Svet (budizam)

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostale upotrebe, v. Svet (razvrstavanje).
Dio serije članaka na temu
Budizam


Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake bića
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma · Nesopstvo

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Svet (sanskrit, pali: Loka) u budizmu predstavlja područje nepostojanosti.

Buda je svetom nazivao sveukupnost čula i njihovih predmeta.

Budino učenje

[uredi | uredi kod]

Pojam sveta

[uredi | uredi kod]
Glavni članci: Šunjata i Nepostojanost
Ovaj svet je ništa po sebi i za sebe.

Buda je eksplicitno definisao svet kao ništa:

Ovaj svet je ništa po sebi i za sebe.[1]

– Buda

U drugoj besedi, kada ga monah Samidi pita "Šta je značenje sveta?", on odgovara:

To se raspada, to nestaje, zato se to naziva svetom.[2]

– Buda

U nastavaku besede Buda pojašnjava šta nestaje, pa kaže: oko nestaje, viđeno nestaje, svest o viđenom nestaje, osećaji koji iz toga nastanu nestaju. Isto je i sam uhom, nosom, jezikom, telom, umom. Zato se to naziva svetom. (S.N. 35.82.9). On je svojim učenicima davao savet da posmatraju svet "kao penu, kao privid", jer onoga ko ga tako promatra, "ne vidi vladar smrti".[3]

Iako se nije bavio tom temom, Buda je davao uzgredna geografska zapažanja. Rekao je da je Zemlja jedno od bezbrojnih tela u svemiru, nastalo i oblikovano silama prirode (D.III,84). Zemlju je označavao kao ćakkavāḷa, što znači "krug" ili "sfera".[4] Govorio je da se ona održava na vodi, vodi na vazduhu, a vazduh na prostoru (D.II,107). Takođe je rekao da postoje četiri velika kontinenta, jer nije delio Evropu i Aziju (A.I,227; D.II,173).[4]

Nemisliva pitanja

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: Nemislivo

Buda je nastanak sveta svrstavao među nemisliva pitanja, o kojima ne treba misliti, jer odvlače od prakse, otežavaju postizanje oslobođenja, pa čak mogu doneti ludilo onome ko se uporno njima bavi:

Nastanak ovoga sveta jeste jedna nedokučiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer će ona doneti ludilo i nevolju svakome ko je njom zaokupljen.[5]

– Buda

Međutim, teoretisanje o svetu smatrao je štetnim, jer odvlači pažnju sa stvari koje su zaista važne:

Zato ne lupajte glavu oko toga je li svet večan ili privremen, ograničen ili beskonačan… Takvo mozganje je besmisleno, ono nema nikakve veze sa istinski čistim ponašanjem, ono ne vodi do hlađenja, odvezivanja, stišavanja, mira, do potpunog razumevanja, do probuđenja, do nirvane.[6]

– Buda

Nastanak sveta

[uredi | uredi kod]

Prema Budinom učenju, šest čula su polje na kojem nastaje i prestaje čitav svet. Otuda, na pitanje koje je oduvek mučilo filozofe: kako je nastao ovaj svet, Buda odgovara:

Na osnovu oka i slike nastaje svest o viđenom. Kad se ovo troje nađe na okupu, nastaje kontakt. Iz kontakta kao nužnog uslova sledi osećaj. Iz osećaja kao nužnog uslova sledi žeđ. Iz žeđi kao nužnog uslova sledi gorivo. Iz goriva kao nužnog uslova sledi bivanje. Iz bivanja kao nužnog uslova sledi rođenje. Iz rođenja kao nužnog uslova slede starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nastaje ovaj svet.[7]

– Buda

U nastavku, Buda istu formulu ponavlja i za ostala čula.

Kraj sveta

[uredi | uredi kod]
Unutar ovog ni dva metra visokog tela sadržan je svet, nastanak sveta, prestanak sveta i put koji vodi do prestanka sveta.[8]

Međutim, Buda je tvrdio da se neće osloboditi patnje onaj ko ne dosegne kraj sveta, što se ne postiže putovanjem, već umirenjem:

Ja, prijatelju, tvrdim da nije moguće okončati patnju, a da se ne stigne na kraj sveta. Ali ukazujem da su upravo u ovom telu, čiji je rast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržani svet, nastanak sveta, kraj sveta i put koji vodi kraju sveta. Putujući se neće nikad stići do kraja sveta; ali dok se ne stigne na kraj sveta, nema kraja patnji. Zato mudrac oskudnošću života okončava svet; mirujući spoznaje kraj sveta i smiruje želju za svetom.[9]

– Buda

Konačno, Buda opisuje prestanak sveta kao prestanak žeđi, u okviru formule uslovljenog nastanka:

A kako prestaje ovaj svet? Na osnovu oka i slike nastaje svest o viđenom. Kad se ovo troje nađe na okupu, nastaje kontakt. Iz kontakta kao nužnog uslova nastaje osećaj. Iz osećaja kao nužnog uslova nastaje žeđ. Ali potpunim iskorenjivanjem i prestankom upravo te žeđ prestaje i gorivo. Prestankom goriva prestaje i bivanje. Prestankom bivanja prestaje i rođenje. Prestankom rođenja prestaju starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nestaje čitavo to klupko nespokojstva i patnje. Tako prestaje ovaj svet.[10]

Tumačenja

[uredi | uredi kod]

Po budizmu, sve pojave u svemiru, tačnije u svetu pojedinog svesnog bića, manifestacije su njegovog uma.[11] Sve stvari u svetu manifestacije su uma, te su iluzorne i prolazne, ali pojedinac u neznanju žudi za njima i grčevito ih se drži, što je osnovni uzrok patnje. Izlaz počiva u zamenjivanju neznanja probuđenjem.[11]

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije. Beograd: NOLIT. 
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put. 

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. „Ništa”. Arhivirano iz originala na datum 27. 10. 2009. Pristupljeno 22. 08. 2015. 
  2. „The Buddhist Concept of World”. Arhivirano iz originala na datum 2015-09-09. Pristupljeno 2018-09-22. 
  3. „Put ispravnosti”. Arhivirano iz originala na datum 18. 07. 2011. Pristupljeno 22. 08. 2015. 
  4. 4,0 4,1 Budizam od A do Ž
  5. „O nedokučivim stvarima”. Arhivirano iz originala na datum 2009-10-27. Pristupljeno 2018-09-22. 
  6. M.I,431
  7. Loka suta (SN 12:44)
  8. „Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao”. Arhivirano iz originala na datum 31. 03. 2010. Pristupljeno 22. 08. 2015. 
  9. Čedomil Veljačić, Problem ništavila u budističkoj filozofiji
  10. Kovačević 2014: str. 272
  11. 11,0 11,1 Ju-Lan 1977: str. 271–285

Povezano

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]
Na stranicama Wikicitata postoji zbirka osobnih ili citata o temi: Svet