Mačvanski partizanski odred

Mačvanski NOP odred od 12. avgusta 1941. Podrinski NOP odred
Osnivanje	16. juli 1941. Mesto formiranja: Bubanja kod Glušaca
Formacija	12. avgusta 1941 7 četa 30. avgusta 1941 2 bataljona:
Jačina	. 16. jula 1941. 17 boraca 12. avgusta 1941. 390 boraca 30. avgusta 1941. oko 700 boraca 16. oktobra 1941. oko 1.400 boraca 16. decembra 1941 325 boraca
Deo	Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje	Napadi na Mačvansku Mitrovicu 1941 Napad na Bogatić 1941 Bitka za Banju Koviljaču Bitka za Šabac 1941 Operacija Sava-Drina
Komandanti
Komandant	Nebojša Jerković

Mačvanski narodnooslobodilački partizani (NOP) odred je jedinica osnovana u Mačvi koja je učestvovala u ustanku 1941. godine i u borbama protiv nemačke ofanzive protiv slobodne teritorije u Srbiji. Osnovan je u julu 1941, a u avgustu je promenio ime u Podrinski narodnooslobodilački odred.

Usled raspoloženja naroda za ustanak, Odred je u septembru 1941. brojno narastao na blizu 1.500 ljudi i učestvovao je u napadima na Mačvansku Mitrovicu, Bogatić, Loznicu i Šabac.

Nemačka ofanziva i brutalna odmazda nad civilima zaustavila je njegov razvoj. Prisustvo jakih nemačkih i kvislinških snaga, teški zimski uslovi 1941/1942. i nesnalaženje rukovodstva Odreda doveli su do njegovog usitnjavanja i do pogibije većine njegovih boraca tokom decembra 1941. i januara 1942.

Odred je obnovljen krajem 1943. u Semberiji, ali je brojčano ojačao tek septembra 1944. Početkom oktobra 1944. preformiran je u 32. srpsku (mačvansku) brigadu.

Formiranje odreda

Mačvanski NOP odred formirao je Okružni komitet KPJ u Šapcu u skladu sa direktivom o početku borbe protiv okupatora. Prva grupa partizana - boraca okupila se 16. jula 1941. na mestu Bubanja kod Glušaca. Prilikom formiranja, odred je sačinjavalo 17 boraca:

1. Nebojša Jerković (poginuo 27/28. 12. 1941.)
2. Miodrag Mitrović (poginuo 26. 9. 1941. - narodni heroj)
3. Dobrosav Radosavljević (obešen početkom aprila 1942 - narodni heroj.)
4. Cvetin Brkić (poginuo 6. 10. 1941.)
5. Dragan Srnić (poginuo 3. 9. 1941.)
6. Dragoljub Jeličić (streljan 10. 1. 1942.)
7. Petar Savić (poginuo 28. 11. 1941.)
8. Boško Stojković (poginuo 29/30. 1. 1942.)
9. Ratko Stevanović
10. Stanimir Kosijer
11. Milan Belovuković Deva
12. Aleksandar Stanković Lala (poginuo 27/28. decembar 1941.- narodni heroj.)
13. Aleksandar Ivić (poginuo 12. 11. 1941.)
14. Marko Jovanović (zarobljen, streljan u šabačkom logoru)
15. Milenko Samardžić
16. Gligorije Maletić (poginuo 19. 8. 1941.)
17. Vladimir Gospavić (krajem jula 1941. osuđen od strane Vojnog suda Odreda na smrt)

Za komandanta Odreda određen je Nebojša Jerković, a za političkog komesara Miodrag Mitrović.

Odred je odmah počeo aktivnosti protiv organa vlasti koji su se stavili u službu okupatora, obilazio sela propagirajući borbu protiv okupatora i prikupljajući oružje.

12. avgusta u Odredu je već bilo oko 390 boraca, pa je ustrojena nova formacija. Prema njoj, odred je sačinjavalo 7. četa:

• komandant Odreda Nebojša Jerković (poginuo 27/28. 12. 1941)
• politički komesar Dušan Ostojić (poginuo 24. 12. 1941)
• zamenik komandanta Milan Belovuković Deva
• 1. četa
  • komandir Mika Mitrović (poginuo 26. 9. 1941.)
  • komesar Dušan Slijepčević Doktor (poginuo 27/28. 12. 1941)
• 2. četa („biciklista")
  • komandir Voja Radosavljević (nije stupio na dužnost, poginuo 13. avgusta 1941)
  • komandir Dragan Srnić Padobranac (poginuo 3. 9. 1941)
  • komesar Vojislav Koprić
• 3. četa
  • komandir Milan Đaković (poginuo 4. 1. 1942)
  • komesar Zdravko Šestić (poginuo 29. 3. 1942)
• 4. četa
  • komandir Aleksandar Lala Stanković (poginuo 27/28. 12. 1941)
  • komesar Cvetin Brkić (poginuo 6. 10. 1941)
• 5. četa
  • komandir Gliša Maletić (poginuo 19. avgusta 1941)
  • komesar Milorad Petrović Ujka (streljan 11. avgusta 1942)
• 6. četa
  • komandir Đuro Guberinić (poginuo 24. 9. 1941)
  • komesar Nikola Vlaški (streljan 14. aprila 1942)
• Lešnička četa
  • komandir Stanko Orelj (poginuo 3. 9. 1941)
  • Slobodan Jovanović (poginuo 20. februara 1942)

Ovom prilikom odredu je promenjeno ime u Podrinski narodnooslobodilački odred.

Prve borbe

Od polovine avgusta 1941. odred vrši intenzivne prepade na nemačke transporte i objekte. Nemci su kao protivmeru pojačali garnizone i uveli krstarenje poternim odeljenjima, tako da je druga polovina avgusta protekla u čestim borbama sa manjim nemačkim delovima iz 724. i 750. puka.

28. avgusta Odred je izvršio prepad na nemačku posadu u Mačvanskoj Mitrovici, zauzeo mesto i zaplenio veću količinu oružja. Ovaj uspeh doprineo je prilivu novih dobrovoljaca.

30. avgusta Odred je brojao oko 700 boraca, pa je izvršena nova reogranizacija. Odred je podeljen na dva bataljona - Pocerski batoljon sa pet četa i Mačvanski bataljon sa četiri čete. Formirana je i Udarna četa pod komandom Mike Mitrovića. Na mesto političkog komesara postavljen je Danilo Lekić, koji je poslat u odred kao kadrovsko pojačanje, s obzirom na iskustvo u Španskom građanskom ratu.

3. septembra odred je izvršio uspešan napad na Nemce u Bogatiću i oslobodio mesto. U Bogatiću je poražena nemačka "borbena grupa poručnika Vinklera" - 7. četa 2. bataljona 750. pešadijskog puka, četa nemačke policije i vod žandarma, nešto preko 300 ljudi. Tom prilikom Odred je imao 15 poginulih, mođu kojima i komandire četa Dragana Srnića Padobranca i Stanka Orelja.

Na zahtev kapetana Račića, Odred je poslao dve čete (Četvrtu i Udarnu) kao pomoć četničkim snagama koje su vršile napad na Banju Koviljaču. To je bila prva zajednička borba Mihailovićevih četnika i partizana.

Tokom septembra cela Mačva i Pocerje bili su slobodna teritorija. Po mestima su uspostavljeni narodnooslobodilački odbori, i organizovane su pozadine službe, koje su uključivale sanitet i vojne radionice.

Odred je u saradnji sa četnicima napadao Šabac od 21. do 25. septembra 1941. Ovi napadi završeni su neuspešno usled nemačke premoći.

Nemačka kaznena ekspedicija

U tom periodu Nemci su za potrebe gušenja ustanka doveli 342. pešadijsku diviziju iz Francuske. Njeni delovi 26. septembra prešli su u napad na slobodnu teritoriju iz Sremske Mitrovice i Šapca. U sukobima sa nastupajućim nemačkim kolonama u Šapcu, Odred je imao znatne gubitke. Između ostalih, poginuli su već proslavljeni komandiri Đuro Guberinić i Mika Mitrović.

Ovo nemačko nastupanje predstavljalo je početak nemačke operacije Sava - Drina. Nemci su ovo područje smatrali u tom periodu najjačim ustaničkim žarištem, pa su za operaciju odvojili znatne snage i izvršenju pristupili sa besprimernom surovošću i bezobzirnošću.

Prva faza nemačke operacije, čišćenje luka Save, počela je 28. septembra jednovremenim napadom nemačkih oklopno-motorizovanih kolona iz Šapca i Mačvanske Mitrovice, uz podršku avijacije.

S obzirom na veliku premoć Nemaca, čete Odreda nisu se upuštale u frontalne borbe. U manjim borbama kod Majura i Noćaja partizani su se morali izvlačiti iz kritičnih situacija, dok nemačko napredovanje nije bitno poremećeno. Četnici su pružili samo simboličan otpor i povukli su se na Cer. Već prvog dana 342. divizija ovladala je ključnim položajima u Mačvi. 1. oktobra jedinice 342. divizije ušle su u Badovince, Dublje i Drenovac, 2. oktobra u Čokešinu, 3. oktobra u Novo Selo a 4. oktobra u Petkovicu i Belu Reku. Štab divizije je zaključio da je 4. oktobra prvi deo operacije, "poduhvat Mačva" završen.

Drugi osnovni cilj ove operacije, pored razbijanja ustanika, bilo je i izvršenje odmazde i zastrašivanje naroda. Nemci su formirali logor u Šapcu, i u njega internirali preko 20.000 stanovnika Šapca i okoline. Preko 2.000 talaca je streljano, a nemačka vojska je u svom nastupanju i dalje bezobzirno uništavala sela i streljala taoce gde god bi naišla na otpor. Ovaj teror kaznene ekspedicije izazvao je strah u narodu i pokolebao neke borce, tako da je u Odredu došlo do izvesnog osipanja.

Nemačko sistematsko pretresanje terena, teror i uzimanje talaca, partizani i četnici iskoristili su da formiraju front sa osloncem na planniu Cer u cilju odbrane slobodne teritorije u dolini Drine i Jadra. Iz Valjevskog NOP odreda poslate su dve čete kao pomoć. 10. oktobra iz tog odreda prebačen je u Podrinski Stjepan Stevo Filipović za komandira čete. Filipović je 26. oktobra preuzeo dužnost komesara Odreda, a Danilo Lekić je imenovan za zamenika komandanta Odreda.

Prilikom nemačkog pokušaja prodora 6. oktobra u Novo Selo, Odred je pružio snažan otpor, pa je napad obustavljen. Pokušavajući da preuzme inicijativu, Odred je izveo Napad na Prnjavor je izvršen noću 9/10. oktobra. Napad nije bio uspešan, jer je neposredno pred napad u Prnjavor pristigla glavnina nemačkog 699. puka radi nastavljanja operacije.

Drugi deo nemačke operacije, nastupanje prema Loznici, Krupnju i dolini Jadra, počeo je 10. oktobra. Ovaj put Odred je pružio jak otpor Nemcima. Pošto je otpor četnika izostao, Nemci su 11. oktobra ušli u Loznicu bez borbe. "Poduhvat Krupanj" protiv glavnine Podrinskog NOP odreda naišao je na teškoće - u toku 14. oktobra Odred je porazio nemačku napadnu kolonu i naterao je na povlačenje. Nemci su na ovaj neuspeh odgovorili streljanjem 1.379 talaca za četiri dana. 342. divizija uspela je da se probije pravcem iz Loznice za Valjevo nakon 14. dana borbe sa Podrinskim odredom, 24. oktobra.

Nakon prolaska kaznene ekspedicije, Nemci su po uporištima na terenu ostavili svoje manje posade uz znatne kvislinške snage i snage Ruskog zaštitnog korpusa. Podrinski odred povukao je svoje pozadinske delove na ostatak slobodne teritorije, u Dragodol. Odatle je prepadima pokušavao da razbije okupacionu strukturu uspostavljenu ofanzivom. Borbe za Loznicu, Zajaču i Stolice okončane su međutim samo privremenim uspesima. U međuvremenu je došlo do otvorenog sukoba između partizana i Mihailovićevih četnika, što je dodatno pogoršalo situaciju Odreda.

Propast odreda

Nakon pada Užica i gubitka glavne slobodne teritorije, Podrinski odred našao se pred neophodnošću prilagođavanja novim uslovima. 15. decembra 1941. u Dragodolu održano je savetovanje i smotra Odreda. U Odredu je tada bilo 325 boraca.

Na savetovanju je raspravljano o primeni generalne direktive Vrhovnog štaba o povratku na matični teren nakon ofanzive, i doneta odluka da se Odred razdvoji na čete, a čete po potrebi na desetine ili čak trojke, i da se tako vrati u Mačvu i na Pocerje. U ovakvom rasporedu, nije bila moguća neka međusobna veza i centralno komandovanje.

Ta odluka predstavljala je kraj Podrinskog odreda. Čete i manje grupe prilikom povratka nisu se mogle održati u teškim zimskim uslovima i lako su razbijene od kvislinških i policijskih snaga, a pojedinci koji su pokušali da se povuku u ilegalnost većinom su brzo pohvatani. Time je organizacija NOP u Mačvi i Podrinju pretrpela težak udarac, od kojeg se dugo nije oporavila.

U monografiji Dragoslava Parmakovića o Mačvanskom odredu nalazi se spisak 1.636 boraca odreda tokom 1941. godine. Od njih je 1.080 boraca stradalo, a mnogi preživeli bili su internirani u logore.

Obnova

Jedinice mačvanskih partizana ponovo su osnovane krajem 1943. i početkom 1944, sa osloncem na slobodnu teritoriju u Semberiji. Početkom oktobra 1943. osnovama je Mačvanska partizanska četa, a 7. februara 1944. Mačvanski narodnooslobodilački partizanski odred. U ovom odredu borilo se oko 320 boraca. Oni su izvodili akcije u Mačvi i Podrinju prelazeći iz istočne Bosne preko Drine. U tom periodu, usled stalnih nemačkih ofanziva, nije bilo uslova za uspostavljanje stalne baze Odreda u Srbiji.

Sa osloncem na nastupanje Jedanaeste krajiške divizije, Odred je konačno prešao u Srbiju 18. septembra 1944. Nakon oslobođenja Krupnja i Loznice, Odred je ponovo promenio ime u Podrinski.

1. oktobra 1944. formirana je 32. srpska (mačvanska) brigada, a njeno jezgro predstavljale su jedinice Odreda.

Literatura

• Dragoslav Parmaković: MAČVANSKI PARTIZANSKI ODRED, Šabac 1973.