342. pešadijska divizija (Nemačka)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
342. pešadijska divizija
Segment Nemačkog Vermahta
Lokacija osnivanja Njemačka
Jačina 12.000 ljudi
Formacija .
  • 697. pešadijski puk
  • 698. pešadijski puk
  • 699. pešadijski puk (raspušten 1943)
  • 342. artiljerijski puk
  • pomoćne trupe
Komandanti
Komandant .
  • general-lajtnant dr. Walter Hinghofer (2 jul 1941 - 1 nov 1941)
  • general-major Paul Hoffmann (1 nov 1941 - 10 maj 1942)
  • general-lajtnant Albrecht Baron Digeon von Monteton (10 maj 1942 - 9 jul 1942)
  • general-major Paul Hoffmann (9 jul 1942 - 1 aug 1942)
  • general-lajtnant Albrecht Baier (1 aug 1942 - 25 sep 1943)
  • general-lajtnant Heinrich Nickel (25 sep 1943 - 8 maj 1945)





Angažovanje
Bitke Ustanak u Srbiji 1941.
Operacija Mačva
Bitka za Krupanj
Operacija Užice
Operacija Mihailović
antipartizanske operacije u NDH

342. pešadijska divizija Vermahta je formirana od regruta 14. talasa tokom novembra 1940. u Nemačkoj.

15. 9. 1941. Nemačka 342. pešadijska divizija je poslata iz Francuske u Srbiju radi sloma ustanka. Ona je tada već bila u borbama prekaljena jedinica, sastavljena od 12.000 ljudi, pod komandom generala dr Valtera Hinghofera koji potiče iz Austrije.[1] U jesen 1941. godine je brutalnom represijom ugušila ustanak u Srbiji, a potom se borila protiv partizana u NDH.

Ratni zločini[uredi - уреди | uredi izvor]

Ova divizija, "u znak odmazde", od 13. do 16. oktobra 1941. godine privela je i sistematski streljala 2950 Srba u Dragincu (Loznica). U jednom izveštaju koji je sa divizijskog komandnog mesta 342. pešadijske divizje 30.10.1941.godine poslat Opunomoćenom generalu u Srbiji stoji između ostalog "Streljano za odmazdu 2950". Isti broj stoji i na spomen kosturnici u koju su položeni posmrtni ostaci streljanih u Dragincu.[2]

Radi se o civilima koje je u znak odmazde zbog poraza u borbi kod Gajića stene 698. puk pod komandom potpukovnika Štrausa pokupio po selima oko Draginca (ne retko ubijajući i žene i decu na licu mesta) i doveo u Draginac.

Masovna streljanja izvršena su na polju kraj potoka Trnavica u blizini Draginca. Nemci su vodili zatvorenike u grupama od 10 do 20, primoravali ih da sami iskopaju ogromne rake, postrojavali ih pored grobnice i ubijali rafalima iz mitraljeza. Samo 14. oktobra streljano je, prema izveštaju 342. divizije, 400 lica. „Navedene četiri stotine streljanih lica, od ukupnog broja javljenih, odnose se na ona, koja su uhvaćena na reonu Draginca i u njegovoj okolini. Ostatak zarobljenih sačinjavaju lica koja, u cilju svoje bezbednosti, dobrovoljno stupaju u nemačko zarobljeništvo". Ta besmislena podela na „uhvaćene" i „dobrovoljne" zarobljenike biće sutradan, kada Nemci prebroje sve svoje mrtve i ranjene, zbrisana.

Za ukupne gubitke od 8 poginulih i 30 ranjenih oficira i vojnika trebalo je, po naređenju Štaba divizije, da se u Dragincu strelja za odmazdu 2.300 zatvorenika. Pošto je 400 već streljano, Štab 342. divizije naredio je 15. oktobra (u 11 časova) 698. puku:„Sve uhapšenike na licu mesta streljati i još jednom objaviti proglas. Kod akcije po mogućnosti privući ostalo stanovništvo ".Naređenje je doslovno izvršeno. Sve muškarce, koje su nemačke trupe pohvatale 14. i 15. oktobra u Donjoj i Gornjoj Badanji, Tekerišu, Kamenici, Trbosilju, Joševi, Jarebicama, Ribaricama, Filipovićima, Siminom Brdu, Velikom Selu i Jadranskoj Lešnici sprovodile su u Draginac na streljanje.[3]

Vojnici ove divizije su streljali 130 civila u Valjevu kao odmazdu za sabotažu na železničkoj pruzi. Ovo je potvrdio šifrovani izveštaj Ultre od 10 novembra 1941.[4]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Valter Manošek: VERMAHT I UBISTVA JEVREJSKIH MUŠKARACA U SRBIJI
  2. Memorijalni centar Draginac - http://memorijaldraginac.rs/spisak_ubijenih.html
  3. Memorijalni centar Draginac - www.memorijaldraginac.rs/
  4. The National Archives, Kew, File Number HW5/37, CX/MSS/422

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]