Вратаре
| Вратаре | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Расински |
| Град | Крушевац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 462 |
| Положај | |
| Координате | 43°40′07″N 21°18′20″E / 43.668666°N 21.305666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 250 m |
  Вратаре Вратаре (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 40′ 07" СГШ, 21° 18′ 20" ИГД
Вратаре је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 462 становника (према попису из 1991. било је 540 становника).
Село Вратаре је постојало још у 18. веку, али не на месту где се данас налази, већ у врх потока Падине, то је јест у месту Јасењак. У то време, пре 250 година, становници овог села су се због оскудације у пијаћој води преселили на месту поред реке, где се и данас налази село Вратаре. Ново име село је добило према положају на коме се налази, на вратима клисуре, која одатле настаје уз реку. Вратаре се простире углавном поред десне обале Падешке реке, надалеко од места где се ова река спаја са Залоговачком реком и чине Бошњанску реку, која се улива у Западну Мораву код села Бошњана. Мали број кућа налази се на левој обали Падешке реке према гробљу. Спада у тип средње збијености, а дели се на Горњу малу и Доњу малу. Око Бошњанске реке налази се пространа равница, која се изнад села сужава и рачва у два крака. Један крак иде уз Залоговачку реку, а други уз Падеску реку. Гледано од Мораве и села Бошњана ка Падежу, ово се село налази на месту где престаје равница и настаје клисура. Кроз доњи крај села протиче Јасињачки поток који лети понекад пресушује.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 461 | 99,78% | ||
| Македонци | 1 | 0,21% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 5 | 11 | ||
| 75-79 | 9 | 16 | ||
| 70-74 | 18 | 19 | ||
| 65-69 | 22 | 24 | ||
| 60-64 | 12 | 15 | ||
| 55-59 | 6 | 11 | ||
| 50-54 | 18 | 12 | ||
| 45-49 | 17 | 16 | ||
| 40-44 | 19 | 15 | ||
| 35-39 | 13 | 15 | ||
| 30-34 | 12 | 9 | ||
| 25-29 | 7 | 14 | ||
| 20-24 | 15 | 16 | ||
| 15-19 | 15 | 10 | ||
| 10-14 | 8 | 19 | ||
| 5-9 | 12 | 10 | ||
| 0-4 | 11 | 11 | ||
| просек | 43.1 | 44.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 188 | 39 | 132 | 13 | 3 | 1 |
| Женски | 203 | 20 | 134 | 44 | 5 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 133 | 96 | - | - | 23 | 2 | 7 | 3 | - | - |
| Женски | 138 | 124 | - | - | 6 | - | 1 | 2 | - | - |
| Оба | 271 | 220 | - | - | 29 | 2 | 8 | 5 | - | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 1 | - | - | - | - | - | 1 | |
| Женски | 1 | - | 1 | 1 | 1 | 1 | - | - | - | |
| Оба | 1 | - | 2 | 1 | 1 | 1 | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
