Neznanje (budizam)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Neznanje ili ne-vid (sanskrit: अविद्य avidyā, pali: avijjā) u budizmu označava temeljno nerazumevanje stvarnosti. Smatra se izvorom svega rđavog, jer sprečava čoveka da raspozna istinsku prirodu stvari.[1]

U zakonu „uslovnog nastanka", Buda svaki kosmički proces izvodi iz neznanja, a sveukupno spasenje iz prestanka neznanja.[2] Iako je po obliku negativno, “ne-znanje” nije puko odsustvo znanja. Ono je pre jedan podmukao i nestabilan faktor koji neprekidno dejstvuje, tako što se ubacuje u svaki deo našeg unutrašnjeg života. Ono iskrivljuje kogniciju, dominira voljom i daje ton čitavom našem iskustvu.[3]

Neznanje se sastoji u pridavanju sopstva i suštine prolaznim pojavama. Kada se ono prevaziđe uvidom, nađemo se pred golom činjenicom nepostojanosti i nesopstva. Za suštinu pojavnosti se kaže da je ništa, prazno (šunjata).[4]

Prema budističkom učenju, neznanje je uslov nastanka nečistoća uma, a same nečisto­će – u koje spada i neznanje – su uslov neznanja. Tako je neznanje u ovom životu uslovljeno neznanjem iz prethodnog. Nije moguće utvrditi početak neznanja, jer je samsara, tok preporađanja, bez vidljivog početka.[5]

Neznanje se otklanja postupnim i upornim razvojem mudrosti.

Etimologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Avidja

Pored sanskritskog pojma avidja (neuvid, nevid), za neznanje se takođe koristi i reč ađnana (ajnana), suprotnost od đnana, što doslovno znači neznanje.[6]

Budino učenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Buda je govorio: “Elemenat neznanja je zaista jedan moćan element” (SN 14:13).[3] On je učio da neznanje stoji u osnovi svih rđavih dela i sveukupne patnje, i zbog toga je prva karika u lancu uslovnog nastajanja.[4] Žudnja i mržnja su takođe ukorenjeni u neznanju, koje je najpostojanije od ova tri korena zla.[1]

Wikiquote „Neznanje je, monasi, prethodnica nepovoljnih stanja uma, a za njim slede odsustvo stida i zazora od činjenja loših dela.[7]

Buda je govorio da ljudi čine najteža zlodela iz neznanja:

Wikiquote „Nemoguće je to, monasi, ne može biti, da onaj ko poseduje ispravno razumevanje liši života svoju majku. Takav slučaj nije moguć. Ali je moguće, monasi, da neuk čovek liši života svoju majku.[8]

Inače, neznanje je čoveku prirođeno i zato je tako teško rešiti ga se i — pre svega — uopšte ga uočiti.[4] Međutim, dok čovek ne uoči i iskoreni neznanje, svi njegovi napori su uzaludni:

Wikiquote „Čovek vođen pogrešnim razumevanjem, šta god da telom, govorom ili mišlju preduzme, sve namere, težnje i odluke, svi njegovi izrazi volje vode do onoga što je nepovoljno, neprijatno, neprivlačno, štetno, bolno. A zašto? Zato što je njegovo razumevanje loše. Isto kao kad se seme gorkog krastavca položi u vlažnu zemlju, sve materije koje upije iz tla doprinose njegovoj gorčini, kiselosti, bezukusnosti. A zašto? Zato što je seme loše.[9]

Tumačenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Neznanje se infiltrira u naša opažanja, misli i gledišta, tako da na kraju potpuno pogrešno razumemo svoje iskustvo, prekrivajući ga sa više slojeva obmane. Najvažnije među tim obmanama su tri sledeće: obmana da vidimo trajno u onome što nije trajno, obmana da nas zadovoljava ono što nas ne može zadovoljiti i obmana sopstvu tamo gde ga nema.[3]

Među kognitivnom iskrivljenjima, najukorenjenija i najupornija je iluzija o sopstvu, ideja da postoji jedno istinski utvrđeno “ja”, sa kojim se poistovećujemo. Pošto je preuzimamo kao tačku iz koje posmatramo svet, u umu sledstveno nastaju dvojstva “ja” i “ne-ja”, “moje” i ono što nije “moje”. Zarobljeni u tim dihotomijama, postajemo žrtvom mentalnih nečistoća, nagona da nešto zgrabimo samo za sebe ili uništimo, a onda i žrtvom patnje koja iz svega toga neizbežno proizlazi.[3] Ova zabluda se prevazilazi uviđanjem nesopstva.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša. 
  • Elijade, Mirča (1996). Vodič kroz svetske religije. Beograd: Narodna knjiga. 
  • Njanatiloka, Bhikhu (1996). Budistički rečnik. Beograd: Pešić i sinovi. 
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put. 

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Njanatiloka, Budistički rečnik (odrednica: avijja), Pešić i sinovi, Beograd, 1996.
  2. Elijade 1996, str. 40-59.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Bhikkhu Bodhi, Razvijanje mudrosti
  4. 4,0 4,1 4,2 Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
  5. Kovačević 2014, str. 291.
  6. ajnana | Indian philosophy | Britannica.com
  7. "Neznanje". http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn45-001.html. 
  8. "Nemoguće". http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an01-268.html. 
  9. "Jedna jedina stvar". http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an01-296.html. 

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]