Kolhicin

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Kolhicin
Colchicine 2D structure
Colchicine 3D structure
(IUPAC) ime
N-​[(7S)-​1,​2,​3,​10-​tetramethoxy-​9-​oxo-​5,​6,​7,​9-​tetrahydrobenzo​[a]​heptalen-​7-​yl]​acetamide
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 64-86-8
ATC kod M04AC01
PubChem[1][2] 6167
ChemSpider[3] 5933
Hemijski podaci
Formula C22H25NO6 
Mol. masa 399.437
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije 9.3 - 10.6 časova
Izlučivanje Prvenstveno izmet, urin 10-20%
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća  ?
Pravni status RX/POM
Način primene Oralno

Kolhicin je alkaloid izolovan iz biljke mrazovac (Colchicum autumnale). Koristi se u medicini još od 1763. kada je prvi put upotrebljen za lečenje gihta.[4] Dva francuska hemičara, P.S. Pelletier i J. Caventon su 1820. g. prvi put izolovali ovaj alkaloid. Izolovan ima izgled bledožutog praška koji na svetlosti potamni i skoro je bez mirisa. Slabo je rastvorljiv u vodi, a dobro se rastvara u hloroformu i etanolu.[5][6]

Kolhicin je citostatik jer kada se doda u određenoj količini zaustavlja mitozu ćelija tako što sprečava obrazovanje deobnog vretena, odnosno, polimerizaciju mikrotubula. Pored ovog ima i druga dejstva na organizam čoveka[7]:

  • snižava telesnu temperaturu
  • smanjuje zapaljenske reakcije u zglobovima koje su posledica taloženja mokraćne kiseline u njima;
  • deluje na aktivnost sistema za varenje i centra za disanje i dr.

Otrovnost[uredi - уреди | uredi izvor]

Kada se unese u većim količinama u organizam čoveka posle nekoliko sati izaziva trovanje koje posle jednog do dva dana, ako se ne leči, dovodi do smrti. Smrtna doza iznosi 3-6 mg. Simptomi trovanja su: oštar bol u želucu, muka, povraćanje i dijareja (ali zbog njegove relativno spore resorpcije, tek oko 3 sata po unošenju), puls je ubrzan i slab, a otrovani jako iscrpljen. Smrt nastupa usled paralize centra za respiraciju i to od 7 do 36 sati od početka trovanja.[8]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. str. 787-8. ISBN 0-7817-4443-1. http://www.lww.com/productTOC/?ISBN=978-0-7817-6879-5. 
  5. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 
  6. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. http://www.merckbooks.com/mindex/online.html. 
  7. Grupa autora (2006). Nenad Ugrešić. ur. Farmakoterapijski vodič 3. Beograd. Arhivirano iz originala 15. 7. 2011.. http://web.archive.org/web/20110715221110/www.alims.gov.rs/download/publikacije/FV4-predgovor_sadrzaj.pdf. 
  8. Šimon Đarmati, Hemija opasnih materija, Viša politehnička škola, 2006.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).