradu („Službene novine“, 5. oktobar) i Zagrebu („Narodne novine“, 9. oktobra).[1]

Dragiša je sa ministrom spoljnih poslova Cincar-Markovićem putovao u Nemačku 13. februara 1941. godine, gde je pregovarao sa ministrom spoljnih poslova Nemačke fon Ribentropom i samim Hitlerom, ali nije prihvatio zahtev da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, objašnjavajući da za to nije ovlašćen.

Nekoliko nedelja kasnije 25. marta 1941. godine po odluci Krunsko saveta. Dragiša Cvetković, Ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković i nemački Ministar inostranih poslova fon Ribentrop u dvorcu Belvedere u Beču potpisali su protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu sila osovina.

Cvetković i ministri su se vratili 26. marta sa završnog puta u Nemačkoj i izdali zvanično saopštenje:...da je Trojni pakt potpisan u Beču i da je Jugoslavija zvanično pristupili silama Osovine. U izjavi je, takođe, rečeno da pakt sadrži tajne klauzule koje za nas predstavljaju veliku prednost jer garantuju Jugoslaviji potpunu neutralnost.[2]

Major Kraljeve garde Živan Knežević hapsi predsednika vlade Dragišu Cvetkovića tokom Vojnog puča 27. marta 1941. u Beogradu.[3]

Dva dana kasnije, 27. marta, grupa oficira je izvela vojni udar, zbacila Vladu i namesništvo, uhapsila Dragišu Cvetkovića i ostale ministre, a kralja Petra II proglasila za punoletnog i predala mu vlast. Cvetković je ubrzo pušten iz zatvora.

Dragiša Cvetković je iz Niša predlagao nemačkim predstavnicima da u Beogradu obrazuje vladu sa bivšim namesnicima Radenkom Stankovićem i Ivom Perovićem, smatrajući da je on još uvek legalni predsednik vlade.[4] U niškom kraju pomagao je pokret Draže Mihailovića.

Okupacine vlasti hapsile su ga u dva navrata i odvodile u logor na Banjici, gde je proveo oko dva i po meseca. U Bugarsku je pobegao 4. septembra 1944. godine, a odatle u Tursku. Iz Istanbula prešao je u Rim, pa u Pariz.

Posle rata po odluci državne komisije komunističke Jugoslavije Dragiša Cvetković je proglašen za narodnog neprijatelja i ratnog zločinca. Njemu, zapravo, nikada nije bilo suđeno. Boraveći u inostranstvu, emigrant Dragiša Cvetković je pisao i govorio da traži da se obrazuje ekipa relevantnih stručnjaka na Balkanu koji bi procenili da li je potpisivanje Trojnog pakta bila izdaja ili častan pokušaj da se spreči klanica u kojoj je poginulo 1,8 miliona Jugoslovena.

Dragiša je živeo u Parizu sve do smrti 1969. Sahranjen je na srpskom delu vojničkog groblja u Tijeu, kod Pariza, pored grobova generala Petra Živkovića i Bogoljuba Jevtića.

Preispitivanje uloge Cvetkovića[uredi - уреди]

Skupština grada Niša donela je 2007. godine odluku kojom je Ulica Božidara Adžije (narodnog heroja) preimenovana u Ulicu Dragiše Cvetkovića[5].

Okružni sud u Nišu je 25. septembra 2009. doneo odluku o rehabilitaciji Dragiše Cvetkovića, kojom je poništena odluka Državne komisije Demokratske Federativne Jugoslavije od 15. septembra 1945. kojom je Cvetković proglašen narodnim neprijateljem i ratnim zločincem. Zahtev sudu, koji su podneli Cvetkovićevi potomci, dugo nije napredovao jer nije mogla biti nađena sudska odluka iz 1945. godine. Niškom književniku Vidosavu Petroviću, koji ovaj dokument nije mogao da nađe tokom pripreme knjige „Dragiša Cvetković — njim samim“ 2006, rečeno je tada da bi on mogao biti među oko 500 dokumenata koji nisu ustupljeni arhivima, već zadržani u visokim državnim institucijama „iz operativnih potreba“.[5]

Predsednik Socijalističke partije Srbije i prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić je oštro osudio ovaj potez Okružnog suda u Nišu, ocenjujući da je ta odluka „apsolutno pogrešna“, da šalje „izuzetno lošu poruku mladim generacijama“, da „Srbi polako postaju narod koji se stidi svoje borbe protiv fašista“, kao i da je ta odluka suda sigurno naišla na odobravanje desničarske organizacije (OP „Obraz“).[6]. Ovu sudsku odluku su osudili i predstavnici SUBNOR-a.

U Cvetkovićevom rodnom selu Dadince, pored škole, je 30. juna 2012. godine otkriveno spomen obeležje podignuto njemu u čast[7].

Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. „Službene novine Kraljevine Jugoslavije“, br. od 5. oktobra 1940.
  2. Protiv pakta i crkva! Večernje Novosti 18.3.2013 Posečćeno 19.3.2013.
  3. Rehabilitovan jedan od organizatora puča 27. marta 1941. godine, Nada Kovačević, Politika, 24. januar 2009.
  4. Petranović 1992, pp. 134.
  5. 5.0 5.1 Rehabilitovan Dragiša Cvetković. Radio-televizija Srbije, 25. 9. 2009., Pristupljeno 25. 09. 2009.
  6. „Dačić osudio odluku o rehabilitaciji Dragiše Cvetkovića“ (Blic, 26. 09.2008)
  7. RTS: Spomenik Dragiši Cvetkoviću (30.06.2012), Pristupljeno 9. 4. 2013.

Literatura[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]